Све ће то Влада сабрати

ПРОВИДНА ЕПИДЕМИОЛОШКА МАТЕМАТИКА

Конференције за новинаре које су враћене тек када је Србија почела да личи на ратну зону, нису уприличене да би информисале грађане о стварном стању, већ да би их увериле да је стварно стање само оно што кажу Кризни штаб и политички врх

Слика полуголих и болесних људи које лекар прегледа испред ковид-амбуланте, лишених права на приватност, достојанство и адекватно лечење, постала је мера успеха наше победе над короном. Али, коме је уопште више потребна та победа када су избори завршени и када су они којима је то било важније од било чијег живота, обезбедили још једну четворогодишњу туру власти. Па шта ако нема довољно болница да збрину све болесне? Па шта ако и у онима које имамо нема довољно постељине, па су грађани самоиницијативно морали да отварају рачуне за прикупљање помоћи и због хуманитарне катастрофе „вратили“далеко више од оних100 евра?

Србија је у овом тренутку на 11. месту у Европи по интензитету заразе (надмашила је и земље којима се подсмевала због тактике „имунитета крда“попут Шведске и Велике Британије) и то не на основу стварних цифара, већ оних које нам стижу из „Батута“и које прихватају стручњаци из Кризног штаба. Али, тако је како је. Узалудно је део грађана ризиковао своје животе и здравље у покушају да протестима примора власт да промени оне који ће нас водити кроз епидемију – остала је иста постава, а последице су не само пораст броја оболелих због окупљања већ и пораст броја оболелих због суманутог бацања сузавца (чак су и САД забраниле његову употребу током пандемије), као и далеко теже клиничке слике до којих доводи упала слузница услед хемијског оружја.

Наравно, те наштеловане бројке неће саопштавати Вучић, јер чак ни он, уз сву безобзирност према истини, не би могао да као величанствену победу представи то што се тренутно и у спортске хале смештају пацијенти којима је потребан кисеоник и што је непознат број активних случајева

(оних којима је дијагностикован ковид и који могу да шире инфекцију, без обзира на тежину клиничке слике) расејан у друштву без икакве контроле. Говорницу је препустио бившој премијерки и бившем министру здравља, да смисле како знају и умеју (уколико желе да буду и будући) да га и у овој прилици представе као хероја. Рецимо да у правилним размацима понављају да захваљујући председнику Србије имамо највећи број тестова у галаксији и да тај податак, по правилу и без икакве самилости према жртвама и новооболелима, увек саопштавају као први. А на грађанима је да не верују својим очима и дугим редовима за тестирање, већ да као истину прихвате да Србија збиља тестира седам или девет хиљада људи дневно и да је проценат позитивних само неколико, а не 50 или 70 одсто, како нам јављају из појединих локалних завода.

И да се тестирање врши редовно и правовремено, увек када за то постоје индикације. Па неће бити. У Заводу за јавно здравље Крушевац недавно су предочили да чекају резултате 600 брисева узоркованих од 6. до 17. јула, који нису стигли из референтних лабораторија. У зајечарском и борском округу су дошли до закључка да им резултати који касне 10 дана не значе ништа јер не могу на време да крену са изолацијом пацијената (дакле, са оним што Кризни штаб више не ради на нивоу Србије јер се епидемија отела контроли и више нису у стању да

прате контакте), па су на заједничком састанку са председницима општина Тимочке Крајине донели одлуку да „под хитно“купе лабораторију за PCR тестирањa, која би се обавила преко града Зајечара, а коју би сви заједнички финансирали.

