Морал на раскршћу

ВУЧИЋ У ПОЗОРИШТУ

Председнику Александру Вучићу очигледно није доста што нам безмало искаче из фрижидера, већ је оберучке прихватио да буде покровитељ позоришног фестивала у Нишу, званог Театар на раскршћу. Уместо да ово свима „буде част“као директору манифестације Спасоју Ж. Миловановићу, неки су се редитељи политичком покровитељству јавно супротставили.

Игор Вук Торбица је тако поручио да га је због наведеног „срамота“, те да му „припадне мука“кад се „част“доведе у везу са председником. Устројство театарске смотре Торбици не дозвољава да своју представу Багхе повуче, па му остаје само да на то позове продуцента, и друге колеге обашка. Миловановић му је узвратио да не жели да буде стављен у контекст „дневнополитичког вокабулара“, премда је управо он то учинио тражећи протоколарну подршку Вучића. И то управо у време предизборне кампање, кад се други по реду фестивал одржава.

И за Кокана Младеновића Вучић је

„уљез“у позоришном свету, посебно због тога што води земљу где царује ријалити, док је политички дијалог у запећку, а слободе нема ни за лек. Апсурд је већи услед чињенице да се Театар на раскршћу бави управо промоцијом „сваке врсте различитости“. Зачин свему даје Вучићева тврдња у подугачком писму пристајања, да своје покровитељство не потписује функцијом, већ „именом и презименом“. Који, биће, ич не вреде без његовог политичког статуса.

Да је „уљез“, осим аутограма, фестивалу дао и неке новце, случај би био логичнији. И могао би се упоредити са почасним чланством екс прве даме Драгице Николић у УЛУС-у. Овако је позориште скроз багателисано, због политичког маркетинга. Са све очекиваним доласком публике аутобусима из целе Србије, где би извођаче могла поздрављати СНС заставицама.