Ко је жито, а ко кукољ
ОПОЗИЦИЈА ВУЧИЋУ И САМОЈ СЕБИ
Док градоначелници Шапца и Параћина одлучују да ли да се замере суграђанима или колегама у СзС и грађанима целе Србије, пљуште оптужбе за „издају“, а проверава се чак и ко шта „лајкује“на друштвеним мрежама.
Док градоначелници Шапца и Параћина одлучују да ли да се замере суграђанима или колегама у СзС и грађанима целе Србије, пљуште оптужбе за „издају“, а проверава се чак и ко шта „лајкује“на друштвеним мрежама. И све то недељу дана након проглашења заједничке бојкот-кампање
Саша Пауновић, председник општине Параћин, одлучио је да баци рукавицу критичарима са опозиционе сцене: упутио им је јавни позив да „уместо твитовања“против могућег изласка на локалне изборе, дођу у тај град и бране га од уобичајеног напредњачког средства утеривања гласова на сопствени рачун - потенцијалне окупације џиповима без таблица са озбиљним „васпитним“потенцијалом.
Због најаве могућег учешћа на локалним изборима у Параћину и Шапцу, Пауновић, иначе заменик председника Демократске странке и Небојша Зеленовић, градоначелник Шапца и лидер Заједно за Србију, већ данима су мета бојкоташког гнева што и није тешко разумети, с обзиром
на њихов истакнут допринос у агитовању за неизлазак на предстојеће изборе, због недостатка минималних демократских услова за њихово одржавање.
Одмах након што је, у разговору за НИН, у понедељак, позвао опозицију да „дође са својим југићима, или шта већ има“, Пауновић је провокацију којом наговештава излазак на локал
не изборе пренео и на Твитер: „Има ли опозиција у Србији 1.500 грађана да реше једном ту ствар са 500 хулигана, или је њен крајњи домет твитовање? Па дођите, брате у Параћин и да решимо ту ситуацију. Бар има ко да вас дочека.“
Добровољци за битку, међутим, нису похрлили - већина одговора била је љутита и сводила се на питање - зашто је Параћин битнији од Бора (Ирена Живковић из Странке слободе и правде Драгана Ђиласа).
А онда је, истог поподнева, стигло и саопштење Савеза за Србију у коме се, уз још једно заклињање да „чврста одлука о бојкоту избора“и то на свим нивоима, неће бити промењена, појавила и вест да Зеленовићев ЗзС у наредне две недеље неће учествовати у раду Савеза „до заузимања става о локалним изборима у Шапцу“.
Да ли је, само недељу дана након званичног проглашења почетка заједничке бојкот-кампање СзС и неколико других странака, стигао пресудни аргумент на већ повеликом брду разлога за прогнозу да је идеја о бојкоту неодржива, а опстанак СзС немогућ? Да ли евентуални излазак на изборе у два града у којима је, укупно, уписано око 150.000 бирача, заиста може да поништи ефекат бојкота на парламентарним изборима, на којима је уписано око 6,8 милиона бирача? И да ли је главна опозиција аутократском режиму после вишемесечних договора успела само да изгуби време за припрему за изборе - на које би се, након што је темељно збунила бираче, могла стрмекнути наврат-нанос, па шта буде?
Кад се халабука утиша, а аргументи рационално преиспитају, чини се да и даље стоје кључни аргументи за држање бојкот-курса, кад је већ, упркос свим ризицима, заузет. О томе најбоље говоре потези које је власт била принуђена да повуче - од пристанка на међународно посредовање у покушају договора са опозицијом, до смањења изборног цензуса, како би се бар неко сем СНС и СПС могао угурати у парламент, кад реално најјачи противници то одбијају.
С друге стране, постоје и разлози да се размотри идеја о посебним одлукама за Параћин и Шабац, чији грађани су, за разлику од других, успели да се одбране од напредњачког похода. А то није баш лако, с обзиром на вику „или бојкот свуда, или сви на изборе“, која стиже од збуњених и много пута изневерених грађана, али и из различитих делова СзС.