„Тешко је уопште коментарисати званичне податке, јер не одговарају ситуацији на терену и веома су штури и нетранспарентни. На пример, уопште нема података о новооболелима и умрлима по општинама и окрузима, нити о полној и старосној структури оболелих и преминулих, те је тешко правити поређења епидемије у Србији с другим земљама. Постоји неколико проблема на које нико из Кризног штаба није одговорио, а више пута су тражена појашњења. Од тих више хиљада тестова дневно, не знамо колико ’отпада’ на PCR дијагностику, колико на брзе тестове, а колико на ’праву’ серологију. На пример, 4. јула, према званичним подацима, у Србији је забележено свега 325 случајева новооболелих и осам смртних исхода. Др Кон је изјавио: ’У Београду је 85 одсто позитивних од оних који се тестирају и то је снажан податак’. Ако узмемо као репер податак да се у једном београдском дому здравља прегледа између 140 и 160 људи (а тестира око 40 одсто прегледаних), да Београд има 16 домова здравља, две додатне ковидамбуланте које раде и ноћу, као и да је могуће тестирање у `Батуту`, Торлаку, Заводу за заштиту здравља студената и Клиници за инфективне болести и КБЦ Бежанијска коса, јасно је да се тестира више од 1.000 људи дневно. Чак и да је позитивност на тесту 50 одсто (а већа је, јер су критеријуми за тестирање изузетно пооштрени), то значи да само град Београд дневно има више од 500 новооболелих“, каже др Јована Милић, чланица инфектолошког истраживачког тима Универзитетске болнице у Модени.

Од тих више хиљада тестова дневно, не знамо колико отпада на PCR дијагностику, колико на брзе тестове, а колико на „праву“серологију

Одговор да ли је стварно тако и да ли брзи тестови улазе у број од 9.000, којим се власт хвали (Вучић најављује да ће ускоро бити и 12.000 тестова дневно), само је још један у низу који актуелни Кризни штаб нема. Др Дарија Кисић Тепавчевић је изричита – саопштава се само резултат PCR тестова у који улази и ретестирање и тестирање на лични захтев, док је др Предраг Кон још изричитији – у тај број улазе и серолошки и он не зна зашто се говори другачије. Ни када се броје позитивни усклађеност није боља. Др Кон тврди да је 13. јула, од нешто више од 900 сумњивих случајева у главном граду, чак 301 особа или 32 одсто било позитивних, док је према званичним подацима тог дана на територији Србије укупно заражено 279, а од броја тестираних, позитивних је било само 4,03 одсто.

Нажалост, конференције за новинаре које су враћене тек када је Србија почела да личи на ратну зону, нису уприличене да би информисале грађане о стварном стању, већ да би их увериле да је стварно стање само оно

што каже Кризни штаб и политички врх. „Драга новинарка, медицина није математика и медицина није статистика. Бавимо се људима, бавимо се њиховим лечењем, а за статистику ће бити времена. Колики је број активних случајева? Мораћете прво да научите шта су активни случајеви. Тешко је да причамо када ви нисте из струке медицине. Сада би ви требало да завршите медицински факултет да бисте разумели. Ви сада хоћете да научите нешто што људи уче по шест година“, био је један од прикладних одговора Златибора Лончара.

Безобразлук или нешто друго? Активни случајеви су азбука, на основу њих се одређује да ли становници једне земље могу да путују у другу. Рецимо ЕУ не дозвољава улазак на своју територију грађанима оних земаља у којима је број активних случајева већи од 18 на 100.000 становника и то је за пет минута морао да савлада сваки новинар који извештава о корони. Међутим, можда је Лончару стварно било потребно шест година да би то научио, па је био сасвим озбиљан током едукације седме силе. И још озбиљнији када је тврдио да је хаос који „Батут“прави извештавајући о броју заражених само тричава неусклађеност података, небитна по ток епидемије и по епидемиолошке мере које би национални штабови морали да доносе у складу са специфичностима своје ситуације, јер порука – носите маску и примењујте физичку дистанцу није довољна у тренутку када је на респиратору 180 људи (чак и труднице) и када се здравствени систем распада јер не може да санира ни ковид ни нековид пацијенте („Проблем који ћемо тек осетити је то што су пацијенти са другим обољењима,

Само на основу података у које можемо бити сигурни, у две недеље „Батут“је прећутао барем 2.436 нових потврђених случајева ковида-19

која нису ковид, три месеца пропустили у некој дијагностици, лечењу, што ће се сигурно одразити на наше јавно здравље“, каже др Владимир Жугић, начелник за пулмологију КЦС).

