Гласачи имају рачуна да верују у фантазије

Степен данашње декаденције истоветан је степену декаденције Отоманске империје у тренутку када је Србија физички отерала Османлије, а пропустила да деинсталира османлијски модел владавине

Степен данашње декаденције истоветан је степену декаденције Отоманске империје у тренутку када је Србија физички отерала Османлије, а пропустила да деинсталира османлијски модел владавине. Осим у Србији, нигде се више у Европи не „влада“, него се „управља“

За све што се у Србији данас дешава, за политички, социјални и морални колапс Светислав Басара криви претходну власт. Каже да је њихова одговорност потпуна, без иједне олакшавајуће околности. Уз напомену да добар део одговорности пада на демократску јавност која је чак „гласније од поражених еспеесоваца и радикала роварила против реформаторских напора Зорана Ђинђића“. У интервју смо ипак покушали да докучимо у чему је одговорност садашње власти.

Председник је гледао снимак саобраћајне несреће у Дољевцу када је аутомобил у коме је био Зоран Бабић усмртио Станику Глигоријевић. Тај снимак осам месеци није прослеђиван тужилаштву, дакле видео га је пре тужилаштва. А када је коначно прослеђено тужилаштву, тамо кажу да недостају два минута снимка. Не знамо да ли се у тих два минута види ко излази из аутомобила, ко је возио, али знамо ли колико вреди живот у Србији данас?

Помињете два минута која недостају на снимку са наплатне рампе. Имате ли ви представу колико је у Србији - не минута, него десетина година - избрисано на снимцима са разноразних места злочина. Интересантно, међутим, са снимка јавног стрељања Зорана Ђинђића није избрисан ни секунд. Снимак је био доступан и претпрошлом српском председнику, Тадићу, који је осим што је био председник Србије, био и председник постђинђићевске Демократске странке, али не само да је пропустио да тужилаштво које помињете,

„притисне“- а имао је моћ истоветну Вучићевој - да истражи политичку позадину атентата, него је ступио у кохабитацију (што у преводу значи швалерација) са Дачићем и најсумњивијим политичким позадинцем, Коштуницом.

Био је то политички групни секс, порнографија са елементима садизма. Из тог противприродног блуда напросто се морала родити наказа.

Претходни трговци оружјем нису изведени пред лице правде зато да не би - кад садашњи трговци оду са власти, а претходни се врате на власт - пред закон извели садашње

Поменута два избрисана минута јесу веома лоша ствар, али нису чудо и нису изузетак него правило. Ђинђић је убијен управо зато што је покушао и умало успео - да Србију претвори у праву (и правну) државу, а не у земљу монтираних снимака из којих се исецају непријатне (а кажњиве) сцене.

Ево одговора на други део питања: живот у Србији данас вреди онолико колико је у Србији одувек вредео - дакле ништа. Живот сам по себи и иначе не вреди ништа - ово мислим најозбиљније и тако ћу мислити све док ми неко не покаже ценовник са

тржишном вредноћу живота - али будући да се живети мора и да је понекад и лепо живети, људи су се у једном тренутку (није то било тако давно у историјским размерама) досетили да установе систем вредности који ће и људском животу дати вредност. Сви добро знамо какав је то систем и које су то вредности, да се не понављамо.

Тај систем у Србији никада није изграђен. У ствари, није изграђен никакав систем, осим неписаног подсистема племенске обичајности и буразерске солидарности. Док се то не промени - а мале су шансе да ће се то догодити - биће све више „избрисаних“сцена.

Хоћемо ли једном угледати у том тужилаштву професионалца који ће се држати заклетве и кривце огласити кривцима, а жртве жртвама?

Сви су у тим тужилаштвима формално професионалци, мада ми није ми баш најјаснија реч „заклетва“. Тужиоци нису ту да би се заклињали закону и законодавцу, него да би закон спроводили, као што се грађевински инжењери не заклињу статици, грађевинским материјалима, него их примењују у градњи. Сасвим је друга ствар што су тужиоци спречени да поступају по закону. Али да ли је и то нешто ново? Сетимо се, рецимо, кад је неки од тужилаца скупио професионалну храброст да на саслушање (у вези са околностима атентата на Ђинђића) позове декларисаног државотворца и легалисту Војислава Коштуницу. Сећа ли се ико шта се догодило? Некакви „патриотски интелектуалци“су написали петицију да се позив тужилаштва повуче. И позив је повучен. Против тога се нико није побунио. Том приликом такозвана демократска јавност - част неколицини изузетака - није реаговала ни текстом, камоли протестима. Хоћу да кажем, безакоње је у овој земљи нешто најнормалније, ствар је у томе са које стране безакоња се неко налази - да ли са ове, на којој закони важе, или са оне, резервисане за тренутну псеудоелиту, за коју закони не важе.

