Жестине и контроверзе
Интригантан програм овогодишњег Феста чини више од стотину филмова, међу којима су и најновија дела Лони Шерфиг, Џима Џармуша, Оливијеа Асајаса, Ђузепеа Kапотондија, Таике Вајтитија, Роберта Егерса, Лоу Јеа, Теренса Малика… Иако је тешко одлучити се за један већи збир, следећи наслови ће сигурно привући и задовољити пажњу.
Уз филм Срдана Голубовића Отац, који потписује као косценариста, Огњен Свиличић као редитељ одводи нас у свом филму Глас у један католички интернат у коме главни јунак трпи притисак да се приклони религији која се тамо намеће. Драма креће када он почиње да пружа отпор, а Свиличић се у причању суптилних драмских прича већ прославио и наметнуо себе као водеће ауторско име на плану друштвено ангажованих драма. У том смислу, његов рад у оба филма сигурно ће бити један од фокуса овогодишњег Феста.
Прва жена редитељ у Саудијској Арабији долази са својим петим и најжешћим филмом, који је већ изазвао бројне полемике и контроверзе. У остварењу Идеални кандидат, Хаифа Ал-Мансур прати једну сјајну докторку, код које преглед избегавају мушки болесници. Незадовољна положајем жена начелно, докторка се одлучује за још конкретнији заокрет – постаје кандидат за градско веће. Несумњиво једна опака политичка парабола, која отвара бројна питања данашњице на другачији и филмски свежији начин.
Сваки искорак у жанр, када је програм Феста у питању, вредан је хвале, па је тако смештање једног хорора, за који критика тврди да је „паклено стравичан“, у комерцијалнији блок фестивала, већ довољно скреће пажњу на наслов као што је Ложа. Редитељски двојац који нас је пре неколико година импресионирао филмом Видим, видим вешто користи правила и принципе жанра како би произвели стотину минута напетости и страве.
Иако програм овогодишњег Феста нуди неколико остварења из независне америчке продукције, чини се ипак да Медени дечак предводи ту групу, како по садржају тако и по концепту самог остварења. Алма Харел, иначе ауторка досад позната по сјајним документарним филмовима, преузима животну причу некада славног детета глумца Шаје Лабафа, како би заједнички истражили корене његових бројних недаћа, са којима се у животу борио. Сасвим сигурно, за овај филм биће неопходно наоружати се стрпљењем.
Ако смо добро избројали, Прва љубав је 103. филм непревазиђеног Такашија Микеа. Ако је Мике успео сто пута да нас изненади, превари и испровоцира, учиниће то и у наредних стотину филмова. Према томе, Прва љубав није само за тврдокорне Микеове фанове и жанровске сладокусце.
Немачки редитељ Фатих Акин, који се од графичког приказивања насиља досад уздржавао, сада искорачује из тих оквира и жестоко брутално доноси причу о језивом серијском убици, који је утеху од сопственог очаја тражио међу једнако усамљеним и остављеним женама. Прича потресна колико и брутална и која се гледа искључиво на празан стомак.
Наравно, никако не треба заобићи Фест класик. Иако су то филмови ранијих датума, неке ћемо бити у прилици први и, можда једини пут да погледамо.