МИСТЕРИЈА РЕЦИПРОЦИТЕТА
Враћање дијалога на принципе из периода у коме је потписан први споразум и систем интегрисан у косовски за Србију је добра вест само ако и оно почиње од реципроцитета - овога пута од једнако драматичних уступака Приштине
Косово треба да укине таксу на робу из Србије, без спровођења реципроцитета. Не само да суспендује таксу, већ да је потпуно укине, неочекивана је порука новог светског фронтмена за косовски проблем Ричарда Гренела коју је Радију Слободна Европа на албанском пренео његов портпарол Дик Кастин. Овим високим тоном специјални изасланик америчког председника за преговоре Београда и Приштине брзо је елиминисао могућност да се потенцијални изасланик ЕУ наметне као водећи медијатор преговора. Током прве посете Приштини, па Београду, високи представник за спољну политику и безбедност ЕУ Ђозеп Борељ најавио је могућност именовања изасланика,
након чега су у јавност процуриле две опције - немачки дипломата Кристоф Хојзген и словачки званичник и некадашњи високи представник за БиХ Мирослав Лајчак, обе по укусу немачке канцеларке Ангеле Меркел с којом ће се и српски председник ускоро састати истим поводима. Борељова посета уследила је након Гренелове, а тик пре него што су се Самоопредељење и Демократски савез Косова договорили о владајућој већини.
Обе посете на свој су начин прекретнице. Борељ је после дуге неизвесности о томе да ли Балкан још занима било кога у ЕУ, казао да је та регија приоритет његовог мандата и да је циљ да се нерешена питања реше једном заувек, али је Шпанац истовремено и једини високи званичник ЕУ који је у Приштини подсетио да још увек пет чланица Уније не признаје косовску независност. Жустри Гренел понет задовољством због договора о увођењу, додуше још неизвесне, авионске линије између Београда и Приштине коју је нарочито похвалио и његов шеф Доналд Трамп, први је западни званичник који је након више од годину дана у Приштини јавно изговорио: таксе морају да се укину. Такође је први који је од Београда отворено затражио да стопира кампању повлачења признања. Александар Вучић одговорио је, додуше, да не може „танте за кукурику“и да између та два не постоји знак једнакости, али „узбуђење и енергија“које је Гренел
казао да осећа у вези са постизањем договора „о економији и напретку младих“док политику, како тврди, оставља двема странама - убрзо су почели да дају резултате. Премда је значење реципроцитета постајало све мистериозније.
Тромесечно чекање на владу окончано је, наиме, свега недељу дана иза тих енергичних посета, а косовски премијер Аљбин Курти порекао је да у његовој влади неће бити представника Српске листе. „У мојој влади министар из српске заједнице мора бити стварно представник Срба са Косова, а не представник Србије као државе. Ја немам проблема са странком СЛ зато што је она српска, него због тога што она није странка“, казао је Курти у интервјуу НИН-у у октобру прошле године. Пошто је ова листа освојила свих десет мандата резервисаних за српску заједницу министре је, ипак, по Уставу Косова, морао да именује одатле. Далибор Јевтић и Иван Милојевић, један задужен за заједнице и повратак, а други за регионални развој, постали су министри, али СЛ није ушла у коалицију са Самоопредељењем и ДСК, што је био случај у претходним владама. За разлику од Рамуша Харадинаја, на пример, Куртију тих десет гласова није било потребно за скупштинску већину, што га истовремено у доношењу већине закона чини слободним од воље Београда, али и неслободним унутар кабинета у коме седе министри који су остали на страни политичког противника. Званичници Самоопредељења су најавили хапшења актуелних министара „ако они буду вређали грађане Косова“и таргетирали су као циљ промену Устава да би елиминисали министре из СЛ. Али им је за такво шта, ипак, потребна сагласност Срба.
