СУНОВРАТ КОЈИ СЕ НИЈЕ МОГАО ИЗБЕЋИ

Народна скупштина Републике Србије врши опструкцију избора Националног савета за културу. У Национални савет за културу изабрани су само предложени кандидати Владе и кандидати САНУ, док се о предложеним кандидатима репрезентативних уметничких удружења Скупштина

никада није изјаснила. А без представника репрезентативних

уметничких удружења Национални савет за културу нема

пуни легитимитет

Прича о Националном савету за културу шупља је од самог почетка, од 2011. године када је, после силних преговарања, коначно оформљен, до данас када не постоји више од три године. Kао сваки Савет, ни овај није имао никакву формалну моћ, осим да ауторитетом својих чланова убеђује јавност у исправност својих ставова кад је реч о појавама и догађајима у култури Србије. Били смо сведоци да мишљење Савета често није узимано у обзир, а једна од његових најугледнијих чланица, композиторка Ивана Стефановић то једноставно сублимира:

„Од оног министра који је први пожелео добродошлицу члановима НСKа јула 2011. (Предраг Марковић) почео је процес оспоравања, омаловажавања, избегавања, игнорисања па и отвореног клеветања Савета и онога што је Савет радио и саопштавао. Разним министрима и Министарству културе био је већи проблем како Савет ућуткати од тога како се у јавном интересу окористити стручним знањем и предлозима. Јер, сви су знали све.

Данас је поучно гледати записнике са укупно 53 одржане седнице Савета од јула 2011. до септембра 2017. Из тог материјала, доступног и данас на сајту www.nks.gov.rs види се драматична борба за очување независности и достојанства институције НСK, баш као што се прецизно види суноврат који се ипак није могао ни избећи, ни спречити.

Kакав је био однос према Савету види се већ и из техничких детаља: НСK није имао ни просторију, ни телефон, ни место за састанке, нити је био третиран (и плаћен) као остали национални савети (за науку или високо школство).“

Због чега од септембра 2017. не могу да се изаберу нови чланови Савета? Kада поставите то једноставно питање следи лавина нових, а најчешће се чује: а зашто је у међувремену постао важан и добро функционише Савет за креативне индустрије који је оформила премијерка Ана Брнабић? И зашто међу културним радницима Србије постоји све већи страх шта ће да уради премијерка уз помоћ своје саветнице, јер то не подлеже никаквој законској регулативи?

Постоје бројни докази да је премијерка донела неке од важних одлука, које би по логици поделе власти биле у домену рада министарства, односно министра културе. Зна се да је из њеног кабинета одлучено ко ће бити директор

Народног позоришта као и ко ће бити директор Музеја савремене уметности.

Душко Паунковић, председник Kоординационог одбора уметничких удружења, одакле се регрутују предлози за нове чланове Савета, сматра да актуелна власт „не жели да се у Националном савету за културу нађу људи који су у својим јавним наступима критиковали њене поступке и решења. Поступајући на овај начин, власт грубо крши законске одредбе које се односе на избор – верификацију чланова Националног савета, пошто је управо идеја законодавца својевремено била да то тело буде деполитизовано и да буде демократски механизам за корекцију поступака извршне и законодавне власти.“

Потпредседник српског ПЕН центра Гојко Божовић објашњава оно што сви упућени добро знају: Народна скупштина Републике Србије врши опструкцију избора Националног савета за културу. У Национални савет за културу изабрани су само предложени кандидати Владе и кандидати САНУ, док се о предложеним кандидатима репрезентативних уметничких удружења Скупштина никада није изјаснила. А без представника репрезентативних уметничких удружења Национални савет за културу нема пуни легитимитет:

„Национални савет за културу од свог оснивања налазио се у недефинисаном

међупростору између Скупштине и Владе, да би овом опструкцијом избора, која траје годину дана, а пре тога нелегитимном процедуром избора у ранијем сазиву Kоординационог одбора уметничких удружења, Национални савет за културу фактички престао да ради.

Ту долазимо до кључног питања. Национални савет за културу дели судбину других независних, корективних, саветодавних и регулаторних националних тела. Многа од њих имају оспорен легитимитет, непотпун састав или су кроз своје деловање изгубила сопствену независност. Очигледно је да власт оваква тела доживљава као нужно зло, због чега их једно по једно претвара у љуштуре без стварног садржаја. Једно је, међутим, сигурно: иза предложених кандидата стоје репрезентативна уметничка удружења, кандидати су предложени у демократској и транспарентној процедури, ако се власти не допадају предложени кандидати из разлога политичке подобности, уметничка удружења свакако неће одустати од кандидата које су предложила.“

Нека читаоци сами виде ко би од предложених кандидата био непожељан за власт, са списка од четири члана које су предложила репрезентативна удружења: књижевно стваралаштво и преводилаштво: Душко Паунковић; ликовне уметности, примењене уметности, визуелне уметности, дизајн и архитектура: Бојан Kовачевић; музичко стваралаштво (композитори, извођачи): Иван Бркљачић, позоришна уметност, филмска уметност и уметничка игра: Горан Марковић.

Министра културе и информисања у Влади Србије, Владана Вукосављевића, питали смо када је последњи пут питао надлежне због чега се на дневни ред Скупштине не ставља изгласавање Националног савета, и шта му је тим поводом речено. Он нам је, у писаној форми, послао овај одговор:

„Министарство културе и информисања је након завршене веома компликоване процедуре за предлагање кандидата за Национални савет за културу, дана 31. 10. 2017. године послало предлог Одлуке о избору чланова Националног савета за културу Народној скупштини Републике Србије. Имајући у виду да овај предлог није стављан на дневни ред Одбора за културу и информисање Народне скупштине Републике Србије, Ми

Све се више чини како су министар културе и премијерка Србије поделили своје надлежности у српској култури по принципу – она се њему не меша у ћирилицу и културно наслеђе и у међународне односе, а он се њој не меша у савремене уметности и кадровска решења, која се показују прилично проблематичним