О бојкоту и другим саучесништвима
Упретходном броју недељника који се у своме заглављу дичи традицијом дугом осамдесет и пет година објављена су два прилога који указују на опредељење актуелне редакције да се пошто-пото ратосиља бремена отворености за изношење мишљења лишених сваке острашћености и нетрпељивости. Реч је о „карикатури“Душана Петричића којом се крајње неукусно фалсификује суштина повода и узрока народне побуне у Црној Гори, те о тексту Анте Томића у којем се актуелна превирања на српској књижевној сцени користе не би ли се у маниру таблоидног „новинарства“, крајње вулгарно и без трунке духовитости, кроз блато и штошта друго провукли целокупна савремена српска књижевност, продавци са Каленића гумна, Мухарем Баздуљ и Владимир Кецмановић.
Објављивањем неуспеле Петричићеве карикатуре и Томићевог петпарачког текста, уреднички тим НИН-а није само показао одсуство елементарног осећаја за меру доброга укуса, већ се прикључио многима који настоје да укину сваку могућност друштвеног дијалога у Србији.
А управо је све оно што се дешавало и што се дешава у вези са доделом овогодишње награде за роман године била лепа прилика да НИН поврати своје изгубљено биће и растеране читаоце. Уместо да подстакне изношење ставова свих релевантних актера актуелне поделе, да чаршијску какофонију преточи у оквире књижевне полемике, па чак да инсистира на отварању свих најзначајнијих тема које задиру у срж проблема са којим се данас суочава српска књижевна сцена и коначно искористи врење културне јавности за преко потребан и хитан повратак квалитетне новинске књижевне критике на своје странице, НИН се (само)задовољава давањем простора Анти Томићу, који тобоже бранећи лик и дело свога пријатеља, иначе председника актуелног и под легитимну сумњу стављеног жирија, отворено вређа и унижава не само продавце са Каленића, Баздуља и Кецмановића, већ и све оне које је својим текстом намеравао да „одбрани“.
Изабравши овакав начин комуникације са својим преосталим читаоцима, НИН се неспретно и несретно, а надајмо се и ипак ненамерно, придружио бојкоту отвореног јавног дијалога и постао саучесник у гушењу онога што је у Србији преостало од демократског друштва.