ТАМНА СТРАНА ИСТИНЕ
Викиликс
Свет
За Џулијана Асанжа, најпознатијег светског затвореника и узбуњивача, ово су пресудни дани. Лондонски суд, наиме, треба да одлучи хоће ли га изручити америчком правосуђу и хоће ли се тако завршити каријера узбуњивача коме прети казна од 175 година затвора.
Пре тачно десет година његов Викиликс почео је са објављивањем докумената, за које се касније испоставило да их је доставила Челси Менинг (тада Бредли) бивша обавештајна аналитичарка, која је због тога завршила у затвору, а Асанж постао мета америчких и многих других власти. Била су то тајна документа и око тога је и настала сва бука – може ли се објављивати оно што носи ознаку „тајно“или је ипак важно да се сазна и шта је све сакривено иза те ознаке, нарочито ако је реч о, рецимо, убиствима цивила.
Тако су се између осталог могли видети и снимци из 2007, када амерички војници из хеликоптера убијају цивиле у Багдаду. Том приликом убијено је 12 особа, укључујући и два форто-репортера агенције Ројтерс. Видео је тим страшнији што се могу чути и коментари војника: „Изгорите сви!“и „Сами су криви што воде децу у борбу“, када се испоставило да има и рањене деце.
Од те 2010, када су почеле да цуре информације, до данас, Викиликс је објавио милионе докумената, снимака, информација које су разоткриле многе тајне везе и догађаје за које јавност никада не би сазнала. Што се Вашингтона тиче, осим Ирака и Авганистана, где су документовани злочини, објављено је неколико стотина хиљада дипломатских депеша о Гвантанаму, затвору у коме су, испоставиће се, осумњичени за тероризам злостављани и убијани.
Асанж је тако изненада постао најтраженији човек, у тренутку када му је припретио затвор јер је у Шведској
поднета тужба због наводног силовања, круг се потпуно сузио. Да је изручен, велика је вероватноћа да би се убрзо нашао пред америчким судом. И док су стизала упозорења из Вашингтона, све мање је било оних који би били вољни да му помогну и тако се и сами нађу на удару. Спас му је пружио Еквадор, у чијој је амбасади провео седам година. Када је Рафаел Кореа отишао са места председника, на његово место дошао је Ленин Морено, који је отказао гостопримство и пустио британску полицију да ухапси Асанжа. Кореа је свог наследника оптужио да је починио „злочин који човечанство никада неће заборавити“, и ту је био у праву, макар када је реч о заборављању. Морено је овим потезом себи обезбедио место у историји, поставши саучесник у лову на Асанжа.
Од летос, у затвору Белмарш, Асанж чека исход процеса који је управо почео. Суд треба да реши да ли
је он злочинац који је објављивањем докумената угрозио многе животе, како тврди америчка влада или узбуњивач који је разоткрио тамну страну власти.
А да се све не би завршило на досадашњим информацијама, дошла је и вест да је Доналд Трамп понудо помиловање у замену за потврду да његова председничка кампања није мала везе са Москвом, како тврде демократе. Вашингтон је то демантовао, али Асанж се нашао у новом кругу напада.
Његов адвокат, Едвард Фицџералд, донео је између осталог и налаз психијатра који потврђује да би уколико би био изручен, Асанж могао да изврши самоубиство.
Одлука ће ускоро бити донета, а њен утицај одредиће не само Асанжову судбину, већ и судбину било ког узбуњивача било где у свету.