Ствар слично стоји и са смртним случајем на наплатној рампи Дољевац. Давно би њега прекрио заборав да ова бесмислена и безидејна опозиција не мисли (погрешно) да ће тиме нанети политичку штету Александру Вучићу. Чиста глупост. Свака политичка штета за Вучића је корист. Он, уосталом, свој успон и дугује тешко поправљивој политичкој штети коју је направио претходни режим.

Случај, иначе, Коштуничиног неодазивања на позив државне институције - због чега је неизоставно морао бити приведен са лисицама - догодио се за време владавине такозваног Бориса Тадића. Он често даје интервјуе НИН-у, тако да ћете имати прилике да занимљиво питање - зашто је држава којом је председавао устукнула пред потписима Бећковића, Ћосића и Чавошког - поставите њему.

Нушић је робијао због једне песме, и краља Милана. Један потпуно анониман човек, радник из Црвенке, умро је у затворској болници, стрпан на психијатријско одељење, кажу да је дрогиран лековима, где је и умро. Затворен је због СМС-а послатог пријатељима у којем помиње Вучића и Стефановића. Тужилаштво је то прогласило претњом по безбедност Вучића и Стефановића. Колико се Србија одмакла од времена краља Милана?

Није далеко одмакла. Не сећам се најјасније тог случаја, иако ми је познат. Али да ли је то био само пријатељски СМС или је у СМС-у било претећих порука? Нушића што се тиче, знао је да закон забрањује вређање краља, ризиковао је, хтео да се прослави у београдској чаршији, па је малчице одробијао. Данас су законом забрањене претње СМС-овима. И треба да буду. У Србији многи мисле да тај закон не би требало да важи ако су претње упућене Вучићу и Стефановићу, па се после чуде што се Вучић и Стефановић не обазиру на законе.

Јесмо ли као народ и појединци од тог доба доживели еманципацију?

Нисте прецизирали на коју еманципацију мислите, али свеједно, на коју год да сте мислили, та еманципација се догодила само врло малом броју појединаца, од којих је већина изван земље. Огромна већина људи у Србији - степен образовања је ту ирелевантан - и даље живи у свету Зулу етике у коме је „добро“кад МИ (било које од неколико овдашњих МИ) ЊИМА отмемо краве и жене, а „зло“када ОНИ то исто учине нама.

Народ се не може еманциповати док се не еманципује његова двотрећинска већина, а већина се не може еманциповати све док су појединци ћелије у организму апстрактног народа и док је колективни идентитет - а тај „идентитет“су шајкача, ајвар и јулијански календар - важнији од личног. Србија је створена као пропала држава, то се непрестано заборавља, па се непрестано привиђа да је нешто пропало колико јуче, након што је једну лошу власт заменила следећа, још гора. Степен данашње декаденције истоветан је степену декаденције Отоманске империје у тренутку када је Србија физички отерала Османлије, а пропустила да деинсталира османлијски модел владавине. Осим у Србији, нигде се више у Европи не „влада“, него се „управља“.

Када председник говори кинески, а ви помислите…?

Помислим ... Ето логичног и неизбежног превода на кинески Тадићевог мажења говеда, шприцања кокошака, метења сеоских домаћинстава и обилажења села која горе док се баба чешља.

Огромна већина људи у Србији - степен образовања је ту ирелевантан - и даље живи у свету Зулу етике у коме је „добро“кад МИ ЊИМА отмемо краве и жене, а „зло“када ОНИ то исто учине нама

Србија је створена као пропала држава, то се непрестано заборавља, па се привиђа да је нешто пропало колико јуче, након што је једну лошу власт заменила још гора

Фирма чији представник је отац министра полиције, а што су прикривали и председник и министар, зарадила је само на једној трговини оружја 4,5 милиона долара, док је рачун фирме Крушик три године под блокадом. Хоће ли и када Вучић и Стефановић, као и остали у

ланцу, одговарати? И има ли основа да одговарају пред законом?

Да ли се заборавило - или се можда није знало - да је муљаторске трговине оружјем било и пре доласка Вучића на власт, само што се Бранко Стефановић звао другачије и што је неко други био министар полиције. Не знам колике су суме тада биле у питању, али НИН би то лако могао да истражи. Било је и те каквих основа да трговци оружјем одговарају пред законом, а зашто нису, то бисте могли да питате садашње власти, сигуран сам да имају уредну документацију и доказе. Ја, рецимо, случајно знам. Претходни трговци нису изведени пред лице правде зато да не би - кад садашњи трговци оду са власти, а претходни се врате на власт - пред закон извели садашње. Мислим, сигуран сам у ствари, да мање-више сви сасвим добро знају како то функционише, само што се по овдашњем обичају праве луди, очекују да ће се однекуд појавити добричина, „неукаљани лик“који ће прекинути уходану деценијску инерцију.

