Свођење рачуна
Кажу да је почетак године идеално време за свођење рачуна. Па, хајде да сведемо бар неке рачуне. Ево, рецимо, какве користи грађани имају од Београда на води, који председник Србије Александар Вучић и министар финансија Синиша Мали не би толико обилазили ни да надгледају градњу сопствене куће или викендице. Зна ли већина да је држава у тој фирми мањински партнер са само 32 одсто власништва, иако је бесплатно дала око 100 хектара најскупљег грађевинског земљишта? И приде поклонила хотел Бристол, срушила некадашњи салон намештаја Симпо, иселила Главну железничку станицу, за 16 милиона евра откупила, а потом срушила и бесплатно уступила земљиште на коме се некада налазила зграда Еуросалона поред Београдског сајма… Да ли би држава боље прошла да је то земљиште продавала на аукцији, па ко да више?
Зна ли већина грађана, осим оних 6.000 који су учествовали у интернет анкети, да је њен исход заменик градоначелника Горан Весић знао месец дана пре него што је наводно гласање и почело? Знају ли они који су Весићу испунили жељу колико ће их коштати то што ће ускоро због мира неколицине станара Београда на води бити срушен стари Савски мост и премештен на ливаду? Па не мисле, ваљда, да ће то Весић радити о свом трошку. Их, да он плаћа, никада се ништа не би рушило, ни мост, ни Савамала, нити би се онолико слагале коцке по Тргу републике.
А сад, уместо да ређам питања на која нико од званичника вероватно неће одговорити,
ево само неколико података који можда најбоље говоре о томе колико је на добитку прави, већински власник Београда на води. Власт се јавно хвалила да је плац од два хектара, на којем је била смештена бивша новобеоградска „бувља пијаца“, продала за 2,36 милијарди динара. Тај плац је купио Коперникус, чији је власник - иначе рођени брат повереника СНС за Ниш - претходно другу своју фирму, Коперникус технолоџи, продао Телекому Србија за скоро 200 милиона евра, а онда за тај новац купио Прву и О2, две телевизије са националном фреквенцијом. Градски оци хвалили су се да су направили добар посао. Не зато што је са Прве одмах отишао Иван Ивановић, а О2 су ових дана напустили Зоран Кесић и њузовци, већ зато што су плац од два хектара продали за скоро 20 милиона евра. Нисам чуо да се ико пожалио да је по тој цени оних 100 хектара поклоњених Београду на води могло да се прода за милијарду евра! А ако већ није, да би бар већински власник, с обзиром на то да му је припало 68 одсто, морао да у заједнички пројекат уложи бар три пута више новца – односно три милијарде евра.
Нисам, такође, чуо да ли је Коперникус излицитирани новац и уплатио. Али, све и да јесте, зашто Влада Србије мало-мало из буџетских резерви мора Београду да донира стотине милиона динара, те за ГСП, те за украсну расвету на Бранковом мосту, или „због насталих непредвидивих трошкова који би могли да угрозе текућу ликвидност“. Побогу, кад ће премијерка Ана Брнабић да укапира да је Весић разлог многих „непредвидивих трошкова“и да је он највећа опасност за „текућу ликвидност“градске касе? Уосталом, зар није баш он обећао запосленима у градској управи станове по цени од 650 евра за квадрат? Ко је донео ту одлуку? Чијим ће се новцем ти станови градити? Чиме су запослени у градској управи то заслужили? Хоће ли право на те станове имати само чланови СНС-а? И мисли ли Весић да се нико више не сећа оних 10.000 станова за младе које је ономад обећао Слободан Милошевић? Многи од оних који су конкурисали за те станове у међувремену су се скућили, само не у Србији, већ у Немачкој, Канади, Аустрији…
Кад смо већ код свођења рачуна, још нисам докучио како је Вучић израчунао да ће нам 2025. просечне плате бити 900, а пензије 430-440 евра, кад ето нове загонетке, коју не могу да одгонетнем. Молим зато сваког да ми јави како је решио једначину у којој је просечна пензија 46 одсто просечне плате, ако је просечна пензија од јануара до октобра 223 евра, а плата је „већ сада 510 евра“. Није ваљда да само Вучић то уме да израчуна?
За крај, има и једна добра вест. У Србији се никад неће десити оно што се пре неколико месеци десило у Чилеу. Весић је паметно закључио – ако нема метроа, онда нема ни поскупљења, па самим тим нема ни немира. Осим кад почасни члан Удружења књижевника организује књижевно вече.
Докле Влада Србије мисли да донира стотине милиона динара Београду због наводно непланираних трошкова и када ће, побогу, премијерка Ана Брнабић схватити да је Горан Весић највећа опасност за „текућу ликвидност“градске касе