Иван Клајн

ЈЕЗИК Надрипреводиоци

„Министар пољопривреде Србије“, могло се чути својевремено на РТС‑у, „најавио је да ће се крајем маја знати да ли немачка фирма ’Тенис’ долази у Србију.“Онда смо у вестима Б92 сазнали непријатну новост: „Највећа немачка кланица и фабрика за прераду свињског меса ’Тенис’ постала је ново жариште короне. Производња је привремено обустављена.“Још који дан касније, у Блицу могло се прочитати: „Меморандум са ’Тенисом’ потписан је 2015. године и од тада се чека да они дођу.“

Зашто ли се фабрика месних производа зове „Тенис“? Је ли можда њен власник неки љубитељ тениса, или тенисер који ће доћи у Београд да игра с Новаком? Често сам се то питао, док од колеге Твртка Прћића, професора на новосадском универзитету, нисам добио писмо које ме је изненадило. „Изгледа“, пише он, „да у овој земљи не постоји ниједан германиста који би приметио и реаговао на то да немачки месни концерн Toennies није Тенис, како сви домаћи медији пишу и говоре, него Тенијес (тачније Тенјес, али то би, бар у латиници, наводило на изговор ’њ’).“

Не жали се Прћић само на германисте, него и на појединце из сопствене струке – англистике. „Таман сам се понадао“, пише, „да су надрипреводиоци ствар прошлости, а они поново изронили на разним ’алтернативним’ сајтовима, где преводе филмове и серије, а и преводи су им ’алтернативни’. У серији Викторија, о истоименој краљици, неку војвоткињу од Баклуа (Buccleuch) назвали су ’од Буклеа’.“

Погледао сам у речник страних речи и видео да је букле (од фр. bouclé) врста грубе тканине од коврџаве вуне. Замислите војвоткињу у таквоj хаљини!

„Ових дана“, наставља се Прћићево писмо, „чули смо да је умрла певачица Вера Лин (Vera Lynn), која се прославила песмом We’ll Meet Again у годинама Другог светског рата. Јављајући ту вест, наши медији назвали су је ’Дама Вера Лин’.“Сасвим је могуће да је за живота била фина дама, али на енглеском Dame је званична титула коју додељује краљица, равна титули Knight (витез) за мушкарце.

„Никад се тај несретни енглески“, коментарише Прћић, „није толико учио као сада, а никад се није толико мањкаво и шлампаво знао као сада, јер се предаје потпуно погрешно, као да нисмо закорачили у 21. век, него да смо на половини двадесетог.“