Милан Ћулибрк На ливади ћуприја
Како је кренуло, НИН ће бити највећи кривац за пропаст Крушика и других фабрика оружја и муниције у Србији. Неће за то бити криви представници државе који су склапали сумњиве послове - уносне за привилеговане приватне фирме и штетне за државна предузећа. Највећи кривци биће они који су се дрзнули да указују на могућу корупцију, настојећи да спрече даљу пљачку државних предузећа. Наменској у Србији је неко очито наменио другачију улогу.
Пресуда је већ донета. Изрекао је небројено пута председник Србије, коме ништа није спорно у томе што је један од његових најближих сарадника, министар Небојша Стефановић, категорично тврдио да његов отац нема ама баш никакве везе са фирмом ГИМ, иако је у међувремену, захваљујући документацији коју је објавио Бирн, доказано да је тата Бранко у Крушику био као званични представник ГИМ-а, да је у Саудијску Арабију путовао као правни саветник ГИМ-а, а у италијанску фабрику пиштоља Берета као специјални саветник ГИМ-а и као члан званичне делегације МУП-а. Ништа од тога за председника није важно. Нема тог доказа о томе да је неко из његовог окружења био умешан у нешто спорно - била то трговина оружјем, државне субвенције за производњу „органске“марихуане, лажни докторати или незаконито рушење у Савамали - на који Вучић неће моћи да одговори: „Па шта“? И да видим тог мајчиног сина од тужиоца који ће после свега овога да озбиљно зачепрка и потражи доказе и провери да ли заиста постоје основане сумње да је неко починио неко кривично дело, од трговине утицајем, злоупотребе службеног положаја, наношења штете државним фирмама наменске индустрије, стицања противправне имовинске користи...
И док се они малобројни, којима је стало до правне државе, изградње независних институција и стварне поделе власти питају да ли ће републички јавни тужилац Загорка Доловац зиму да преспава као поларни медвед, чини се да она добро зна како у Србији ствари функционишу. И зато ћути већ толико дуго да би у свакој нормалној земљи полиција за таквом особом расписала потрагу, уверена да ју је неко киднаповао.
Лидеру СНС-а најважније је да ни најновије афере Крушик и Јовањица нису нимало уздрмале ни његов, ни рејтинг његове странке: „СНС и ја смо на историјском максимуму“. А зашто им рејтинг не би био на историјском максимуму? Ко је о тим сумњивим работама могао било шта да чује или прочита у провладиним медијима? Зато Вучић и може да се шегачи са новинарима који упорно покушавају да истерају ствари на чистац. И да истовремено убеди велики број грађана да је НИН, пишући последњих 100 дана о Крушику, крив што је рачун те фирме у блокади већ 1.100 дана због дуга од 511 милиона динара.
Како било шта очекивати у земљи у којој министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић ових дана, без икаквог блама, каже да је оставка в.д. директора Коридора Србије Зорана Бабића „питање за целу Владу, које ће свакако доћи на дневни ред“. Наравно да ће доћи. Сутра или мало сутра. И да се зна - није проблем у Бабићу, који је јавност обавестио да је из „моралних разлога“поднео оставку још 4. фебруара, неколико дана после несреће у којој је смртно страдала Станика Глигоријевић. Проблем је у томе што влада Ане Брнабић за више од 320 дана није имала 32 секунде да констатује, или можда одбаци Бабићеву оставку, јер је, судећи по речима Зоране Михајловић, то реалнија опција. Ако је већ тако, предлажем премијерки Брнабић и члановима њеног кабинета да одлуку о томе да нису прихватили оставку в.д. директора Коридора образложе „моралним разлозима“. Јер, побогу, зар они који ћуте више од 320 дана имају више морала од Зорана Бабића?
А кад је све ово могуће ко још може да се чуди што је заменик градоначелника Београда Горан Весић проглашен за почасног члана Удружења књижевника Србије. Мора да је Весић неком из Удружења дошапнуо да већ пише ново ремек-дело На ливади ћуприја. Ако је већ решио да стари Савски мост премести у парк, што не би о томе могао и књигу да напише. Па нека Београђани за 100 година читају ко је и како градио мостове по парковима. И закључиће одмах да мора да је то било „златно доба“кад је пара било и за такве лудорије.
Загорка Доловац ћути већ толико дуго да би у свакој нормалној земљи полиција за таквом особом расписала потрагу, уверена да ју је неко киднаповао