А сад сви на митинге

КАПИТУЛАЦИЈА КОРОНЕ

Сав аматеризам и политичка острашћеност оних који нас воде кроз пандемију кулминирали су када су се посланици вратили у парламент да би донели измене Закона о заразним болестима. И када су због препуцавања „ко ће дуже гладовати“заборавили да ковид-19 уврсте на списак заразних болести

Сав аматеризам и политичка острашћеност оних који нас воде кроз пандемију кулминирали су када су се посланици вратили у парламент да би донели измене Закона о заразним болестима. И када су због препуцавања „ко ће дуже гладовати“заборавили да ковид-19 уврсте на списак заразних болести

Ту страшну тврдњу коју „непријатељи сопствене државе“упорно понављају – да је Србија током пандемије најгоре прошла у региону, ових дана је одлучило да оспори Министарство здравља и славодобитно нам презентовало импресивне резултате. „Србија тренутно тестира између два и 10 пута више по глави становника дневно у поређењу са регионом (преко 10 пута више од Албаније, четири пута више од Хрватске и око два пута више од Словеније и Мађарске)“, што ће резултирати искорењењем болести на територији Србије, објављено је на

сајту COVID 19. Па, браво! Иако још увек нико у свету не зна да ли се болест може искоренити пре вакцине, да ли ће квалитетна вакцина икада бити произведена, да ли ће бити другог и трећег таласа или ће болест постати сезонска, Лончарев кабинет је нашао решење – ових дана ће тестирати више од поменутих земаља у региону и корона ће капитулирати.

Неспорно је да је тестирање важно и да је више него добро што се држава одлучила да дуге цеви замени медицинским приступом, али тешко да се ради о баш импресивном резултату.

Тачно је да Србија тестира четири пута више него Хрватска (проценат се односи на последњих неколико дана а не на почетак пандемије када смо били готово без тестова), али има много више него „четири пута“разлога за тако нешто јер је код нас епидемија и даље у току, а код њих је на издисају. И о томе нас не обавештавају владе које штимују статус епидемије према политичко-изборним потребама, већ бројке: у Хрватској је оболело 2.226 особа и до сада се опоравило 1.936, а у Србије је оболело 10.610 и као опорављено је забележено само 4.713 (подаци од 18. маја).

Имајући у виду да удео људи који се и даље лече у укупном броју оболелих недвосмислено показује да ли смо на крају епидемије или не, онда је јасно да Хрватској у којој је на лечењу још само 8,76 одсто заражених није потребна количина тестова која је потребна Србији у којој је на лечењу чак 53,41 особа. Уз то, велико је питање да ли се тестирање у Србији обавља како треба или великим бројем тестова покушавамо да поправимо праву слику нашег феноменалног окршаја са короном коју свет није довољно уважио. Јер, извршни директор СЗО Мајкл Рајан упозорава да би било идеално када би удео позитивних у броју тестираних износио између три и 10 одсто, али да број испод три (2,16 је у Србији) указује да заражене можда тражимо на погрешном месту и да би требало размислити о промени стратегије да би се направио бољи баланс између могућности и корисности.

Ипак, уз све те мане, а имајући у виду ко нас и како води, Србија има више него добре резултате. О ком аматеризму и политичкој острашћености се заправо ради имали смо прилику да сазнамо тек када су се посланици вратили у парламент и преузели „на себе“оно што би им у нормалним државама била дужност да раде од почетка пандемије – да усклађују законе са новонасталом епидемиолошком ситуацијом. Конкретно, да размотре измене Закона о заштити становништва од заразних болести (ради се о кровном закону којим се утврђују заразне болести чије је спречавање и сузбијање од општег интереса за државу), с обзиром на то да се у њему ковид-19 не налази јер је нова болест. Дакле, потребно је утврдити списак болести „које доводе или могу да доведу до значајног оболевања и/или до смртног исхода, а посебно оне за чију је превенцију потребна шира координација активности“, што би олакшало поступак Влади да у случају веће опасности од заразе која није увршћена на списак донесе одговарајуће мере. Као што је, уосталом, већ учинила 10. марта када је донела Одлуку о проглашењу болести COVID-19 изазване вирусом SARS-CoV-2 заразном болешћу, с тим што су остале предложене мере уместо у закону завршиле раштркане по најразличитијим правним актима који су доношени, мењани и укидани током наредна два месеца, да би већина њих и престала да важи са укидањем ванредног стања.

