БЕЗ КОЧНИЦА
У званичну библиографију уврстила је чак и преводе три књиге које је за Плато превела њена имењакиња, иначе дугогодишња сарадница ове издавачке куће
Филолошки факултет у Београду је међу заиста ретким високошколским установама на чијем је сајту немогуће приступити званичној библиографији највишег руководиоца. Тако је макар од пре недељу дана, када је деканка Љиљана Марковић одлучила да из дигиталног простора уклони доказе свог тзв. неакадемског понашања, или, једноставније, присвајања туђег интелектуалног рада. Њена одлука је вероватно директна последица дописа Бранислава Гојковића, уредника у Издавачкој кући Плато, који је јавност подсетио да је Марковић у званичну библиографију уврстила и преводе три књиге које је за Плато превела њена имењакиња, иначе дугогодишња сарадница ове издавачке куће.
Већ смо писали о недоступним књигама, па и присвојеним делима Љиљане Марковић („Љиљана Марковић, јунакиња нашег доба“, НИН 3584). Група професора Филолошког факултета је по овом основу отприлике у време склањања библиографије упутила Одбору за професионалну етику УБ захтев за утврђивање неакадемског понашања деканке Марковић.
У истом тексту смо подсетили и да је Државна ревизорска институција нашла бројне неправилности у функционисању Филолошког факултета за 2017. годину, када је из буџетских средстава ненаменски потрошено 1,5 милиона евра, и током које је петоро неименованих сарадника деканке примало месечне плате у распону од 298.548 до 491.731 динар месечно. Ни финансијски извештај Филолошког факултета за 2018. није без нејасноћа, пошто је на
основу њега немогуће утврдити на шта је било потрошено 3,2 милиона динара.
Не само да Љиљана Марковић у међувремену није смењена, већ је на неки начин и награђена укључивањем у рад фондације „За српски народ и државу“, основане на иницијативу председника Александра Вучића. Међу циљевима фондације су и „унапређење политичке културе“и „медијска обука“, те ће бити занимљиво видети како ће деканка Марковић допринети њеном раду, с обзиром на то да све легитимне критике на њен рад листом отписује као политичку хајку, а да новинарима прети тужбама.
Међу спорним приговорима је била и чињеница да је деканка супротно Статуту УБ-а, у чијем је доношењу учествовала, обављала јавну функцију одборнице у Скупштини града Београда, и то на листи СНС-а. Тек је након опомене ректорке Иванке Поповић поднела оставку на ту функцију, све време тврдећи да није била у сукобу интереса.
Друга важна опомена ректорке која је стигла на адресу Филолошког факултета – она која указује да је стари Савет ФФ-а радио до јуна 2019, иако му је мандат истекао још у септембру 2017. године, те да треба конституисати нови – произвела је реакцију, али опет дубоко проблематичну.
Јулски избори за Савет ФФ-а, управни орган установе који између осталог одобрава и све деканкине финансијске извештаје, окончани су супротно Статуту ФФ-а, чији члан 130, став 2, налаже да се одлуке доносе „ако се за предлог изјасни више од половине укупног броја чланова Већа“. Како овај документ и даље није усаглашен са Статутом УБ, и како у њему није прецизно дефинисана процедура избора чланова Савета из реда наставника и сарадника, примењује се члан 173, став 9 Статута УБ, који такође предвиђа да сваки члан Савета мора добити већину укупног броја чланова Већа.
Из Записника о гласању за Савет од 9. јула се види да је укупан број чланова ННВ-а био 304, а да се ни за једног кандидата није изјаснило неопходна 153 члана – штавише, ниједан од мандата за које се гласало није имао више од 104 гласа. Ситуација је била слична и у поновљеном гласању у септембру. Савет ФФ-а је ипак конституисан, што значи да ФФ наставља да функционише упркос законском оквиру и без тела које ће у будућности бити могуће позвати на одговорност.
Деканка Марковић је у својству вршитељке дужности још од првог октобра, а од тада према сазнањима НИН-а није сазивала седнице Наставно-научног већа. Од поновног избора је одустала, умногоме услед чињенице да су против њеног пословања устале највеће и најзначајније катедре: Општа књижевност и теорија књижевности, Англистика, Германистика са скандинавистиком, Славистика, Српски језик са јужнословенским језицима и Српска књижевност са јужнословенским књижевностима. Овим катедрама се однедавно придружио и Семинар за друштвене науке.