Иван Клајн
Бинџујемо глаголе
Изучавања међусобних утицаја у европским језицима показала су да међу страним речима, по правилу, именица има много више него глагола. Разлог томе је што је тешко или немогуће наћи домаћу реч за бића, ствари и појмове који у земљи или у народу јези‑ ка‑примаоца не постоје, или су дошли тек у новије доба: егзотичне животиње и биљке (крокодил, зебра, жирафа, баобаб, кокос, палма итд.), национално ограничена занимања, звања и чинове (тореадор, каубој, папа, рабин, каудиљо, фирер...), спортове и игре (бејзбол, карате, аикидо, корида), празнике, стране валуте и тако даље.
Глаголи су апстрактнији и уопштенији: радње и про‑ цеси које они изражавају углавном су једнаки или слич‑ ни у свим језицима. Кад се међу позајмљеним речима појави и много глагола, то је знак изузетно јаког страног утицаја. Зато морамо да се замислимо кад, као недавно на телевизији, почне да се говори о „бинџовању“ТВ‑се‑ рија, то јест њиховом упорном и незаситом гледању, из дана у дан. Именица binge, од које и у самом енглеском тек одскора изведен глагол, изворно значи `пијанка, те‑ ревенка, лумповање`, а одатле и `манија, све оно у чему се претерује`.
Сличан је пример „таргетирати“, од именице target и одговарајућег глагола, који се у енглеско‑српском речни‑ ку Данка Шипке преводи под 1 као „циљати, нациљати“а под 2 као „дискриминисати, окомити се (на некога)“. Још пре две године на телевизији, у разговору водитеља с гостима, забележио сам примере као „Родић само таргетира Вучића, а ништа не пише о министрима“, или дијалог: „ – Не можете да таргетирате једног човека, мене, као кривца. – Ја вас не таргетирам“. Данас тешко можете наћи било који критички текст а да у њему неко не таргетира некога.
Из божићног броја Курира читалац Р. Станић послао ми је чланак под насловом „Престани да бинџујеш, дај да лајкујемо чесницу“и наднасловом „Млади измисли‑ ли свој нови језик“. Ту се наводи још десетак нових гла‑ гола енглеског порекла, углавном везаних за дигиталну технику, као „мејловати“, „шеровати“, „даунлоудовати“, „хајдовати“, „форвардовати“и сличних. Таква техничка употреба, с обзиром на интернационални карактер и компјутера и енглеског језика, донекле је неизбежна. Само да не оде још даље, па да почнемо да веркујемо, лавујемо, гетујемо мерид, рејзујемо чилдрен, и тако докле год ливујемо.