ПОСЛЕДЊА ЛИНИЈА ОДБРАНЕ
Корона вирус под именом 2019-nCoV за свега неколико дана утерао је страх у кости целом свету. Свима, осим грађанима Србије.
А и зашто бисмо га се плашили? Прва линија одбране сланина и бели лук. Друга линија одбране - српски ваздух који може да убије и много опасније ствари од корона вируса. Трећа линија одбране - председник Србије Александар Вучић, који би корона вирус толико убио у појам својим сталним гостовањима на телевизији да би се овај покупио и вратио у Кину и пре него што стигне да икога зарази.
Но, и поред тога, српске институције деловале су промптно и предузеле мере предострожности. Као што су недавно основале радну групу да нам саопшти како нема места паници због абнормално загађеног ваздуха, тако су и у случају корона вируса надлежни одговорили отварањем специјалног телефонског броја, на који ваљда можемо да пријавимо свакога ко једе змије и слепе мишеве или можда сумњиво кашље. Министар здравља Златибор Лончар изјавио је да у Србији нема разлога за панику, а руку на срце, када се у овој земљи десило нешто лоше када су надлежни грађанима саопштили да нема разлога за панику?
Да будемо до краја искрени, људи и нису нешто превише паничили због вируса. Ваљда им је довољно да се ујутру пробуде, провере апликације Ервижуала и своје банке, виде да су на првој у дебелом плусу, а на другој у још дебљем минусу, испаничаре шта имају и онда мирно оду на посао. Када рано ујутру потрошиш сву панику, остатак дана не може да ти поремети ни Миша Вацић на Пинку, а камоли неки тамо вирус из Кине.
Заправо је много већа паника настала када су Кинези најавили да ће у граду Вухану, који је епицентар новог вируса, за две недеље саградити потпуно нову болницу капацитета 1.000 лежаја. Прво смо у неверици изговарали „Е, јеееесте, као да је могуће да се болница направи за две недеље, ајте молим вас, па ми смо много мању градили шест година!“Међутим, када су обриси новог објекта почели да се назиру већ после четири дана, тада је заиста почела да нас хвата зебња јер - шта ако су нас све ово време лагали? Шта ако је стварно могуће направити нешто, било шта, за само две недеље? Па ми нисмо могли да пресложимо коцке на Тргу за то време, како је могуће…? Мада, можда је и боље да не питамо. Плашимо се одговора.
Оно што је најважније, сарадња Србије с Кином остаје стабилна. Они нама летеће аутомобиле и загађење у Бору, ми њима једномесечну прославу Нове године и свињске папке, под условом да нам их не враћају. Јер знате како, вируси можда не могу да преживе транспорт у пошиљци са Алиекспреса, али за свињске папке већ нисмо сигурни. Гратис ће добити и квартално обраћање председника Вучића на кинеском, или бар ономе за шта му је неко рекао да је кинески. Ако ништа друго, у овим тешким временима, грађанима Кине је и те како потребно мало хумора и смеха.
Ако не помогну сланина и бели лук, ако преживи и српски ваздух, који може да убије и много опасније ствари, ту је Александар Вучић, који ће сталним гостовањима на телевизији толико убити у појам корона вирус, да ће се он вратити у Кину и пре него што стигне да икога зарази