Како до паметног кључа
ИТАЛИЈА ИЗЛАЗИ ИЗ КАРАНТИНА
Из садашње перспективе, чини се да је влада била довољно умешна да земљу закључа, али не и да смисли како да је отвори, па се премијеру Контеу спочитава да је преспор и да омета опоравак земље
Из садашње перспективе, чини се да је влада била довољно умешна да земљу закључа, али не и да смисли како да је отвори, па се премијеру Контеу спочитава да је преспор и да омета опоравак земље
Уједној сцени стрипа Алан Форд јунак по имену Јеремија зури кроз прозор у суморну њујоршку јесен и изговара „Опет киши. Проклета влада“. Његов колега, именом Шеф, одвраћа да је Јеремијино италијанско порекло очито. Аутори стрипа, и сами са „Чизме“, радо су се поигравали апсурдностима италијанске политике, па и склоношћу сународника да за све недаће окривљују тренутне политичке гарнитуре. Ако је та склоност стварна, на први поглед се чини да садашњег премијера Ђузепеа Контеа греје сунце.
„Истраживања кажу да две трећине грађана подржава владу. Већина мисли да се влада – након контрадикторних порука у почетку – у претходна два месеца понела добро. Цени се храбро затварање земље, јер је Италија закључала 60 милиона људи у куће онда када то није учинио нико осим Кине. Када је број заражених почео да расте, људи су ту меру разумели“, анализира за НИН Стефано Ђантин, новинар италијанске новинске агенције АНСА.
Књиговодство заразе јесте ужасавајуће – 220.000 потврђено оболелих, више од 30.000 мртвих до 12. маја – али пошаст се за сада повлачи. И 10. и 11. маја нових случајева било је мање од хиљаду, што су најбоље бројке од почетка марта. Четвртог маја влада је дозволила неким предузећима да отворе хале, а продавнице би требало да буду откључане 18. маја. Кафићи, ресторани, бербери примаће муштерије од 1. јуна, ако не и раније.
„Ако епидемиолошке прилике буду под контролом, моћи ћемо да се договоримо и да то убрзамо“, рекао је Конте за Коријере дела сера.
Рекло би се да Конте тренутно може да се осећа грофовски. Авај, свако сунце у Италији варљиво је осим оног из лепих напуљских песама. Датуми отварања које је предвидео Контеов кабинет делују нам добро само зато што нисмо Италијани.
„Регионалне владе, индустријски лобији и Католичка црква буне се против владиних планова и оптужују Контеа да је преспор и да омета опоравак земље. Ограничено попуштање мера разочарава оне који су се надали брзом повратку нормалности, нарочито на југу, где је заражених било релативно мало. Цркве су и даље затворене. Четири милиона људи, углавном радника у грађевини и производњи, вратило се на посао, али мале и средње продавнице и фирме, које су кичма италијанске економије, углавном остају затворене“, писао је недавно бриселски Политико.
Власници 75.000 барова и ресторана протестовали су симболично палећи светла у локалима, а неки су и предали кључеве објеката градоначелницима, тврдећи да пропадају свакако.
„Чини се да је влада била довољно умешна да земљу закључа, али не и да смисли како да је отвори. Влада је забранила отпуштања у наредних пет месеци, али финансијска подршка касни, а људи су потрошили оно новца што су имали. Економска криза биће драматична. Били смо слаби и пре ње, и удариће нас жестоко. Током лета и јесени видећемо хоћемо ли опстати. Богата земља јесмо, али нисмо Немачка“, каже Стефано Ђантин.
Влади на кичми седи и Конфиндустрија, моћно удружење послодаваца,
које је понегде успевало да истера своје и док је епидемија ишла ка врхунцу беса.
„Конфиндустрија притиска владу да отвара. Ломбардија чак ни у марту није затворила све. Фирме су се отварале ако су могле да докажу да раде у стратешким секторима“, додаје Ђантин.
Лоше време на Апенинима најавио је и Фич, чувена америчка агенција за кредитни рејтинг. Фич је Италију крајем априла срозао на оцену БББ-, што ће рећи да су италијанске обвезнице на само корак до тога да буду проглашене „ђубретом“. Европска комисија је у среду предвидела да ће се италијанска економија скупити за 9,5 процената, док Блумберг предвиђа пад од 13 одсто. Отуд и Ипсосова анкета по којој 58 одсто Италијана жели да се сва економија покрене што пре.
„Премијер Конте није одбацио могућност да прибегне кредитима Европског механизма за стабилност. Тај механизам, међутим, и популисти ван његове коалиције и они у њој, представљају као продају Бриселу, а и иначе носи стигму болних спасавања у претходној деценији“, објавио је Блумберг у недељу.
