Слобода књижевности у неслободном друштву
„Сви се писци романа слажу, углавном, када је реч о свету у коме живимо“, пише Црњански у Роману о Лондону, „то је, кажу, нека врста велике чудновате позорнице, на којој сваки, једно време, игра своју улогу...“А много пре Црњанског, на извору такве представе о животу, дубровачки комедиограф из ренесансе Марин Држић, говорио је о театру мунди на коме се смењују људи нахвао и људи назбиљ. „Увијек је људи нахвао било више“, додаје Држић, „али иако воде битку, може се лако препознати који су једни, а који други... једни су прави, а други су нахвао и остаће потиштењаци вазда“.
И међу писцима романа, сложићете се, има оних нахвао и оних назбиљ, што се може препознати и у дугој историји НИН-ове награде коју данас примам. О томе сам много пута писао, чак сам поставио и један задатак из тригонометрије како бих утврдио шта се с том наградом догађало током шест и по деценија. Ви, свакако, драги пријатељи литературе, врло добро знате да се тригонометрија бави израчунавањем законитости у односима између елемената једног троугла, у овом случају између писаца нахвао, те оних назбиљ, а све то у односу на жири НИН-ове награде који је био актуелан у датом тренутку. И као што каже Држић, увек је оних нахвао било више, али зато је читалачка публика увек знала ко су они назбиљ.
Но то је само базично израчунавање, јер се овде ради о врло сложеном систему троуглова, те њиховом преплитању, синхроном и дијахроном. Зато је неопходно применити унапређене методе тригонометрије које се користе, рецимо у физици, где се оне користе за проучавање простирања хармонијских и дисхармонијских таласа у одређеном временском периоду. Ако би се ова метода применила, видели бисмо да у пољу НИН-ове награде постоје два основна таласа, који су наизменично слабили и јачали у зависности од тригонометријских функција различитих елемената. Ја бих та два основна таласа назвао таласом слободе и таласом неслободе књижевности у једном друштву.
Овог пута, указаћу на само две референтне тачке, заправо на двоје аутора назбиљ који су, уневши у ово поље своја дела, па према томе и своје биографије, све гене својих лектира, проузроковали квантне скокове, чије синусоиде осећамо и данас у читалачкој и интерпретативној заједници, и то не само у Београду и Загребу, не само у Србији и Хрватској, нити бившој Југославији и Европи, већ у читавом свету. Реч је о Дубравки Угрешић и Данилу Kишу, чија су дела донела овој награди много више него што су они од ње добили. Напослетку, због неизбежних хајки, Kиш је ову награду у пуном износу вратио недељнику НИН. Но и поред тога, талас слободе је остао на трајној фреквенцији која допире и до наших дана, упркос свему, упркос вишедеценијској заробљености институције Kњижевности у овом друштву, односно у постјугословенским друштвима. За Дубравку Угрешић је после НИН-ове награде убрзо наступио период прогона и одласка из земље, али тригонометријска функција слободе трајно ће надахњивати књижевну побуну ауторки овог региона. И хвала им обома на томе.
Увек је било више писаца нахвао него оних назбиљ, опоменуо би нас Држић данас, када би могао да нас чује. И у томе нема ничега спорног. Али читалачка публика је одувек умела да их препозна. Таласи слободе и неслободе не престају да се измењују у пољу НИН-ове награде, која због тога може да се похвали својом, како би то рекао Беким Фехмиу, пишући о свом животу – тек понекад блиставом и углавном страшном историјом. Због тога данас, драги пријатељи литературе, у симболичком смислу, с вама, и свима онима који су у овом тренутку препознали дах слободе, желим да поделим само оно блиставо. Оно страшно задржаћу за себе, јер право тригонометријско истраживање тек треба да почне.
На крају, или можда на почетку, желим да захвалим само једној особи која је одувек била уз мене, и веровала у мене чак и онда када ни сâм нисам веровао у себе. То је моја ћерка Нађа. И заиста, ниједна друга подршка осим њене, није ми ни била потребна.
Хвала и жирију НИН-ове награде који се ове године определио да подржи квантни талас слободе.
Хвала вама на пажњи, драги пријатељи литературе.
Vivir la Libertad!