Објашњавајући зашто Параћин и Шабац нису у свим погледима исти као друге локалне самоуправе (Чајетину су, ионако, сви заборавили откако је Милан Стаматовић иступио из СзС и најавио излазак на изборе, а Стари град није јединица локалне самоуправе, већ градска општина), Пауновић и Зеленовић подсећају да су управо локалне самоуправе задужене за изборну администрацију, као и да имају могућност да финансирају професионалне локалне медије (у Шапцу постоје чак три локална ТВ канала и два недељника који, како каже Зеленовић, омогућавају информисање о политици парламентарне већине, али и напредњачке опозиције).
Али, зашто о томе није било речи до сада већ смо само слушали причу о бојкоту на свим нивоима - и то, поред осталих, и од Пауновића и Зеленовића? Зашто су грађани, након што су пратили унутарстраначка натезања око бојкота - нарочито у оквиру ДС, чији је Пауновић високи функционер, а Зеленовић лидер странке која би требало да постане део уједињене ДС - морали да добију још један „хладан туш“у виду најаве кршења заједничке одлуке до које се тако тешко дошло?
Пауновић тврди да се о ситуацији у „опозиционим“општинама разговарало још у августу, када је, у оквиру странака чланица СзС али и Савеза у целини, доношена одлука о бојкоту. Он за НИН каже да је, претходно, када је одлучивано о бојкоту републичког и локалних парламената, било договорено да за „опозиционе“општине важи преседан, због чега у њима бојкота није било. На основу тога је, наставља, када је о изборима разговарао са „доносиоцима одлука у ДС и СзС“(које не жели да именује) дошао до закључка да исти преседан важи и за изборе („ако сам добро разумео“). Каже и да је у тим разговорима преовладало уверење да о локалним изборима у „опозиционим“општинама не би требало јавно говорити, да се не би „одвлачила пажња са главне теме“.
Шта год се раније разговарало, и како год ко тумачио те разговоре, оно што сада имамо је оштра паљба према двојици „себичних“градоначелника, пред којима је избор између два зла да се замере својим суграђанима, или да се замере опозиционим колегама и грађанима широм Србије, који их увелико оптужују за „издају“, недостатак солидарности, гажење дате речи... А из СзС им стиже јасна порука – у Савезу нема места за оне који изађу на изборе, на било ком нивоу.
Иако се чини да су обојица на путу да се упусте у локалну утакмицу, све позивајући суграђане да бојкотују изборе за републички парламент, и Пауновић и Зеленовић кажу да одлука још није донета. „Нећу направити проблем ни Демократској странци, ни целој опозицији, наћи ћу начин, о свему ћемо разговарати“, каже Пауновић и додаје да су још увек све опције у игри - од бојкота до изласка на локалне изборе. То „тражење начина“, судећи по изјави Зорана Лутовца, председника ДС-а датој Данасу, јесте покушај да „у складу са Статутом и процедурама тражи подршку унутар ДС“. Ако не увери потребну већину, неће ни добити подршку, прецизирао је Лутовац. А уколико би без подршке странке изашао на локалне изборе, према речима наших саговорника из ДС-а, следио би му дисциплински поступак и могуће избацивање из странке.
Зеленовић за НИН понавља причу о опасности да Шабац падне у руке извесног Милана Остојића Сандокана, за кога каже да је суђен за убиство и организовани криминал, а сада води СНС у том граду. Зато, каже, дебатује са суграђанима који свакодневно износе разлоге „да се град мора одбранити“, али додаје и да му је јасно да значајан део опозиционе јавности не може да осети ту „енергију и вољу за одбрану града“.
„Као председник парламентарне странке ЗзС имам обавезу да водим рачуна о томе да борба за слободне изборе у целој Србији не буде ослабљена одлуком о томе шта ће се десити у Шапцу. Имам пуну свест о значају ове одлуке за Шабац и о њеном значају за целу земљу. Предложићу одлу
Имам обавезу да водим рачуна о томе да борба за слободне изборе у целој Србији не буде ослабљена одлуком о томе шта ће се десити у Шапцу Небојша Зеленовић
ку чисте савести и јаснога ума“, каже Зеленовић. То ће се десити у наредне две недеље и због тога смо се договорили у СзС-у да се до доношења ове одлуке ЗзС уздржи од учешћа у раду Савеза, додаје градоначелник Шапца.
