ПАТРОЛЕ ЗА МИРАН САН
25. минут
Многи ће рећи да су поједини делови Београда небезбедни. И у праву су. Ево, рецимо, потез од Зеленог венца до бивше железничке станице. Не само да може да вам се деси да налетите на фантоме из Савамале, него тим крајем ординирају и неки чудни људи склони инцидентима. Другачији су од нас, увек се крећу у групама и делују врло опасно. Да, говоримо о „народним патролама“.
Људи који су пресретали мигранте на улицама Београда и претили им, навели су да припадају иницијативи Нема предаје Косова и Метохије. Није познато какве везе то „нема предаје“КиМ има са малтретирањем миграната на Зеленом венцу, али извесно је да се Зелени венац сигурно не може одбранити од миграната, јер га они баш ни не нападају. Београд је, као уосталом и цела Србија већини њих само успутна станица, коју гледају да прођу што пре.
Људи из „народних патрола“навели су у памфлетима које су делили мигрантима да реагују „због болесних напада на српске жене и девојке“, те „забранили“мигрантима кретање ван мигрантских центара од 22 увече до 6 сати ујутру.
Занимљиво је да ти момци, с обзиром на то да су забринути због „болесних напада на српске жене и девојке“, нису рецимо отишли до Бруса или Крушевца, како би заштитили тамошње жене и девојке од Милутина Јеличића Јутке и евентуално му забранили кретање од 22 часа увече до 6 сати ујутру. Или бар коришћење мобилног телефона.
Они су упозорили мигранте и да морају да поштују законе Србије, што је такође интересантно јер, ако су толико заинтересовани за легализам, онда би можда могли у наредном периоду да реагују, рецимо, на бесправно рушење
нечије имовине или на насилно и правно неосновано исељавање људи из њихових домова.
Патролџијама се овог пута нису допале нечија боја коже, националност и религија. Кад буду решили проблем са мигрантима, небо је граница. После могу да се обрачунају са сумњивцима који, на пример, слушају неку непожељну и чудну музику, негују имиџ који је превише упадљив и неадекватан традиционалним вредностима или, пак, са оним најсумњивијима - људима који својим кучићима облаче љубичаста оделца са цирконима и машнама.
Иако су за сада усамљени у патролирању, можда су они у ствари зачетници тренда. Ко зна ко би већ у блиској будућности могао да почне да патролира српским улицама? Окупе се, на пример, љубитељи ћевапа и почну да пресрећу вегане у околини градских пијаца. Деле им флајере на којима пише да ће учинити све да од њих заштите своју ћевапославну традицију и месождерску културу. Ако се љубитељи класичне музике осете угроженим због најезде треп-фолкера, шта раде? Тако је! Организују се у патроле, почну да пресрећу сумњиве типове и запрете им да ће им на силу свирати Болеро и Токату и фугу у Д-молу ако их још једном затекну да глуваре по граду и слушају тај њихов аутотјун.
Најзад, ближе се избори. Могуће је да је ово почетак кампање још једне „три одсто“екипе. Имајући у виду успон популарности десничарских и екстремних скупина, није искључено да ће Српска напредна странка добити још једну јаку и конструктивну опозициону екипу, спремну за патролирање по Скупштини у сваком тренутку, ако се не дај боже неки неподобни опозиционар увуче међ’ зидине те тврђаве демократије.
Ако су стварно забринути због „болесних напада на српске жене и девојке“, чланови „народних патрола“могли би да оду до Бруса да заштите тамошње жене и девојке и да забране изласке Милутину Јеличићу Јутки од 22 часа увече до 6 сати ујутро. Или да му бар забране да користи мобилни