Предлог који је стигао у Скупштину био је више него изненађујући и одисао је жалом за прохујалим ванредним стањем у ком су одлуке могли да препусте Вучићу (апсолутно ненадлежном по било којој основи, али жељном да се представи као Терминатор над Терминаторима у борби против короне) или премијерки жељној да командује, виче и дисциплинује народ. Због тога је, уместо досадашњих јасно прописаних мера, наређења која доносе санитарни инспектори, као и редовних и ванредних овлашћења које поседује министар здравља, предложено да убудуће прилично нејасне казнене одредбе прописују „надлежни органи“у духу казнене политике ванредног стања у коме се у пресудама позивало чак и на медијска обраћања председника државе као извор права. Уједно је минимална казна за кршење (сада буквално било чега) подигнута са тридесет на педесет хиљада динара.

Од свих посланика у парламенту, орних да се уз мере заштите коначно умешају у борбу са пандемијом, само један посланик се током расправе уопште осврнуо на закон, и то Милорад Мирчић из СРС-а. „Ви пуштате људе да се окупљају, да присуствују јавним скуповима без заштитне опреме, седе на степеницама, никог ни да опоменете, а камоли да му напишете казну или да га приведете, како то налаже уредба, а овде већ унапред смишљате како ће обични грађани или она правна лица морати да плате овако не мале казне. Ви мислите да ћете на тај начин увести додатну дисциплину или постићи тај жељени ефекат. Нећете, господо, него ћете подстаћи још већу дискриминацију. Закон мора и правила морају да важе за све једнако“, рекао је он и то је углавном било све што смо о пандемији могли да чујемо током скупштинске расправе.

Битно је да смо чули нешто друго – шта владајућа коалиција мисли о опозицији, штрајку глађу и осталим круцијалним проблемима везаним за сузбијање короне. Владимир Ђукановић нас је обавестио да је „један лидер опозиције седео директно до човека који је ухваћен са 60 кг марихуане“и да је тај човек Ђилас. Владимир Орлић је све то, наравно, проширио: „То је ово што су радили ови двераши Ђиласови пре неки дан. Потпуно у духу оних порука које је слао њихов заједнички политички гуру Милован Бркић. Потпуно у духу оних одвратних напада, позива да се зло нанесе деци Александра Вучића само зато што су деца Александра Вучића.“А Маријан Ристичевић је поентирао: „Господине Орлићу, могу они мене да пребију, али не могу да ме преваспитају, нити ћу ја то допустити, посебно зато што се ради о борби против једне насилничке групе.“Поучно, политички ефектно, али ипак помало недопустиво – зар у владајућој коалицији не постоји ни један једини посланик који се том приликом сетио због чега су се окупили, шта је на дневном реду и шта би требало да буде њихов допринос понуђеним изменама закона. Рецимо, да се уради основно – да се ковид-19 уврсти на поменути списак заразних болести на којем постоји чак и САРС који је искорењен 2004. И ништа од тога није тешко схватити: Да ли ковид-19 може да доведе до значајног оболевања или смртног исхода? Може. Да ли је потребно уредити трајни епидемиолошки надзор над њиме? Јесте; Да ли су створени услови да се то питање трајно реши законом? Јесу. Да ли је то Влада учинила предлогом измена? Није. Да ли су посланици

Људи који су запослени у фабрикама комуницирају не само са осталим запосленицима, већ и са својим породицама и пријатељима. Свако од њих има право да иде и у теретану и код козметичара и у јавни превоз

Чак и један број епидемиолога, којима је спаситељски имиџ напредњака често важнији од здравственог стања нације, упозорава да се епидемиолошке мере све више крше и да би могло да дође до погоршања

уочили тај колосални пропуст и поднели амандман на предлог? Нису.

И да ситуација буде још гора, а удео парламента у доношењу одлука још мизернији, постарао се и надлежни Одбор за здравље и породицу, који је такође успео да пренебрегне овај пропуст иако је током седнице у њему седело осам лекара који су предлог „размотрили у појединостима“(конкретно: гласало се „за“без икакве претходне расправе). То је подразумевало и одбацивање три приспела амандмана посланика, које Влада није прихватила, а што је председавајући за сваки случај нагласио још два пута пред гласање о њима, да се неком не би омакло да случајно гласа по савести. За целу седницу им је било потребно читавих четири и по минута.

