Погрешним подацима до погрешног закључка
Као и обично, када сам принуђен да одговарам на нападе, прозивке и критике упућене из НИН-а на моје лично име, или на Републички завод за статистику, први осећај је затеченост. Затеченост малициозношћу, нестручношћу, неистинама, полуистинама и одсуством професионалне етике и аргументације и макар минималних предуслова за један озбиљан научни дискурс и дебату. И као и обично, поново себи постављам питање има ли смисла учествовати у оваквим баналним, бесплодним расправама на страницама НИН-а са ауторима који наводе погрешне статистичке податке, или их злонамерно интерпретирају на погрешан начин у циљу потврде својих политичких порука и јефтиног политикантског поентирања (у овом случају реч је пре о аутоголу). Но, зарад свог личног и стручног интегритета, као и интегритета РЗС-а, опет ћу невољно морати да одреагујем, с обзиром на то да су моје изјаве стављене у контекст једне „анализе“која је очигледно заснована на погрешним и непровереним подацима, без навођења извора и начина обрачуна приказаних података. Тиме нисам рекао да су све досадашње „полемике“биле нелојалне, а ја сам веровао наивно да би се НИН, ипак, могао подићи на некадашњи професионални и аналитички ниво.
Наиме, у отвореној и искреној расправи о могућностима раста зарада запослених до 2025, поменуо сам Румунију као пример земље у којој су зараде расле брже од бруто домаћег производа (БДП). Надовезујући се на моју изјаву, господин Милићевић износи тврдњу да се „случај Румуније не може применити на Србију“, наводећи као доказ за то радикално различиту структуру, тј. композицију БДП-а Румуније у односу на Србију, тачније поделу БДП-а на његов радни део (зараде) и капитални део. Осврнућу се само на податке које је г. Милићевић изнео као аргументацију за свој став да се Румунија „не може поредити са Србијом“и сходно томе, да се искуства Румуније у погледу раста зарада не могу применити (тачније реализовати) и у Србији.
Укратко, подаци које наводи г. Милићевић су погрешни и поставља се питање да ли их је аутор једноставно измислио, рачунајући на необавештеност читалаца. Податке о структури БДП-а и учешћу зарада у БДП-у европских земаља читаоци могу лако пронаћи на веб-сајту Евростата и на веб-адреси https://ec.europa. eu/eurostat/statistics-explained/ index.php?title=Annual_national_ accounts_-_evolution_of_the_income_ components_of_GDP#Changes_over_ the_last_20_years, а у табели могу видети и оригиналне Евростатове податке за земље које г. Милићевић помиње у свом тексту (Румунија, Чешка и Словачка) који побијају комплетну анализу и аргументацију г. Милићевића.
Подаци Евростата показују да, када је реч о Румунији, учешће бруто зарада у БДП-у (Wages and Salaries) износи 37,9 одсто. Насупрот томе, г. Милићевић тврди да је учешће бруто зарада у БДП-у Румуније 27,71 одсто (?!), а и подаци за Чешку и Словачку које је навео су погрешни. Учешће зарада у БДП-у Румуније, дакле, није „веома мало“, као што тврди г. Милићевић. Оно је на нивоу ЕУ просека и заправо је (супротно од онога што тврди) у Србији ово учешће мање у поређењу са Румунијом и износи око 33, а не 41,58 одсто како наводи Милићевић. Дакле, поред погрешних података, и основна теза „анализе“г. Милићевића о наводном „недостатку простора у БДП-у за повећање зарада“и неупоредивости Србије и Румуније је - погрешна.
Поручујем ауторима попут г. Милићевића, пре него што се охрабре да спомену или нападну мене или Републички завод за статистику, ако већ не поседују адекватну стручност и искуство у области статистике и макроекономије, да барем искористе Google и гугловањем изгуглају покоју реалну чињеницу и податак како би у НИН-ове економске „анализе“унели макар дашак научног духа, стручности и озбиљности који очајно недостаје.
Што се тиче уредника НИН-а, који ме опет прозива бавећи се имагинарним „маглама“, „смогом“и „продавцима магле“, било би боље да поведе рачуна о оваквим токсичним, „гасовитим појавама“у свом недељнику (као што је анализа г. Милићевића) којима се заиста загађује научни и политички етар.