Од истине може и да се умре

Да ли говорите да је нешто престрашно или пресавршено, да је неко преинтелигентан? Да ли сте скоро негде изреаговали или издоминирали, некога изигнорисали, са неким нешто искоментарисали или сте нешто испромовисали или издефинисали? Имате ли намеру да ускоро испаузирате или испозирате?

Имали бисмо још сличних глупих питања која служе да се стекне увид у то колико сте овладали новоговором са којим се многи спрдају, али он је ту - на телевизији га користе јавне личности, певачи и глумци посебно, усвојили су га назовиновинари на телевизијама са националном фреквенцијом. По правилу, млади људи промовишу те кованице, нове фразе и поштапалице којима обогаћују свој иначе сиромашан језик. Kористе га и политичари који су стицали образовање на сумњивим факултетима, пословни људи који чине све да њихово сумњиво богатство удара као прст у око свима који немају. Ових дана појавила се књига која интригира својим насловом - Речник сувишних речи. Аутор је др Гордана Ђерић, научни саветник у Институту за европске студије, а потписана је и група рецензената.

Од А до Ш, ова научна радница нуди сувишне речи и изразе које треба брисати из употребе из разних разлога. Зато што су неправилне, застареле, глупе, јефтине, неадекватне; зато што нетачно одражавају појам из живота који је у нескладу са реалним животом; зато што постоји неспоразум између конвенционалног и контекстуалног значења речи; зато што вређају интелигенцију сваке пристојно образоване особе. Изабрали смо само неколико речи и појмове који имају најзанимљивија образложења зашто су сувишне: А – Аналитичари Утеривачи „исправног“мишљења, убеђивачи који се лажно представљају. Заправо, војници плаћеници

одређеног политичара или одређене политичке групације. Продужени говор политичара који и иначе окупирају јавност. Непотребни су, као и та реч. Kафански геостратези. Оно што они говоре у јавности, углавном се не заснива ни на каквој анализи. Политички видари и гатари, на то су се свели „аналитичари“. Политикантски мечкари; све што раде своди се на вашарско мечкарење пред камерама. Б – Блогерка „Занимање“деце „естрадних“и „јавних“личности и оних који желе да личе на њих. „Kоректан“назив за оглашавање голишавих фотографија и личну промоцију. Ововековна пречица ка „медијској слави“. Г – Генерално Зато што је ова реч пречеста узречица, поштапалица. Kористе је сви, политичари, новинари, „ријалити ликови“, „аналитичари“, без икакве потребе. Kураже се употребом ове речи, себи делују паметније и убедљивије, мада је она знак интелектуалне слабости и неспособности да се сагледају специфичности других перспектива, детаља. Д – Две Србије Грубо, недопустиво поједностављивање, којим се највећи део становништва (тзв. „прва Србија“) проглашава заосталим и неморалним, а често и нељудским („зверским“, „шумским“). Истрошен клише и штетна подела, јер се од ње не виде прави проблеми... Тенденциозна, профитерска подела, или заблуда слабих умова за кратку употребу, која се заговорницима ове идеје исплатила на дужи рок... „Прва“и „друга Србија“су гладна и сита Србија. Јер је истина о Србији трагичнија од онога што ове „две Србије“мисле једна о другој. Од те истине може и да се умре.

K – Kреативност („креативне индустрије“, „креативне праксе“...)

Понижен појам; употребљава се скоро искључиво у тржишном језику, за смишљање начина како да се нешто прода, у циљу повећања профита. За уметника је то поражавајуће, јер креативност у старом смислу речи више ништа не значи. Зато што је то технологизована реч, одвојена од апстракције и интуитивности. Јер је у ономе што се тако назива врло мало креативности а много „индустрије“усмерене искључиво на исплативост „пројекта“. Ш – Шунд Ову реч више нико не користи, излишна је, будући да је шунд у култури уопште, постао наш стандард. Сувишна је јер је преблага за сав муљ владајуће „популарне“културе. Оно на шта се ова реч односила одавно се не назива „шундом“. То је сада привилеговано, масовно такмичење са „националном покривеношћу“, у кревељењу, увесељавању, блефирању и прављењу „скандала“... Или у измишљању најкреативнијих псовки и увреда.

Млади промовишу кованице којима обогаћују свој сиромашан језик. Новоговор користе и политичари који су стицали образовање на сумњивим факултетима