Министар финансија Роберто Гвалтијери рекао је за римски Месађеро да влада спрема разноврстан пакет помоћи и малим и средњим и великим фирмама, али састанак кабинета на коме је пакет требало да буде одобрен, већ је одлаган. И када је већ хаос, земља се, по старом добром обичају, цепа по локалним шавовима. Неке су се регионалне власти већ саме прихватиле кључева које им Рим не да. У регионима Калабрија и Венето већ можете појести и попити у башти ресторана (што се не би смело до 1. јуна). „Наш регион нема индустрију, већ услужну економију, мала и средња предузећа којима неколико недеља може значити разлику између живота и смрти“, рекла је за Политико председница Калабрије Јоле Сантели.
У провинцији Алто Адиђе приде можете и код фризера. Можете заправо у било какву радњу, па и у музеј. Ништа ту није чудно ако се зна да славни италијански локални ратови нису престајали ни у марту ни у априлу.
„Ми смо више федерализовани и од Немачке. Региони су потпуно одговорни за здравствени систем, па је свако реаговао како је нашао за сходно. Венето је, рецимо, реаговао неупоредиво боље од Ломбардије, иако и један и други регион имају председника из Лиге. Венето је масовно тестирао и у селима, Ломбардија је у погледу тестирања на дну. Готово половина жртава Ломбардије потиче из старачких домова. Људи зато захтевају истрагу о понашању ломбардског вођства“, објашњава Стефано Ђантин.
Захтевају се, заправо, истраге о много чему. Сада се већ, додаје Ђантин, влади замера и строгост током епидемије, тешке руке полиције, хеликоптери у ниским летовима над плажама ако се и један човек на песку појави. Јавност није одушевила ни идеја министра правде Алфонса Бонафедеа да – здравствене превентиве ради – из затвора пусти неке високо рангиране шефове мафије. И понашање бившег премијера Матеа Ренција сведочи да је крај кратког националног јединства, и да се Италијани одлучно враћају уобичајеним занимацијама.
„Ренци стално напада премијера. Када је напустио демократе и основао своју странку, надао се великој подршци, али истраживања кажу да га подржава свега четири или пет процената људи. Зато стално напада како би био видљив“, примећује Ђантин.
Ренци је можда и изгубио контролу над лоптом тврдећи да би жртве вируса из Бергама или Бреше, када би могле да говоре, свакако желеле да се земља у њихову част што брже покрене. На неспретног Ренција одмах се обрушио гнев лекара, који подсећају да једна грешка може Италију да сурва натраг у март или април, али тешко је тренутно проценити да ли ће бити јачи гнев лекара, индустријалаца, ситних буржуја или обичног човека.
„Влада није стабилна. Странке које је подржавају у сваком погледу су различите“, сумира Ђантин.
Коалиција би се могла назвати непринципијелном када такве не би биле све италијанске гарнитуре власти. Подршку Контеовом кабинету тренутно дају демократе, популистички покрет „Пет звезда“, једна социјалдемократска група и – Матео Ренци; исти онај који владу оптужује да народ држи у кућном притвору. Колико је та подршка стабилна, још боље илуструје пример „Пет звезда“.
„Они немају вођство. Заправо немају ни партијску линију, па се о
сваком питању одлучује посебно“, подсећа Ђантин.
Зато Стефано Ђантин може да замисли и „ултрадесну“владу након следећих избора.
„Матео Салвини је популарност градио путујући по земљи, а претходних месеци морао је, као и остали, да седи код куће. Губи подршку, али је још популаран, и Лига и даље може да рачуна на више од двадесет одсто подршке. Расту и ’Браћа Италије’...“
Браћу Италије (Фратели д’Италија) најлакше је описати као наследнике италијанског фашизма. Од некадашњег Италијанског социјалног покрета, који су 1946. основали Мусолинијеви следбеници, „Браћа“су наследила и симбол, тробојни пламен. Истраживање бриселског Политика даје им 14 одсто подршке. Салвинијеви „лигаши“су прошле седмице били на 28 одсто, демократе на 21, а „Пет звезда“на 15 одсто. Уз сву халабуку, примећује Политико, ипак није извесно да би се било ко усудио да сада преузме одговорност.
„Италија се раније у време тешких кризних одлука ослањала на технократске владе. Председник Серђо Матарела би се скоро сигурно прво распитао да ли је могућа таква влада или влада националног јединства, а тек потом расписивао изборе“, пише Политико.
Лига је већ тражила да такву владу састави Марио Драги, доскора председник Европске централне банке. Да, то су исти они лигаши чији вођа, Салвини, не подноси ни овакву ЕЦБ ни било коју другу тренутну институцију ЕУ, и који је крајем марта рекао да би Италија, чим савлада вирус, требало да размисли о растанку са Унијом. Не каже се случајно да теорије популизма не могу да сустигну италијанску праксу. Узимајући све у обзир, чини се да би Јеремији најбоље било да опет емигрира у Њујорк, али ни тамо нема неке особите среће.