Курти планира да одржи обећање о укидању стопостотних царина на робу из централне Србије, уз реципроцитет на који је у октобру овако гледао: „Ако роба са Косова са обрасцем у коме пише Република Косово не може ући у Србију, онда неће ни српска роба моћи да уђе на Косово.“Након Гренеловог упозорења, заменик новог косовског премијера Хаки Абази, за НИН тумачи реципроцитет другачије - то представља низ мера које се користе у међународним односима и реч је о прагматичном приступу. „Од Србије се очекује да се изјасни о прекиду кампање против нових признавања и саботирања државности Косова. Постоји велика воља за решавање отворених питања на Балкану и томе смо посвећени сви. Наравно, за стварање одрживих решења свака страна има различите позиције и инструменте“, каже Абази.
Кључни инструмент Србије исподполовичан број гласова чланица Уједињених нација које би подржале улазак Косова у ту огранизацију, а до кога се дошло бројним повлачењима признања званични Београд се засад опире да изједначава са увођењем такса на чему Приштина инсистира заједно са западним партнерима. За Београд у истој равни су две кампање - за признавање и за повлачење признања, а реципроцитет се, према најсвежијој изјави председника Србије, мора односити на обавезу Приштине да оформи Заједницу српских општина (за коју је Курти НИН-у казао да је противуставна) и испоштује друге обавезе из Бриселског споразума. Признао је, међутим, Вучић да ће „свако решење које буде долазило споља подразумевати овако или онако признавање независности“. Зато, како је казао, треба да се пронађе форма нормализације која би ишла без тога или понудила нешто добро Србима. На форми коју Београд, дакле, још увек нема, радио је, у међувремену, и други ешалон функционера Српске напредне странке најавама да је до сада незамисливо и чланство Косова у УН могуће, али не тако „да Србија
Ми сви гледамо само у којој ћемо држави на крају живети – у Србији или у Великој Албанији Славиша Ристић
од тога нема ништа“(народни посланик Драган Шормаз).
За Славишу Ристића, самосталног народног посланика из Зубиног Потока и лидера Народног покрета Срба са КиМ „Отаџбина“, реципроцитет је реч којом се тренутно води битка за предности утицаја, али и низ мера којима би се могао, и извесно хоће, правити проблем Србима на КиМ. „Једна од њих је обавеза узимања косовских докумената које велики број Срба нема, а међу њима и ја, као и моја породица. Или, пак, пребацивање на косовске регистарске таблице. А вероватно и на промет и означавање робе с Косова.“Ристић, такође, страхује да се, иако изгледа као својеврсна помоћ, Гренелова последња порука своди на обавезу која ће уследити после избора - потписивање споразума и де јуре признање Косова. „Из искуства не могу бити оптимиста, нарочито када уступци долазе са америчке стране. Ниједан лидер на Косову није имао самосталност од САД и то је и сад случај. А ми сви гледамо само у којој ћемо држави на крају живети – у Србији или у Великој Албанији. Ово друго је, судећи и по помоћи која се Вучићу са Запада чини да би легитимисао предстојеће изборе после којих треба да потпише споразум, све извеснија опција.“
Убрзавање процеса оним темпом који одговара такмичарски настројеним силама у чији би спољнополитички успех требало да се бележи постизање споразума, дијалог у реалности чини све арбитрарнијим и уводи у још већу тајновитост. Уз уобичајени манир, да се бриселски разговори воде без познатог институционалног плана, могуће је тумачити само токове расположења. Тренутно се ради на одобровољавању преговарача и јавности, а вероватно баш у правцу ресетовања разговора на принципе од 2012. до 2014. што тинктенкови са Запада најављују као циљ. Ваља подсетити да је баш у том периоду, уз све споразуме потписане пре, драматично промењена позиција Србије која је пристала на први кровни споразум, „угурала“Србе на локалне изборе, интегрисала судство и полицију и практично прихватила постојање од државе одвојеног система на КиМ. Што је добра вест само ако би и повратак тим бившим принципима почео од реципроцитета - једнако драматичних уступака Приштине.
Од Србије се очекује да се изјасни о прекиду кампање против нових признавања и саботирања државности Косова Хаки Абази