Једна од најупечатљивијих неусклађености ових дана је број новооболелих пацијената које на дневном нивоу објављују локални заводи за јавно здравље (на основу њих можемо да закључимо да дневни број оболелих иде и преко 1.000) и оних који се налазе на сајту covid19.rs. На разлику у подацима примећену за 19. јули, на којој су инсистирали новинари, стигла су два објашњења. Прво је изговорио Лончар: „Ту имате велики број људи који добијају поновљени PCR тест и један мањи број људи који се три пута дневно тестирају. Оду на три места јер се плаше да ће бити неки застој и исти позитиван се појави у три лабораторије.“Та изјава је била право изненађење имајући у виду да је само два дана раније изговорио: „Извините што су нам приоритети они са симптомима и за које процени струка да треба да буду тестирани, нису нам приоритет они који би се тестирали сваки дан.“Због тога је бреме појашњења на себе преузела директорка „Батута“др Верица Јовановић: „То су сумарни подаци који се у једном дану, због застоја који је био у претходном периоду, догоде на територији једног округа. Ми смо врло срећни када се подаци правовремено испоручују. Не ради се о подацима који су тог дана пристигли, већ су они некада увећани за број заосталих из претходних дана.“

Е, то би још и могло да се прогута када би у питању био само тај један једини датум – 19. јул. Тачно је да због кашњења резултата може доћи до тога да у једном округу у једном дану буде драстично више забележено него у претходном, али то би се одразило само када заостали резултати стигну. Међутим, у подацима које локални заводи и институти дају не види се пад, већ се број заражених континуирано повећава, а самим тим и неусклађеност са „Батутовим“подацима.

Рецимо, већ 7. јула, у тренутку када је према званичним подацима у Србији било 299 новозаражених, збир новозаражених у само пет округа (Мачвански, Шумадијски, Златиборски, Подунавски, Војводина) је био 345. Од тог дана до 20. јула, по подацима које објављује „Батут“укупно су заражене 4.833 особе. Када саберемо појединачне извештаје института и завода за јавно здравље који заједно покривају територију целе Србије, долазимо до броја од 7.269. При томе, то није коначна цифра, пошто њој недостају новозаражени из Београдског, Нишког и Поморавског округа (надлежне установе нас у том периоду нису обавестиле о броју заражених ни у једном једином дану посматраног периода). Из осталих округа постоје прекиди у извештавању и не можемо знати да ли тих дана није било нових резултата због застоја или нас о њима нису обавестили. У сваком случају, само на основу података у које можемо бити сигурни, у поменуте две недеље „Батут“је прећутао барем 2.436 нових потврђених случаја ковида-19. Барем, јер прави број без података из Београда, који вуче највећи број новозаражених, једноставно немамо. А и те како је битан, јер Лончар тврди да је у периоду од 13. до 20. јула, чак 37,91 новозаражених било из Београда. Уз Конов податак да се ради о 301 особи (број је у међувремену по тврдњама Лончара само растао због протеста), опет долазимо до тога да је на нивоу Србије број заражених за које знамо и који су евидентирани, око – ако не и преко – 1.000.

То је потврдио и један од чланова Кризног штаба (не баш тим речима, али довољно прецизно да схвати свако ко бар мало размисли) директор Инфективне клинике др Горан Стевановић: „Главна разлика је то што је сада много више заражених, а самим тим значајно више људи са тешком клиничком сликом. Када имате 10 заражених у целој Србији, један ће имати тешке симптоме. Ако их имате 15.000 или 20.000, рачунајте сами колико њих је за хоспитализацију. Због тога је у овом тренутку стање алармантније у односу на април.“

И нема сумње – стање је алармантно, са лажираним бројкама или без њих. И нимало не помаже што др Бранислав Тиодоровић најављује да ћемо нови талас на јесен дочекати спремни, јер нам није баш најјасније како да преживимо овај. Уз Лончарев позив „на јединство“које подразумева да штаб који нас је до овога довео и даље прописује правила, а народ их покорно прихвата? Па тако смо и стигли ту где јесмо.

Др Кон тврди да је 13. јула, од нешто више од 900 сумњивих случајева у главном граду, чак 301 особа била позитивна, док је званични податак за целу територију Србије 279