Одрицање од одговорности

НОВИ ЗАКОН О РЕФЕРЕНДУМУ

Више демократије! Тако Министарство за државну управу и локалну самоуправу правда Предлог новог закона о референдуму и народној иницијативи, под окриљем усаглашавања са чланом 203 Устава, који се тиче предлога за промену Устава и усвајања промене највишег правног акта.

Према предвиђеним изменама и допунама, укида се праг излазности од педесет одсто бирача, рок за прикупљање потписа за народну иницијативу се повећава са седам на деведесет дана, а прикупљање ће моћи да се обавља и електронски. Круг бирача ће обухватати интерно расељена лица. Уредиће се и обавезни и саветодавни референдуми, а оставиће се простора и за тзв. претходне и накнадне референдуме.

У Министарству подсећају да су досадашњи строги услови отежавали директну демократију, због чега је свега једна народна иницијатива до сада била успешна – иницијатива Фондације „Тијана Јурић“за промену Кривичног законика.

Невоља је што референдумско одлучивање не

функционише ни у развијенијим и независнијим демократијама. Добри примери су изгласавање Брегзита и референдум о уставним променама у Турској – први референдум је био обележен лажним вестима и до темеља је потресао ЕУ, а други је вођен у атмосфери страха, након чега је Ердоган султански проширио своје надлежности. Најважније – за Брегзит

је гласало 51,9 одсто, а за уставне реформе у Турској 51,3 одсто бирача. Преостале половине ових великих заједница биле су жртве танушне већине, а појмови представничке демократије и политичке одговорности изабраних представника су обесмишљени.

Постоје бојазни да би промене закона олакшале „гутање жаба“на велика врата. Решење косовског питања, рецимо. По новом закону, одлука ће се усвојити независно од излазности, а већ знамо да власти није ни тешко ни страно да по диктату мобилише гласаче.