ТЕШКЕ ТЕМЕ
Дејан Тиаго Станковић
Цивилизованост: Читам да је у Србији у аутобусу домаћи младић најурио мигранта са седишта поред свога и да је овај остатак пута до Сомбора преседео на поду. Сећам се како смо се људски понели према мигрантима кад је било густо, и у том светлу сам сместа помислио да је вест лажна, али кад сам погледао расистичке коментаре наших људи на њу, схватио сам да је вероватно истинита. А свако од тих коментатора има брата или стрица мигранта у иностранству, а можда и сам сања да се одсели.
Иначе, тај дечко, мигрант, има 25 година, а ја сам се са 24 илегално одселио у Енглеску и био сам јако сиромашан и без папира, и црнпураст и избеглица, скривао се од имиграционих власти, заправо верујем да сам у очима Енглеза био мигрант, и опет никада нисам искусио да ме неко мрко погледа. А знам да многима није било драго што сам тамо, али цивилизованост је спречила да то покажу. Цивилизованост је нешто као базична пристојност и своди се на листу ствари које се никада не раде. На пример не понижавају се људи, јер свако има своје достојанство па и они који живе ван своје земље, попут тог мигранта и нас многобројних Срба расутих по свету.
Достојанство: Прошле недеље португалски парламент изгласао је декриминализацију еутаназије, не обазирући се на противљење Цркве која сматра да само Бог има права да узме живот. Занимљиво је да су комунисти гласали против, заједно с католицима.
Дакле, ако би убудуће дошло до ситуације да не могу да издржим болове, не бих морао да скачем кроз прозор или да се убијам у кућној радиности, сада имамo опцију да ми у болници и да нам на нашу молбу или основану молбу најближих, прекрате муке. Морам признати да ми после неколико случајева људске деградације којима сам сведочио ово изгледа као револуционарна промена, која обезбеђује човеку да одржи достојанство окончањем сопственог живота уколико мисли да тако треба. Није то мера коју упутно и не верујем да ће појава узети маха, јер једно је рећи „имам ја право на то“, а друго је дићи руку на себе. Није то лака одлука. Мора много да боли, али је добро знати да постоји и та опција за не дај боже.
Веровали или не: Често се присетим да сам рођен у земљи где су Јосипа Лисац и Арсен Дедић били мејнстрим. Народњаци су били Цуне и Силвана, Шабан Бајрамовић и Плави оркестар. Авангарда је био панк. С друге стране, химну је изводио само војни оркестар.
Зао човек: Још једно ново лице српске нацистичке сцене (овај за разлику од осталих наводно воли животиње) изнео је занимљиво запажање у вези са Ромима. Он наиме тврди да, у односу на проценат популације, Роми чине највише кривичних дела, а држава то није у стању да спречи. То можда и јесте тачно, нисам бројао нити ми пада на памет, али не могу да се сетим ниједног Рома да је украо нешто значајно, да је опељешио банку, фирму, државу, да је примио мито. Да живи раскошно на туђ рачун. Не знам да Роми чине организован наоружан криминал, да наручују убиства, да пале куће новинара, да руше зграде бесправно, да сакривају доказе, да опструирају правду, да уништавају демократију, да учествују у паравојним формацијама или да чине геноцид… А тог човека, Срам било човека који, као, воли животиње, а мрзи људе. Мало је рећи да је ово застрашујуће, посебно зато што иза њега очигледно стоји држава или нека њена служба да не стоје, већ би био ућуткан. Често се сетим сцене из Кабареа кад нациста запева Tomorrow belongs to me, и сви устају и зигхајлују, а један стари чича се мршти, слути да ће да буде гадно. Све више се идентификујем с тим чичом.
Наш Ноле: И за крај нешто лепо. Гледао сам Новака како побеђује, како течно говори енглески и италијански и осетио сам понос, јер је наш и успешан и паметан. Тај човек својим огромним успесима теши и бодри једну малодушну нацију која у свему подбацује, он је многима светло на крају тунела. Откад то знам више нисам љубоморан што мој тата више готиви њега него мене и брата, чак чујем да је то чест случај, у многим фамилијама.
Цивилизованост је нешто као базична пристојност и своди се на листу ствари које се никада не раде. На пример не понижавају се људи