БРУТАЛНО САНКЦИОНИСАЊЕ ГРАЂАНА
Десетак дана након избијања демонстрација због поскупљења горива број жртава броји се стотинама, влада губи контролу и немогуће је предвидети даље потезе Техерана
Оног часа када је иранска влада одлучила да повећа цену горива, односно да укине државне субвенције, на улице су изашле хиљаде људи. Десетак дана касније већ су се бројали мртви, повређени и ухапшени. Процене западних медија говоре да је убијено око 150 а више од 27. 000 људи ухапшено. Ирански председник Хасан Рохани, који их је назвао „малом групом непријатељских војника“, сада је на истој страни на којој и његови дојучерашњи опоненти.
Када је, пре шест година, први пут изабран, изгледало је да је то човек који доноси промене, више слободе, мање ограничења, отпор тврдој линији и вољу да преговара. Тражио је поверење грађана за споразум који је требало да донесе укидање санкција и озбиљно олакшање за земљу, и добио га је. Пре четири године потписан је Заједнички свеобухватни план акције (JCPOA) који је у замену за обустављање развоја нуклеарног наоружања донео укидање санкција. Била је то победа која није лако извојевана.
Две године касније избиле су демонстрације, тада је Рохани признао демонстрантима право да „критикују и протестују“, али тада се још увек осећао сигурно и очекивао да његови потези донесу отварање Западу и бољитак за Иран.
Откако је амерички председник Доналд Трамп прошле године донео одлуку да се САД повуку из споразума, реформе су изгубиле на популарности, а снаге које су од почетка биле против сарадње са Америком, ојачале. У руке им је пао аргумент право из Вашингтона - нема користи од договора са Западом. Рохани је почео да губи политички капитал и сада га видимо како на те исте грађане шаље полицијске снаге и назива их непријатељима.
Власти су објасниле да ће ово повећање цена омогућити помоћ за угрожене категорије, незапослене, раднике, самохране мајке и оне слојеве становништва којима је потребна таква помоћ, али грађани се плаше даљег урушавања и да ће ово бити тек почетак.
Већ се довољно дуго боре за опстанак, а упоредо с трошковима живота расте и незапосленост. У таласу поскупљења лекова и хране, поскупљење бензина схваћено је као сигнал да следи још жешћа економска криза.
Откада се Америка повукла и почела да уводи нове санкције, као и да прети свакоме ко сарађује са Ираном, извоз нафте драстично је пао. Поређења са тренутком када су, пре три године, санкције скинуте и када је извоз нафте скочио на 2,5 милиона барела дневно, док је данас 400.000, сасвим је довољно да илуструје са каквим се страховима суочавају ирански грађани. Сам Техеран процењује да ће инфлација достићи 42 одсто. Упркос томе што су веома дуго тврдиле да се не боје санкција и да имају начин да их превазиђу, власти су сада под двоструким притиском. Спољним санкцијама и унутрашњим протестима.
Исламска Револуционарна гарда запретила је да ће уништити Америку, Велику Британију, Израел и Саудијску Арабију, уколико наставе да подстичу нереде у земљи, директно их оптуживши да стоје иза демонстраната.
За то време амерички државни секретар Мајк Помпео тражи од демонстраната информације, фотографије и видео-снимке који доказују нападе на њих, обећавајући да ће објавити сав тај материјал. Одмах је обелоданио и да је именима ирачких званичника који се налазе на листи лица којима се забрањује улаз у Америку додато и име министра информисања, због блокирања интернета.
Ирански одговор на демонстрације је прилично насилан, не зна се како би влада у таквој ситуацији могла да реагује на нове провокације у региону или на нове притиске из Вашингтона. А не треба заборавити ни на утицај који Техеран има у Сирији, Ираку и Либану.