ДОКТОР ЗА УВРЕДЕ И ЛАЖИ

ПОРТРЕТ МАРКА АТЛАГИЋА Није Марко Атлагић слободни стрелац, неталентовани импровизатор и само бахати посланик који води приватне ратове против елите којој би по звању и сам да припада, он је уско профилисани војник партије задужен за дискредитацију крити

За делегацију ЕУ, послату да провери да ли се опозиција кмези или има озбиљне разлоге за бојкот, власт је уприличила незаборавни парламентарни скеч. Демонстрирали су парламент из снова – аплаузом су дочекали посланицу која је до сада бојкотовала рад Скупштине, широм отворених очију и изненађујуће дуго затворених уста саслушали су њено образложење на амандман који је уложила, а потом га усхићено изгласали. Уз то су изгледа забранили својој сивој еминенцији Марку Атлагићу да се јави за реч, тако да је европски комесар за проширење

Оливер Вархељи без проблема пресудио - да би демократија функционисала у њој морају да учествују сви, те је опозицији предложио да се врати у овај храм демократије који је својим очима видео.

Штета што му нико није приказао како је тај „храм демократије“изгледао само три дана раније, када су Атлагићу уприличили бесконачни простор да из себе истресе сву мржњу према сваком ко нема чланску карту владајуће коалиције, да би био миран на тој једној јединој седници коју су могли да виде европски парламентарци. Без икаквог

знања и интересовања за извршитеље који су били на дневном реду, Атлагић се јавио за реч и ускликнуо: „Па, да кренемо редом!“

И, кренуо је редом. Шта га брига за дневни ред када он за нацију има праву шпијунску причу – како је опозиција сковала план у чачанској кафани Моравски аласи 4. 7. 2018. године. „Ту су се састали Драган Ђилас, у народу звани ’Ђики мафија’, Вук Јеремић, члан међународне групе бандита и лопова, Јанко Веселиновић, звани ’Јанко станокрадица’... Бошко Обрадовић, звани ’Бошко насилник’..., Душан Петровић,

у народу звани ’Дуле кравоубица’. Е, шта су они радили? Скројили су план да покрену протесте, да Вучића руше на тему Косова“, објаснио је Атлагић. И баш када се нација понадала да ће ипак дати мало више података о тој страшној кафанској завери, он се сетио да има још много ликова које би вредело поменути, а који нису стигли до „Моравских аласа“. Рецимо Сергеј Трифуновић, „у народу звани ’Сергеј пишоје’, Саша Јанковић, у народу звани ’Сале прангија’, Ненад Чанак, у народу звани ’Нешо гицоје’ и Чедо Јовановић“, за кога не зна како је у народу назван, али је грозан лик јер је изјавио „да Косово и Метохија треба да буду независно“. Присетио се ту и Горана Марковића, у народу званог „бумбар“. Који је то народ који он познаје и од кога је чуо те епитете није појаснио, али је за Марковића имао још коју да дода: „Ујутру када се пробуди, устане и погледа у огледало, видеће једног набумбреног бумбара пуног мржње према српском народу и председнику Вучићу, која се таложи задњих 28 година у њему.“

Изненађујуће неодговорно према професору који је имао још подужи списак за одстрел, председавајући Скупштине се досетио да је време за вечеру и уз захвалницу Атлагићу закључио седницу. Прерано да би нација сазнала да ли професор не зна рачун (Вучић је председник непуне три године) или је Марковић видовит, па је пре 28 година почео да мрзи Вучића јер је знао да ће четврт века касније постати председник. И крајње неувиђајно пошто Атлагић мора у својим нападима блаћења да уз опозицију помене и страшну интелектуалну елиту (лажну, наравно). Тачно је да их је све редом прозвао на седници која се одржала 20. јануара, али је он једноставно зависан од тога да исти текст понавља у бескрај. Уосталом то воле и његове страначке колеге које су готово подивљале од беса када је крајем прошле године посланик Борисав Ковачевић из ПУПС-а упутио примедбу председавајућима што му дозвољавају да три дана понавља исто „од речи до речи“по 30 и више минута.

„Ја колеге из ПУПС-а донекле могу да разумем, јер никога од њих, па ни њиховог председника странке не напада ни Ђилас, ни Обрадовић, ни Јеремић. На удару тих људи су Александар Вучић и СНС, и као председник посланичке групе поносан сам на чињеницу што је у нашим редовима Марко Атлагић који се неуморно бори да објасни о каквим се људима ради, људима који себе сматрају српском интелектуалном елитом, а који кажу за нас да смо незналице, крезуби, сендвичари, ботови. Коме је тешко да слуша, он не разуме поруку“, загрмео је Александар Мартиновић, обожаватељ лика и дела професора Филозофског факултета Универзитета у Приштини за кога тврди да је „један од најбољих живих српских историчара“.

