ЛЕГАЛИЗУЈМО КОРУПЦИЈУ!
НЕЛЕГАЛНА ГРАДЊА И „СЛУЧАЈ БАСТАЋ“ИЗ УГЛА ЕКСПЕРТА ЗА НЕКРЕТНИНЕ НЕБОЈШЕ НЕШОВАНОВИЋА
Нешовановић
Свесно чинећи кривична дела, изградили смо два милиона нелегалних објеката, подмићујући све функционере, од Титовог до Вучићевог времена. Тако је створен коруптивни систем који је доведен до перфекције. Једини начин да се то промени је да се мито озваничи, а да се само нелегална градња третира као прави криминал
Иако помињем Марка Бастаћа, немам намеру да пишем о дневној политици и аферама. На први поглед „случај Бастаћ“је другоразредна афера која ће бити потпуно заборављена пре првог снега. Са том разликом што је у овој другозредној афери нехотично изнет доказ за кривично дело које ни власт ни опозиција не желе да буде процесуирано.
Елем, афера је требало да буде Бастаћево наводно везивање и шамарање кума. Звучи бенигно у земљи толико навикнутој на насиље, где и убадање
ножем министар окарактерише као „традиционалну српску свађу међу пријатељима“. И потенцијал афере није у насиљу, већ у поводу за насиље, а то је, по тврдњама Бастаћевог кума, задржавање дела мита од инвеститора који нелегално граде.
Нелегална градња и мито су нам свакодневица, и више него насиље, што је вероватно и разлог фокуса афере усмереног на, мање нам прихватљиво, насиље. Иако уобичајени као диловање девиза и продаја горива на улици деведесетих - и нелегална градња и мито су кривична дела. Упркос томе, у претходних педесет година смо изградили готово два милиона нелегалних објеката, без разлике и некажњено подмићујући све функционере, од општине до Републике, од Титовог до Вучићевог времена. Створили смо коруптиван систем који сви прећутно прихватамо као нормалан.
Зато и не чуди потреба комплетне корумпиране елите, и позиционе и опозиционе, да случај корупције повезан са нелегалном градњом буде заборављен. Истраживањем повезаности мита и нелегалне градње, па макар за то био оптужен и један опозициони политичар, отворила би се Пандорина кутија са несагледивим последицама по постојеће стање ствари у Србији. Коруптивни систем функционише на вери хиљада чиновника и функционера да никада неће бити кажњени за корупцију, као што нису кажњени ни они пре њих. А и свакој новој власти је дражи мир са свима и новац у џепу него општи рат на сопствену штету. Због тога нам се избори своде на бирање мањег зла, оних који крадуцкају а не краду и оних који шамарају а не песниче.
Власт је функционисање постојећег коруптивног система довела до перфекције и добила тихе савезнике у највећем делу економске елите. За инвеститоре су јасна правила игре најважнија, па макар она укључивала и мито од десет евра по квадрату за брзо добијање грађевинске дозволе или повећање капацитета локације. Када мито ствара велику додатну вредност, у виду додатних квадрата или уштеде времена, а не ствара нелојалну конкуренцију јер је исти за све, постаје чак и пожељна карактеристика система.
Постојећи коруптивни систем никад није боље функционисао за претходних двадесет година, и тешко да боље од овог може да функционише. Самим тим дошли смо до граница постојећег система, и само је питање ко и када ће нам „продати“нови систем. Нови систем треба да донесе нова
правила игре, од почетка да буде барем исто ефикасан и да не изазива страх од последица због досадашњих преступа. Бољи је и накарадан систем који функционише од нефункционалног система. Не може бити санкција за досадашњу нелегалну градњу и мито, јер је број прекршилаца толики да их није могуће санкционисати све, а селективна правда би се свела на политички реваншизам. Уместо лустрације и бављења прошлошћу - амнестија и бављење будућношћу. Јасна правила у општем интересу које доследно спроводимо од сада, уместо субјективне свађе око оног што смо радили раније. У било ком другом случају општа субјективност ће нам блокирати промене. Сви искључиво субјективно гледамо исту, објективно лошу утакмицу, где једни навијају да њихов тим победи, други да противнички тим изгуби, а сви заборављају на интерес да гледају квалитетнији меч.