ДС је изгубила стрпљење истог тренутка када је изгубила изборе. Уместо да из пораза извуче поуку, да се консолидује, врати изворном програму и крене у политичку борбу, она је кренула да се распада

Када на ову аферу, Стефановић одговара „из затвора Ђиласу наређује његов шурак, дилер…“, а овај уопште нема шурака у затвору, нити дилера, шта то говори, каквог министра имамо?

Говори да имамо министра невештог лажова и да смо одувек имали такве, с тим што су неки од њих вештије лагали.

И зашто одговор „крив је Ђилас“пролази код гласача?

Зато што је министар потпредседник једне добро организоване политичке странке која има 619.000 чланова, а Ђилас председник странке која има, отприлике 900 чланова, можда и мање. Што ће рећи да министар у старту има 619.000 гласача који верују у све што министар каже, дочим Ђиласу не верује ни оних 900 чланова странке.

Каква је одговорност претходне власти за казну која нас је снашла?

Потпуна. Без иједне олакшавајуће околности. Уз напомену да добар део одговорности пада на тзв. демократску јавност, која је можда и гласније од поражених еспеесоваца и радикала роварила против реформаторских напора Зорана Ђинђића и још

тројице-четворице министара, остало су били каријеристи и лопови. Све се хтело преконоћ. Помислило се да крај једног мрачног доба мора означити тренутни почетак златног. Алавост и нестрпљење су упропастили ствар. Вучић је, рецимо, имао стрпљења да двадесет две године чека својих пет минута које ће, како ствари стоје, продужити на петнаестак година. Демократска странка је изгубила стрпљење истог тренутка када је изгубила изборе. Уместо да из пораза извуче поуку, да се консолидује, врати изворном програму и крене у политичку борбу, она је кренула да се распада и наставила да се распада до дана данашњег. Бесмислено је сваљивати одговорност на Бориса Тадића, сигуран сам да он није знао да уместо Ђинђићеве политике, спроводи политику Ђинђићевих убица. Он је, након што су разноразним марифетлуцима елиминисани Зоран Живковић и Чеда Јовановић, и изабран зато што то није могао знати. Надам се да разумете шта хоћу да кажем.

Зашто гласачи верују власти чак и када виде снимке највеће плантаже марихуане на простору Европе, у Јовањици? И шта ради полиција у тој земљи?

Зато што имају рачуна да верују у фантазије. Ко је опозиција а ко власт?

То је бар лако питање. Власт је онај ко је на власти, опозиција су они који нису на власти.

Је ли Чеда Јовановић опозиција, и ко је он био а ко је данас? Шта би Ђинђић рекао о њему?

Ако ми верујете, не знам да ли Чеда партиципира у власти. Ако партиципира, онда је власт, ако не - онда је опозиција. Не знам шта би Ђинђић рекао о садашњем Чеди. Не верујем да би рекао нешто лоше. Ђинђић није био човек исфолиране моралне панике.

Је ли Чанак та опозиција?

Да, колико знам Чанак не партиципира у власти. Друга је ствар што не партиципира онако како Ђилас & Cо сматрају да би требало да не партиципира.

Шешељ? Како то крвници Ђинђићеви и његови први сарадници на истом правцу? Шта их спаја?

Па чекајте, зар са тим крвницима није почео да сарађује Борис Тадић?

Омладинска поставка Слободана Милошевића је на власти две деценије од његовог пада. Велики успех за једну нацију? Карма још нечему треба да нас научи из времена деведесетих?

Мало су дуже на власти, више од три деценије ако сам добро израчунао.

Јесмо ли ми народ историјских понављача? Уме ли ико боље од нас да не научи баш ништа из сопственог искуства?

Не, нисмо народ понављача зато што нисмо ни дошли у прилику да понављамо, јер још нисмо ни пошли у школу историје, још увек смо у обданишту псеудомитологије и митоманије.

Сви упозоравају на будућност Србије. Има ли је она уопште?

Све има будућност, па и Србија, друга је ствар каква ће бити та будућност. Србије што се тиче, чини ми се мрачна.

Не, нисмо народ понављача зато што још нисмо ни пошли у школу историје, још увек смо у обданишту псеудомитологије и митоманије

Какав је савез омеђен „малим Шенгеном“и шта стоји иза њега?

Не знам ништа о „малом Шенгену“нити ме то уопште интересује.