Двадесет на једнога
Лидер напредњака Александар Вучић изјавио је прошле недеље да ће предстојећи избори бити „најтежи за Српску напредну странку и врло је могуће да ће СНС те изборе изгубити“. Почетком ове седмице, на седници Главног одбора, рекао је да ће неуспехом сматрати ако СНС освоји мање од 48,2 одсто. И сад, буди паметан. Ако се заиста плаши пораза, зашто би неуспех био и 45 одсто гласова, колико ће бити довољно за апсолутну већину у новом парламенту? Просто, правила су таква да ће се СНС-у прелити и део мандата на основу гласова оних који ће учествовати у овој трци са препонама, а неће успети да прескоче ни нови, нижи цензус од три одсто.
Нема сумње да у складу са старим слоганом „брже, јаче, боље“Вучић у априлу прижељкује подршку већу од 48,25 одсто, колико је листа СНС-а освојила 2016, што је било довољно за 131 посланички мандат. Ако за два месеца понови исти резултат, СНС ће у новом парламенту имати више посланика него до сада, јер на овим изборима неће учествовати листе које су на претходним освојиле 58 мандата, од којих су две једва прешле цензус, а да су остале испод црте СНС би имао између 145 и 150 посланика.
Нема дилеме да све то Вучић сигурно зна. Једино рационално објашњење за бајку о „могућем губитку избора“је да већ сада припрема терен да 26. априла пре поноћи славодобитно објави да је СНС сам освојио више од половине гласова и да заједно са СПС има двотрећинску већину. Или се, можда, потајно нада да ће прескочити досадашњи рекорд од 64,08 одсто одсто, колико је на парламентарним изборима, на крилима победе над Слободаном Милошевићем, ДОС освојио у децембру 2000.
Вучић не крије и чега се највише плаши. Таблоиду Ало поверио се да ће, кад крене кампања, „свака од 20 листа имати 20-30 секунди у Дневнику РТС-а да говори најгоре ствари и неистине о нама, а ми ћемо имати 20 секунди да им се свима супротставимо“. „Биће то двадесет на једнога“, пожалио се Вучић. Па стварно нема смисла. Где ће им душа? И како да вам не буде жао председника? Па, људи, како да у 20 секунди одговори на све оптужбе, када је до сада, без иједне оптужбе, када год пожели, могао два сата, а не 20 секунди, да прича на телевизијама са националном фреквенцијом шта год пожели.
Алоу је дојавио и да ће после избора у новој влади од актуелних министара из СНС-а остати „можда два или три, највише четири“. Тиме је само потврдио како систем функционише и да министре бира председник, а не онај коме ће поверити мандат за састав нове владе. И мање је то проблем актуелне премијерке (чијим радом је Вучић „задовољан“, а како и не би био) и будућег премијера који на то пристају, а већи проблем за систем, јер не треба бољи доказ урушавања институција на сваком кораку. Само, ако мисли да испуни ово предизборно обећање, Вучићу ће то бити најтежи задатак - кога, бре, оставити у новој влади? И шта ће бити критеријум за останак? Ако то буду јавни скандали, онда у Немањиној 11 свакако морају да остану два доктора. Први је Небојша Стефановић, који је неколико пута ухваћен да је лагао да његов отац Бранко „никада није продао ниједан метак“и да „нема баш никакве везе са фирмом ГИМ“, иако је доказано да је као њен правни саветник преговарао са купцима оружја из Крушика и других фабрика наменске индустрије, да је имао и неке заједничке фирме са власником ГИМ-а Гораном Тодоровићем, а и државни ревизор је открио да је ГИМ мине из Крушика продавао по вишим ценама, а да је разлику задржавао за себе, иако то као комисионар није смео да ради... Други је Синиша Мали, јер је његов докторат званично проглашен за плагијат. Уз њих, иако није кадар СНС-а, по Вучићевој вољи је и Александар Вулин, иако њега ни С-300 не би одбранио од сумње да је незаконито прегледао електронску преписку бившег министра одбране Драгана Шутановца и главног уредника Недељника Вељка Лалића.
Ух, ко би могао бити четврти од толико „добрих“кандидата - „финансисте“Зорана Ђорђевића, према новинарима увек „толерантног“Младена Шарчевића, или Златибора Лончара... Можда би неком другом рука задрхтала па би прецртао имена свих 12 министара које је поставио СНС. А опет, био би ред да Вучић бар објасни зашто ће остати тек сваки трећи члан најбоље владе у модерној историји Србије.
Када крене кампања свака од 20 листа имаће 20-30 секунди у Дневнику РТС-а да говори најгоре ствари о нама, а ми ћемо имати 20 секунди да им се свима супротставимо, пожалио се Вучић. Па стварно нема смисла. Где ће им душа