Да би реформа успела требало би да крене од специфичности постојећег система, да их мења циљано и плански. Корупција је свеопшта, и једино је примена радикалне присиле може искоренити у оваквом систему. Како не живимо у 1945. то није могуће, па део данашње корупције који помаже функционисању система морамо легализовати. Наиме, пример је да корупција код добијања дозвола - на које иначе имате право - од малих поклона на шалтеру до мита функционерима, омогућује и убрзава процес. Суштински је добра, јер за релативно мало новца добијете већу корист у уштеди времена. Предлажем да је легализујемо!
Уведимо два начина добијања свих дозвола и сагласности – приоритетни и нормални. Код приоритетног решавања би подносиоци плаћали додатни новац само уколико дозволу добију у року краћем од законског. Цена би била транспарентно одређена у зависности од величине или вредности пројекта, с тим што би се укупна награда регресивно повећавала – што већа вредност то нижи проценат, с тим што укупан износ награде регресивно расте. Награда би се делила свим радницима службе која дозволу издаје и надлежним функционерима, зависно од плате или коефицијента, с тим што би са растом плате или коефицијента и проценат награде прогресивно растао - распон у наградама би био много већи него распон у платама.
Администрација би највише узимала до одређеног износа, односно од малих пројеката, а функционери највише након одређеног износа, односно од великих пројеката. Овим би читав јавни сектор имао мотив да све приоритетне предмете реши у року краћем од законског, с тим што би највредније пројекте, где је и награда највећа, увек прве радили. Са овим би свим запосленим у државној служби и функционерима у потпуности ускладили личне и опште интересе, са системом награђивања какав имају и најуспешније међународне фирме. У том случају би сваког директора у јавном сектору или
Власт је функционисање постојећег коруптивног система довела до перфекције, а за инвеститоре су јасна правила игре најважнија, макар укључивала и мито од десет евра по квадрату за брзо добијање грађевинске дозволе или повећање капацитета локације Јавни сектор би имао интерес да се бори за легалну градњу, јер колеге које не спречавају нелегалну градњу њих „закидају“за награде. Ово би значило и много мање прљавог новца и много мање људи који не живе у складу са својим примањима
функционера у администрацији директно коштао неспособни рођак који није у стању да посао заврши у задатом року и тиме и себи и оном ко га је запослио обезбеди бољу зараду.
Може се очекивати и да предмети по нормалној процедури никада не буду или врло споро буду процесуирани - нешто као добијање грађевинских дозвола без корупције данас. Сви ћемо плаћати приоритетно решавање својих предмета да би се они уопште и решили, суштински, наставићемо да плаћамо мито, само ћемо га легализовати. Легално примање мита, то јест награда, за предузетни и добар рад би извео највећи део администрације из корупције у којој је сада.
Пошто је примање мита - иако уобичајено код нас - криминал, сви запослени који су део коруптивног система су део организоване криминалне групе, па једни друге морају да штите, гласају по налогу или буду приморани да чине и преступе које иначе не би. Његовом легализацијом би се јасно истакао прави криминал, а то је нелегална градња и плаћање мита за ствари на које немате право.
Јавни сектор би имао интерес да се бори за легалну градњу, јер колеге које не спречавају нелегалну градњу њих „закидају“за награде. Ово би значило и много мање прљавог новца и много мање људи који не живе у складу са својим примањима, што би их учинило видљивијим и лакшим за откривање. Систем више не би био коруптиван и права борба против корупције би коначно могла да почне.
Опозиција би требало да увиди да са садашњим правилима игре није могуће победити постојећу власт, и морала би да примора власт да постојећи систем промени. Да створи нови систем у којем администрација неће бити организована криминална група, ослобођена терета константног кршења закона који може а и не мора да се толерише. Понудите нам прави српски сан, да можемо да живимо и радимо у Србији, а да не морамо да кршимо закон.
Аутор је директор компаније CBRE