Шекспиријански обрт
ОСКАРИ
Ни сам Бонг Џун-хо није могао да верује да је четири пута изашао на бину, поготово у категорији за најбољу режију
Четири Оскара јужнокорејском филму Паразит Бонг Џун-хоа за најбољи филм, најбољи међународни филм, најбољи оригинални сценарио и најбољу режију, представљају незапамћен успех и историјски преседан у додели Оскара - да тријумфује филм који није на енглеском језику! То чак није пошло за руком ни миљеницима - Фелинију, Бергману, Трифоу, Алмодовару... Судећи по оваквом избору, Холивуд је све отворенији према међународним темама и креативним способностима уметника из остатка света.
Ни сам Бонг Џун-хо није могао да верује да је четири пута изашао на бину, поготово у категорији за најбољу режију – где су били номиновани Мартин Скорсезе, Kвентин Тарантино, Сем Мендес и Тод Филипс. Иако чувен последњих двадесет година, остао је потпуно и искрено изненађен да је победио своје идоле и добио тако престижну награду на њиховој територији.
Да подсетимо, филм Паразит је пре Оскара добио Златну палму у Kану, а потом и готово сва друга значајна признања у свету филма. Иако фиктивна, прича приказује сурове последице капитализма, неједнакости, живота у мрачним сутеренима и гламурозним вилама у Сеулу. На готово шекспировски начин, Бонг Џун-хо улази у проблем неједнакости, пожуде, незапослености, обавеза у традиционалној јужнокорејској породици и новог таласа богаташа који намећу правила понашања.
Сер Елтон Џон испратио је јужнокорејског редитеља са бине свирајући песму I`m Gonna Love Me Again из филма Рокетмен, за коју је добио Оскара заједно са писцем текстова Бернијем Таупином, чиме је крунисана њихова 53-годишња сарадња. Још један музички детаљ обележио је Оскаре – млада и врло популарна певачица Били Ајлис отпевала је песму Yesterday док су иза ње ишле слике преминулих у протеклој години – од трагично настрадалог кошаркаша Kобија Брајанта до недавно преминулог холивудског глумца Kирка Дагласа.
Два документарца која су однела Оскаре такође се баве међународним темама. За најбољи дугометражни филм награђен је Америчка фабрика Стивена Богнара и Џулије Рајнхарт, о кинеском милијардеру који је купио фабрику у држави Охајо. Занимљиво је да је филм направљен у продукцији Нетфликса и да су продуценти бивши председник Барак Обама и његова жена Мишел, који не само да имају специјални ТВ програм на платформи, него се баве и продукцијом документарних филмова са социјалним темама. Чули смо од Џулије Рајнхарт да су били тужни што кинески копродуценти нису могли да присуствују церемонији због ограничења која је америчка администрација увела услед корона вируса.
Оскар за краткометражни документарац Учити скејтбординг у ратној зони (ако си девојчица) припао је Kерол Дајсингер и Елени Андрејчов. Њихов филм је већ однео награде на неколико фестивала, међу којима и Фестивал Удружења Уједињених нација у Пало Алту. Иако је Америка још у рату са Авганистаном, Дајсингерова нам је рекла да ради на разним тамошњим пројектима од 2005. и да је овај филм порука љубави авганистанским девојчицама које, упркос одрастању у ратним условима и у конзервативној средини, знају како да подигну два прста и да се боре за своја права. Иначе, чувени амерички режисер Фред Kапра дао је Дајсингеровој студентског Оскара још пре 40 година, што јој је представљало једну од највећих инспирација за предавања на њујоршкој филмској академији.
Иако ни ове године није било довољно жена номинованих за титуле, једна је одскочила и престижом и говором – исландска композиторка Хилдур Гуднадотир је прва жена која је самостално компоновала музику за филм и за то добила Оскара за свој рад у филму Џокер. Приликом доделе награде поручила је девојкама, женама, мајкама које чују музику у себи, да слободно говоре, јер сви желимо да чујемо њихов глас. У осталим категоријама није било много изненађења. Глумачки квартет Хоакин Финикс, Рене Зелвегер, Бред Пит и Лора Дерн заокружили су те ноћи успешну годину за собом.