Kада ринг постане позорница
НА VISA МАПИ НЕЗАБОРАВНИХ ИСКУСТАВА Њихов комад критичари су описали као „најбољу од најбоље физичке комедије”
На претходном Бијеналу игре у Венецији, понели су награду публике. Алфонсо Барон и Николас Пођи су наизглед обични момци, професионални боксери из Буенос Ајреса. Њихова представа је занимљив спој игре, спорта, хумора, акробатике и сексуалности. Un Poyo Rojo користи говор тела за истраживање граница савременог израза, кроз наизглед обичан покрет, а затим и све накнадне интерпретације у форми провокације. У оквиру 17. Београдског фестивала игре, Un Poyo Rojo се изводи у Београду и Новом Саду.
Kажите нам нешто о својој трупи? То није уобичајена компанија савремене игре ...
Ми смо мала трупа из Аргентине. Блиски смо пријатељи и добро се познајемо. Ову представу изводимо скоро 10 година, па је након 1.000 извођења, хемија међу нама сасвим посебна. Рад са пријатељима је другачији и пружа могућност уживања.
Шта се догодило након Бијенала у Венецији? Kолико вам је овај фестивал био важан?
Не правимо разлику међу сценама и фестивалима. Венецијанско бијенале било је важно, као и сваки наш наступ, било да представу изводимо у неком малом селу или на огромном фестивалу у некој светској престоници. Публика заслужује најбоље и то је оно што радимо, трудимо се да будемо иновативни и професионални сваки пут. Наравно, радује нас да смо у Венецији добили награду публике!
Путујете ли много са овом продукцијом?
Да, путујемо по целом свету. Били смо у Европи, Северној, Централној и Јужној Америци, Океанији и надамо се да ћемо ускоро стићи и у Азију. Говор тела без употребе речи омогућава нам слободно кретање по светским позорницама. Ми причамо нашу причу, уз помоћ различитих стилова и техника, а имамо и трећег, невидљивог глумца на сцени који игра улогу спикера на радију, чинећи сваку представу смешном и другачијом.
Да ли размишљате о наредној продукцији?
Радимо на новој представи која би могла да буде спремна ове или
наредне године. Оформићемо резиденције у Француској и Италији како бисмо наставили истраживање, али овај процес није нимало једноставан. Наиме, невероватан је број турнеја и наступа са представом коју ће гледати и ваша публика, у оквиру Београдског фестивала игре.
Да ли сте први пут у Београду и шта знате о Београдском фестивалу игре?
Из онога што сам могао да видим на интернету, овај фестивал има одличан и сасвим разноврстан програм, који га чини убедљиво најзанимљивијим европским фестивалом савремене игре. Са друге стране, из онога што сам могао да чујем у Венецији, од директорке Бијенала игре, заиста сам одушевљен енергијом, љубављу и радом који стоје иза овог фестивала. Част нам је што смо део оваквог фестивала и што имамо прилику да поделимо наш рад са публиком у Београду и Новом Саду. Никада нисмо били у Србији, а нова места креирају и нову мотивацију!
Реците нам нешто о уметничкој игри у Аргентини. Ми знамо Хулија Боку и Палому Хереру ... али немамо много информација о савременој сцени ...
Сцена савремене игре у Аргентини је огромна! Билборд ОФФ удружење има безброј предлога, а уметност се може конзумирати од понедељка до понедељка у било које време. Позоришне представе се изводе по кућама, фестивалима свих врста, у школама… Музика, игра, позориште, визуелне уметности, а затим милонге у ситним ноћним сатима, улични перформанси у неконвенционалним просторима… Све су то атракције Буенос Ајреса, града који непрекидно пулсира и увек може да окупи публику!