Иван Клајн Мало и велико

ЈЕЗИК

Владимир Вуковић је наставник у Шапцу. Он ми пише да је, на основу разговора са ученицима и колегама, закључио „да је једна од најчешћих правописних недоумица питање великог односно малог почетног слова“. Зашто се по тачки 49. Правописа, пита он, малим словом пишу називи следбеника, навијача и слично, као партизановац (гробар), звездаш (делија), равногорац, младобосанац, младотурчин итд.? Зашто не бисмо писали Марксиста, Лењиниста, Титоиста, Нобеловац? Зашто је Солунац само грађанин Солуна, док је за ратника на солунском фронту прописано мало „с“? „Највише проблема“, додаје, „задају придеви везани за имена предмета у школи. Да ли је данас било такмичење из Српског или из српског језика? Може ли и једно и друго? Зар не би свима било лакше да се договоримо да пишемо Закон О Раду (или Закон о Раду), Одлука Наставничког већа Основне Школе, Први Светски Рат, Партија Удружених Љубитеља Цвећа? С обзиром на то да је овакво писање све чешће у нашем језику, а под неминовним утицајем енглеског... мислим да га треба усвојити, јер има своје предности. Тиме бисмо решили недоумице око почетног слова и почели да се бавимо другим, важнијим језичким проблемима.“Не знам шта би на ово одговорили аутори Правописа, али је у сваком случају добро што је и сам предлагач поменуо утицај енглеског језика. Наши језикословци нису пуристи, али нису ни спремни да се унапред предају „неминовном утицају“. Ниједан други европски језик не користи велика слова у тој мери као енглески, што је почело пре два-три века и задржало се захваљујући британској конзервативности. У већини словенских језика велико слово има ограничену употребу, често и мању него у нашем. Руси малим словом пишу серб (Србин), испанец (Шпанац), американец, англичанин, француз, француженка, москвич (било да значи „Московљанин“или да је марка аутомобила) итд. У сложеним називима, велико почетно слово значи да је у питању званично име. О „такмичењу из Српског језика“писали бисмо велико „С“у службеном извештају, а мало у писму пријатељу. Једночлани називи, по тачки 67 Правописа, пишу се малим словом (биологија, историја, физика итд.). Ономе ко мисли да су ова правила тешка за памћење рећи ћемо, за утеху, да се правописне грешке сматрају мање озбиљним од грешака у падежима, у глаголским облицима и слично, а поготову од употребе речи у погрешном значењу.