Драган Делић
Мудри и прагматични људи, после тектонских поремећаја са катаклизмичним последицама, какве су епидемије или пандемије, направе свеобухватну анализу и извуку поуке. Они који два пута направе грешку, на истом проблему, не заслужују ништа боље. Актуелна заблуда је да ће нас текућа пандемија „опаметити“, јер нас историја учи да смо кратког памћења или да брзо заборављамо, као и да је у наше целокупно духовно устројство уграђено правило „лако ћемо“. После пандемије вирусом грипа 2009. и епидемије морбила 2015, било је само питање која ће нас, и када, нека епидемија затећи поново неспремне и зачуђене. И затекла нас је.
Свестан одговорности речи, али и чињенице да је „истина која није изречена у право време гора од лажи“(Тургењев), тврдим да ми нисмо само жртве пандемије, већ и њени узрочници, креатори и саучесници. Прича о непознатом, непредвидљивом и необичном вирусу, пред којим смо затечени и беспомоћни, за искусне инфектологе је неутемељена и неозбиљна. Ко може да негира чињеницу да смо се до данас суочили у хуманој медицини са око 5.000 различитих вируса? Зар и то није било довољно да упознамо њихове биолошке особине?
Стицајем срећних околности, Србија је имала шансу да се почетком ове године благовремено припреми за надолазећу епидемију. „Поклоњена“скоро два месеца нисмо искористили за усвајање планских и промишљених мера, те су на сцену касније морале да ступе, мање ефикасне, изнуђене мере. Почетни период са нестручним и потцењивачким односом према евидентном проблему (трагична