РЕВОЛУЦИЈА НА БИРАЛИШТИМА 43
ШИН ФЕЈН - УЗЛЕТ ПОЛИТИЧКОГ КРИЛА ИРА
Можда је историја Шин Фејна многе одвраћала да глас дају партији која је своју политику дуго везивала за насиље, али за младе гласаче прошлост је мање важна од чињенице да досадашње владајуће странке нису имале јасан план за највеће изазове - здравствену и стамбену политику
Шин Фејн изашао је ко победник ирских парламентарних избора, можда и не толико неочекивано колико се учинило фаворитима из до сада владајућих партија. Док медији подсећају да су се Фин Гејл и Фина Фол смењивале на власти деценијама, заправо од првих дана независности до сада, изненађење је не само у томе што је сада овај уиграни сценарио потпуно промењен, већ у томе што га је променила ни мање ни више него партија која је стајала уз Ирску револуционарну армију.
Три деценије сукоба однеле су око три и по хиљаде жртава, а инцидената је било и касније.
Можда је прошлост Шин Фејна многе одвратила од тога да свој глас дају једној таквој партији која је своју политику дуго везивала за насиље. Али за младе, долазеће гласаче прошлост је мање важна од чињенице да су их две досадашње владајуће партије водиле готово сто година смењујући се на власти.
Досадашњи премијер Лео Варадкар имао је добру каријеру, водио је земљу кроз Брегзит и то прилично успешно, донео је законе о легализацији абортуса и хомосексуалних бракова, на спољнополитичком плану показао се као вешт, стекао савезнике у Европској унији и подршку код куће за све што је радио. Уз своје пакистанско порекло и нескривену хомосексуалност, постао је оличење модерне Ирске. Нови мандат донео би му прилику да „учини много више“, како је сам рекао, јер ово до сада „није било довољно“, мислећи пре свега на домаће изазове.
Али у предизборној трци када је то изговарао није очекивао да и гласачи мисле дословно тако – да није било довољно. Од неких су се аналитичара могле чути опаске да је владајућа гарнитура можда превише самоуверена и на спољном и на унутрашњем плану, али Шин Фејн је то очигледно најбоље разумео.
За просечног грађанина најважније теме биле су пре свега здравствена и стамбена политика. Растућа популација преоптеретила је систем и сада је здравство постало прескупо, за многе недоступно, а све већи недостатак стамбеног простора, па последично и све веће цене, довео до рекордног броја бескућника. Све је то створило несигурност и док је Варадкар расписивао изборе очекујући четврти мандат, Мери Лу Мекдоналд, председница Шин Фејна и њени сарадници видели су оно што он није и искористили незадовољство обећавајући другачије приоритете. Између осталог и уједињење са Северном Ирском.
Мекдоналд је сигурно била у праву када је ову победу назвала „револуцијом на бирачким местима“јер је повратак партије каква је њена на тако тријумфалан начин прилично изненађење. Она је уз то прва жена на месту партијског лидера. Олакшавајућа околност за гласаче је и чињеница да Мекдоналд није повезана са некадашњим акцијама које је изводила ИРА и да је уз њу партија постала умерена и за већину прихватљива.
Шин Фејн је умивен и победник је. Сада предстоје договори око формирања владе у коју, како су објавиле, обе досадашње највеће партије неће ући. Треба, дакле, направити састав који би могао да издржи предстојеће преговоре око Брегзита, а то ће бити најважније тема у овој години. А ту су и амбиције о уједињењу. У Шин Фејну су тренутно еуфорични, али тек треба да покажу капацитет да стварно воде државу.