А као анархисти
Mаска Анонимних (Anonymous) са разноразних светских и наших демонстрација (стилизовани насмешени лик са брчићима и „јарећом“брадицом), као и са интернетских прокламација и свакојаких акција - потиче из овог стрипа! Већина демонстраната и не зна кога и шта симболизује та маска, а тек мало више их је ипак упућено на порекло - дакле на овај антиутопијски посткатаклизмички интониран стрип, започет 1981.
Данас један од неколико најбољих светских сценариста, по некима и најважнији, почетком осамдесетих је у Британији био тек почетник. Као и сваком честито декларисаном анархисти, било му је, пословично и идејно скептичном према свакој администрацији, свеједно ко држи власт. Но, Алан Мур је очекивао да ће тада на наредним изборима, уместо конзервативаца Маргарет Тачер, на чело доћи лабуристи, те да ће, ако не већ и иступити из НАТО-а, а онда бар са Острва уклонити нуклеарно наоружање, чиме би УК престала да буде легитимна мета у случају нуклеарног рата. Најмање троструко наиван!
Време радње његовог тада насталог стрипа је те 1981. смештено у далеку будућност, од 5. новембра 1997. до 10. новембра 1998. Наслов је очигледна парафраза пароле V for Victory из британских пропагандних ратних филмова.
Прошлог месеца је код нас поново објављена ова графичка новела, али у сваком погледу неупоредиво боље технички опремљена и обимнија него што је то било први пут 2006. код београдског „Белог пута“. Сада је издавач други, повез је тврд,
формат огроман (22 са 34 цм!), има чак 112 страница више (400 страна укупно!). И превод је ту и тамо чудно промењен, иако је преводилац наводно исти (Иван Јовановић). Разлози нису јасни! Никаквих напомена о променама нема ни од стране издавача/ уредника, ни од преводиоца!
Како год било, тек у сваком случају стрип је у право време реиздан! Цртана прича већ на другом призор-пољу прве табле почиње недвосмисленим визуелним социјално-психолошким „логорским“топосом доминантно тоталитарног друштва. Стамбене зграде у Лондону су окружене типичним бетонским стубовима са бодљикавом жицом. Осим уличне расвете, на канделабрима су и камере за надзор, као и звучници којима се објављују наређења, распореди, задаци, радне победе, светле перспективе и временска прогноза. Капије ограда се ујутру отварају, а покуњени радни народ у колонама масовно одлази на своја прописана радна места. Но, ту се ипак не ради о „пламеним зорама“, већ о непрестаном мраку и тмурним облацима, тами изазваној општим нуклеарним ратом који је заобишао Велику Британију.
Власт су преузели чврсторукаши, мафија која се институционализовала. Да ли крадуцкају или не, тек неупоредиво боље живе од поданика! И са британском династијом је циркус, али да не ширимо још више причу...
Аутори су, наравно, систему супротставили појединца. Маскираног. Прво су мислили да га обуку као суперхероја, а онда се, ако је веровати пропратним текстовима, Лојд у неко доба сетио Гаја Фоукса (Guy Fawkes, 1570-1606), анархисте у купастом шеширу, бунтовника из времена противреформације, типа који је током „Барутне завере“имао намеру да дигне у ваздух Дом лордова. Несрећника су ухватили поред барута којег је „чувао“у Вестминстерској палати (у ствари, канда није стигао да га потпали) и тужна прича.
Но, Мур је остварио његов наум, па га чак и превазишао! Бар у стрипу!
Његов лик под препознатљивом маском је не само дигао у ваздух енглески Парламент и Биг Бен, већ на крају и Даунинг стрит бр. 10, са широм околином... Главни лик је, у ствари - маска. Они који прочитају стрип увидеће зашто!
Стрип је у право време реиздан - цртана прича почиње недвосмисленим визуелним социјалнопсихолошким „логорским“топосом доминантно тоталитарног друштва