Па да видимо ко је тај понос и дика напредњака. За почетак, он је доктор наука који тврди да његове колеге које нису Вучићеве слуге, немају ниједан рад у WOS-у (Web of Science). Рецимо, то је изјавио за доцента Оливера Тошковића који има тачно 32 рада, дакле 16 пута више од Атлагића који је остао на скромном броју од два. Проф. др Славко Гавриловић, који је био један од најутицајнијих српских историчара и члан САНУ-а, анализирао је Атлагићеву књигу написану на основу његовог доктората, у Зборнику Матице, и образложио све промашаје, међу којима и фиктивно цитирање и лажне референце. Већину Атлагићевих тврдњи и закључака окарактерисао је као неистине, фалсификат, незнање, нетачности, бесмислице, нелогичности и измишљотине. А коначна оцена је била да се ради о беспримерном „примеру аљкавости, површности, неодговорности и, наравно, незнања“. Ништа боље о њему не мисли ни хералдичар Драгомир Ацовић који у Историјском часопису књ. XLV-XLVI (1998-1999) каже: . „У домену хералдичке теорије и праксе, обим и објективна тежина стручних грешака и пропуста далеко надмашују дозвољени, па и замисливи, квантум који би био примерен или допустив за дело овог садржаја и амбиција. Последња, али не и најмања, мана књиге др Атлагића је недопустиво низак ниво писмености! Тај проблем се састоји у одсуству готово свих компонената писмености: граматике, речника и стила!“

Дакле, јасно је зашто Атлагић баш не воли претерано елиту и зашто говори типичним радикалским речником. А ако није, можда би то могло да појасни протестно писмо професора и сарадника Филозофског факултета Универзитета у Београд / Иницијатива Није филозофски ћутати, у ком се између осталог наводи: „Тешко да ће се наћи неко ко је попут њега био учесник 14. конгреса Савеза комуниста Југославије, посланик Социјалистичког савеза – Савеза социјалиста Хрватске у првом сазиву Хрватског сабора и председник Републичке заједнице за науку Републике Хрватске, председник општине Бенковац, министар у влади Српске Крајине, члан Српске радикалне странке, сведок на суђењу Слободану Милошевићу и садашњи члан и посланик Српске напредне странке. Политичка биографија Марка Атлагића јасно показује да он није импровизатор и бахати појединац који води своје приватне ратове, већ јасно профилисани војник партије тренутно задужен за дискредитацију критичара актуелне власти“.

Самим тим је тешко разумети већ поменуту Мартиновићеву луцидну тезу да онај коме је тешко да слуша Атлагићево бесконачно понављање истих увреда „не разуме поруку“. Чак и када је неко Мартиновић немогуће је не видети да се не ради о баш софистицираној поруци када Атлагић предлаже да се историчарка Дубравка Стојановић утамничи или убије. То звучи овако: „Знате, господине Шеварлићу, по Уставу и по Кривичном законику, где би споменута професорка требала да данас борави? У бувари. Знате шта је бувара? У затвору.“Или овако: „Она је фалсификаторка историје коју би по законику књаза Милоша, требало по кратком поступку.“Уосталом, да би био још разумљивији, Атлагић користи и оно напредњачко интелектуално „бре“, па за професора Николу Самарџића даје прилично транспаренту оцену: „Мој колега, то је антисрбин, бре. Пелцован од осећаја патриотизма.“А ту су и типичне напредњачке злоупотребе и неистине као основно средство дисквалификације. Рецимо, да потврди своју тезу да је професор Огњен Радо

Већину Атлагићевих тврдњи и закључака у докторату професор Славко Гавриловић окарактерисао је као неистине, фалсификат, незнање, нетачности, бесмислице, нелогичности и измишљотине

њић, то зло које гостује на Н1, најгори професор, износи и следеће: „Његови подаци о пролазности студената на испиту из основа економије чувају се као војна тајна .... Чак му оцену нису могли дознати ни декани, ни ректор. Једино је покушао повереник за информације, и није успео. Студенти га називају – професор тортура.“

С обзиром на то да све ове информације нису никаква тајна, да их поседује управа Филозофског факултета и да су изречене и те како озбиљне увреде, намеће се питање – да ли постоји начин да се Атлагићу бар судским путем забрани да шири мржњу, таргетира људе и сугерише чак и линч.

„Немам намеру да га тужим, из два разлога. Прво, било би кукавички да тужим слугу, а да при томе не тужим његове надређене - ако ћемо поштено, са увредама су започели председник и његов министар одбране. Друго, заклониће се иза посланичког имунитета, што је чиста злоупотреба права - посланички имунитет ни њему ни било коме другом не дозвољава да вређа и износи неистине о метама својих напада. Смисао посланичког имунитета је да се омогући да се скупштини слободно износи политичко мишљење, без опасности да, на пример, сутра власт судски прогони неког опозиционара због изнетог политичког става. Такође, не желим да га тужим јер немам намеру да се заједно са њим и његовом налогодавцима ваљам у њиховом блату неподопштина и беспризорности“, каже Огњен Радоњић.

Међутим, чак и када би неко тужио Атлагића, независно да ли би то било због повреде угледа или охрабривања маса да примене Милошев законик, не би се догодило ништа.

„Свако може да га тужи, али му неће бити суђено. Сви они знају да им нико ништа не може за оно што изговоре за скупштинском говорницом“, каже бивша председница Врховног суда Вида Петровић Шкеро.

Дакле, једина одбрана би могла да буде председница Скупштине и њени заменици (до сада никада нису искључили микрофон или изрекли опомену Атлагићу) и баш је штета што европски парламентарци нису имали прилику да виде како они обављају ту дужност. Сигурно би још агресивније потерали опозицију у парламент.