Приступ „бојкот на свим нивоима, како би се одвојило жито од кукоља“на коме инсистирају представници и симпатизери СзС није, међутим, једино што оптерећује челнике Шапца и Параћина. Уз бојкот у целој Србији, отвара се могућност да у два града која су се успешно опирала свим покушајима преузимања у претходних осам година, буде концентрисан сав познати напредњачки арсенал намењен борби за добијање гласова - било да је реч о „штаповима“(џипови, као метафора разних облика притиска на грађане) или „шаргарепама“(новчани и други видови подмићивања).
Одатле и поменути Пауновићев „изазов“опозиционарима, нарочито оним са Твитера - доста више тог кукања због џипова, време је да се супротставимо, каже предводник листе која је на прошлим изборима освојила за трећину гласова више него СНС. Грађани Параћина, каже, сада не би могли да разумеју тврдњу да изборни услови не постоје, с обзиром на то да их организује општина и да имају могућност да се информишу о дешавањима у свом крају - али, ако би дошло до снажног притиска, било би могуће накнадно одустајање, тако да грађанима буде очигледно зашто се то десило. „Не би било исто као у Лучанима или Медвеђи, јер би се сада десило под рефлекторима, тако да цео свет види“, каже.
С друге стране, нижу се аргументи за тврдњу да је Александар Вучић добио јасан пример win-win ситуације: уколико Пауновић и Зеленовић изађу на изборе, уноси се раздор у опозициони блок, расте неповерење грађана у политичаре који „не држе реч“, а прича о непостојању изборних услова, лако се „убија“тврдњама о неспремности опозиције да изађе на изборе тамо где је „народ неће“. Ако се, с друге стране, одлуче на бојкот, СНС добија „на тацни“до сада неприступачне градове, а тиме и прилику за кампању о „откривеном криминалу“и додатно урнисање противника - без обзира на то да ли постоје икакви докази за тврдње о злоупотребама у раду досадашње локалне власти.
Па онда – ако би опозиционе листе победиле у два града, СНС би добио аргумент за тврдњу да у Србији постоји демократија и плурализам. А ако би изгубиле, био би то диван доказ омиљене напредњачке поруке конкурентима - неће вас народ...
Истовремено, унутаропозициони рат, у коме, рекло би се, осим борбе за „принцип“, има и доста међустраначког одмеравања снага, смањио је потребу напредњачких медија да измишљају приче о Вучићевим опонентима - много је једноставније пренети оптужбе за „издају“и јавно преиспитивање ко је „права опозиција“, а ко „ради за Вучића“, које је добацило чак и до расправа о томе ко је шта „лајковао“на друштвеним мрежама.
И док Зеленовић и Пауновић решавају немогућ задатак, онај део СзС који се противио одлуци о изборном бојкоту нескривено ликује. После неочекиване одлуке Гордане Чомић, посланице ДС, да прекрши бојкот парламента како би бранила амандман о заступљености 40 посто жена на изборним листама, који је, сасвим изненада, постао прихватљив напредњачкој већини, порасла је уверљивост прогноза о припреми изборне листе Србија 21. Од заклињања да се о изласку на изборе не размишља, изречених након потписивања Декларације о европској Србији 23. новембра, Србија 21, која окупља део посланика ДС, али и СДС Бориса Тадића и некадашњих чланова ЛДП Чедомира Јовановића, брзо је стигла до тврдњи да грађани „желе борбу“. Али још увек не и до коначне одлуке о изборима.
Чини се да је у току рат нерава: уколико желе на изборе, групи посланика ДС одговарало би да Гордана Чомић буде искључена из странке - али се и даље не зна када би се Дисциплинска комисија, на препоруку Етичког одбора, могла бавити њеним случајем. Евентуална одлука Пауновића о изласку на изборе могла би послужити као аргумент да се тражи одлука Дисциплинске комисије - али време тече, а пред новом организацијом је доста посла.
За све то време јача уверење да - уз све разумевање изразито тешких услова у којима ради – опозиција није дорасла задатку спречавања клептократске власти у даљем разарању земље. Прилика да докаже да то није тачно, ипак, још увек постоји.
Када је одлучивано о бојкоту републичког и локалних парламената, било је договорено да за „опозиционе“општине важи преседан Саша Пауновић