Међутим, показало се да није битно шта се дешава у реалности, већ само у паралелној реалности. На исти начин на који је Александар Мартиновић лаконски одговорио на питање зашто крши мере превенције (стајао је без маске, стиснут у гомили људи), да „поштује социјалну дистанцу“, премијерка је изјавила: „И ви сте видели да се он (Вучић) није бавио више политиком, ни кампањом, ни препуцавањем са политичким неистомишљеницима или опозицијом, да то није радила ни СНС, да то нисам радила ни ја као председница Владе“. А тај исти Вучић је усхићено обавестио нацију да је током протеста испред Скупштине, СНС повео са 5.790 оних који су спремни да крше мере, наспрам бедних 64 или 65 присталица Двери. Али они су се лавовски борили против короне и ширили јединство, а међу саопштењима СНС-а су се сасвим случајно појављивала саопштења слична овом : „Нека оставе те лопуже, већ потпуно обневиделе и изобличене од мржње и похлепе, једном на миру и државу која чини апсолутно све да људе заштити, и народ ком је преко главе да му памет соле тајкуни и њихове вуцибатине. Фамозни ‘стручњаци’ за све, у чије је време званично 137 људи умрло од грипа, а да о пандемији у медијима није могао поштено ни глас да се пусти. Који су умели стручно само да то медијски заташкавају, крију и лажу, уместо да народ обавесте о опасностима које су претиле и нешто конкретно предузму (Владимир Орлић)“.

Па, правим стручњацима који ни измену закона нису у стању да донесу је досад умрла 231 особа, али постоји велика опасност да то неће бити све. Чак и један број епидемиолога, којима је спаситељски имиџ напредњака често важнији од здравственог стања нације, упозорава да се епидемиолошке мере све више крше и да би могло да дође до погоршања. Уосталом, у протеклој недељи је већ прекинут низ од четири разлога који су нам омогућили ублажавање мера: пређен је двоцифрени број новозаражених, прекинут низ смањења броја хоспитализованих и низ по ком је у дану већи број излечених од заражених и није опстао тренд смањења броја људи на респиратору. Уз то су се појавила и нова жаришта и то у Врању где је само у једном дану идентификовано 53 новозаражених (углавном се ради о радницима из фабрике „Додић“) и у Лесковцу где је вишегодишњи нехумани однос руководства јужнокорејске фабрике Јура довео до онога до чега су сви знали да ће довести – до 68 тренутно новооболелих и до ишчекивања резултата свих запослених који ће бити тестирани.

Ништа страшно, рекла је премијерка и обавестила нацију да имају ситуацију под контролом и да се не предвиђа пооштравање епидемиолошких мера. Ништа страшно, рекла је и заменица директора Института „Батут“ Дарија Кисић Тепавчевић и појаснила: „Када говоримо о апсолутним бројевима, дошло је до одређеног скока броја оболелих у последња два дана, али је скок на рачун ширења инфекције унутар неког затвореног колектива, што се знатно разликује од епидемиолошке ситуације са ширењем у општој популацији.“

Да ли је баш тако? Затворени колектив је оно што је био Геронтолошки центар у Нишу где су оболели људи који нису излазили и нису се мешали са другим грађанима. Људи који су запослени у фабрикама комуницирају не само са осталим запосленицима, већ и са својим породицама и пријатељима. То је ситуација коју је и у време драконских мера било готово немогуће контролисати (у Јури су кршене све мере предострожности и током ванредног стања), а сада је то немогуће. Свако од њих има право да иде и у теретану и код козметичара и у јавни превоз. Па чак и у међуградски превоз (саобраћај је такође отворен), што значи да би било ко из Лесковца или Врања могао да стигне и до Новог Сада у ком је епидемија на самом крају и да изазове нови талас.

У таквој ситуацији држава је једина која би могла да заштити не само раднике већ и шири део популације од новог таласа заразе, али по свему судећи не пада јој на памет да се замера страним инвеститорима. Небитно је што та иста Јужна Кореја у својој земљи епидемију веома успешно држи под контролом, код нас има права да некажњено трпа раднике у препуне аутобусе и да их приморава да раде без прописане међусобне дистанце. Због тога синдикат Слога упозорава да су узалудно апеловали на власт, инспекцију рада и локалну самоуправу јер је порука јасна - „странци могу да их газе и да ће они радити под било којим условима због личног сиромаштва“, због чега се појављује све већи број заражених и у другим фабрикама.

Нажалост, ту се списак оних који су угрожени не исцрпљује, јер страни инвеститори нису једини који су ових дана спремни да људе изложе опасности. Уочи избора су порасли и страначки апетити и жудња за масовним окупљањима, а међу присталицама ће се сигурно наћи повећи број оних који због сиромаштва и страха од губитка посла то неће моћи да одбију.

Држава је једина која би могла да заштити не само раднике већ и шири део популације од новог таласа заразе, али по свему судећи не пада јој на памет да се замера страним инвеститорима Зар у владајућој коалицији не постоји ни један једини посланик који се сетио због чега су се окупили, шта је на дневном реду – рецимо да се ковид-19 уврсти на поменути списак заразних болести