Избори готови, трка се наставља
СЕВЕРНА МАКЕДОНИЈА
Реално је да Зоран Заев буде премијер, али је питање само хоће ли влада бити стабилна. Нестабилан кабинет могао би довести до тога да се уз наредне локалне изборе, 2021, одрже и ванредни парламентарни
Читалац из Србије до сада је развио жестоку алергијску реакцију на фразу „први пут у новијој историји“, али за низ детаља парламентарних избора у Северној Македонији та је синтагма оправдана.
„Социјалдемократски савез Македоније (СДСМ) добио је изборе први пут после осамнаест година. Не треба заборавити да су претходне изборе изгубили, без обзира на то што су направили владу. Исто тако, ово је први пораз ВМРО-ДПМНЕ после четрнаест година. Први пут у парламенту имамо 32 посланика албанске националности, а историјски је догађај и то што је македонска партија – СДСМ – узела албанску у коалицију. Најзад, први пут су две партије наступиле са кандидатима за место премијера“, сумира за НИН Нано Ружин, ректор скопског Америчког универзитета у Европи, професор политичких наука и некадашњи амбасадор Македоније при НАТО.
За грађане Србије, који су до сада заборавили шта су неизвесни избори, можда је најважније то што македонска политичка трка одавно није била узбудљива као 15. јула. Генерални секретар ВМРО-ДПМНЕ Игор Јанушев сат времена након затварања бирачких места тријумфално је објавио да његова партија убедљиво води у Прилепу и једном скопском насељу, илуструје Ружин. Авај, зец је још био у шуми изборних листића. Резултати Државне изборне комисије у уторак су још били незванични, али нема сумње да је највише гласова освојила коалиција „Можемо“, окупљена око СДСМ и доскорашњег премијера Зорана
Заева. По свој прилици, тој ће коалицији припасти 46 мандата од 120, док ће коалиција „Обнова“, чија је осовина ВМРО-ДПМНЕ, добити 44 посланичка места. Три албанске партије имаће 28 посланика, не рачунајући четворицу са листе „Можемо“– Демократска унија за интеграцију (ДУИ) 15, Алијанса за Албанце (АА) 12, Демократска партија Албанаца (ДПА) једног. Списак народних посланика употпуниће двојица представника „Левице“. Колико је то шаренило у теорији добро за демократију, толико је у пракси мука за склапање већине, па се Нано Ружин потрудио да нам детаљно објасни могућности.
„Потребан је 61 посланик да би се формирала нестабилна влада. Постоји опција да СДСМ закључи договор са ДУИ и ДПА, па и са Алијансом за Албанце. То међутим не може ако ДУИ не одустане од свог кандидата за премијера, а СДСМ је приде изјавио да жели да ДУИ оде у опозицију.“
То што СДСМ жели да види леђа ДУИ, не изненађује, јер је та албанска партија у претходних 18 година ван власти провела свега две. Владала је и са СДСМ и са ВМРО-ДПМНЕ, а неки извори тврде да су и сами Американци тражили да се та „до главе у корупцију заглибљена партија“отера у опозицију. Шта онда остаје Заеву и СДСМ? Једна поштована парламентарна традиција.
„Следећа опција је да дође неки прелетач из ВМРО-ДПМНЕ и да са Алијансом направе владу од неких 64 или 65 посланика“, наставља Ружин.
Ако СДСМ и Зоран Заев не успеју, у каубојској вештини хватања већине
опробаће се ВМРО-ДПМНЕ. На располагању су јој, сматра Ружин, сличне могућности – ДУИ и прелетачи, можда чак и „Левица“, мада не и Алијанса. И главни проблем је исти – ДУИ хоће премијера, а шеф ВМРО-ДПМНЕ Христијан Мицкоски није тиме одушевљен ништа више но Зоран Заев.
„За време њиховог телевизијског надмудривања, Заев је рекао да то
неће дозволити, а Мицкоски је узвратио истим“, подсећа Ружин.
Чини се да се Демократска унија за интеграцију укопала предубоко, али Ружин подвлачи да је то био најбољи потез кампање, макар и преоштро изведен.
„Вратили су албанске гласове који су ишли у правцу социјалдемократа. Изванредна формула. Бацили су доста новца, али су нашли добар штос и привукли бираче, барем у урбаним срединама. Имам резерве када је реч о руралним јединицама, јер није нормално да број гласача буде као под нормалним околностима“, додаје Ружин.
Када већ помињемо излазност, рецимо и да је, према подацима Државне изборне комисије, гласало 51,34 одсто
бирача, што са једне стране није богзна шта, а са друге треба уважити дивљање заразе и проблематичан бирачки списак, на коме је око милион и осамсто хиљада људи, што би, годинама тврде демографи и аналитичари, требало скресати за коју стотину хиљада имена. Комисија је стигла и да већ одбаци све приговоре, 2.142 на броју, од којих је 1.982 поднела „Ле
вица“. О тој необичној партији мало више ћемо рећи доцније. Када је реч о Албанцима, који ће на овим изборима очигледно „произвести краља“, што би рекли Енглези и они који се Енглезима праве, анимозитет ДУИ и Алијансе огроман је, али њихове разлике нису идеолошке, већ персоналне, сматра Ружин.
„Охридским споразумом из 2001. реализован је велики део стремљења Албанаца – језик могу да употребљавају на целој територији, постоје факултети, постоје медији, а у претходном сазиву Албанац је први пут постао председник Собрања. Без обзир на романтизам у страначким програмима, пре би се рекло да Албанци сада имају културолошка стремљења, која би се евентуално остварила у оквиру Европске уније, а не територијална. Алијанса је у кампањи подвлачила поквареност ДУИ, и добила је 12 посланика наспрам три са прошлих избора.“
Тамо где је главна разлика особље, а не идеологија – дакле свугде, приметио би циник – могућа је било каква трговина типа „танте за кукурику“, па је нормално у калкулације о скупштинској већини урачунати прелетаче, у множини. А тамо где озбиљна идеолошка разлика постоји, непознанице су још веће. Македонска „Левица“, на чијем је челу Димитар Апасијев, професор права, придружила се низу локалних успеха левичарских партија и коалиција, започетом у Словенији 2018, настављеном у Хрватској ове године.
„Имали су кампању која је привукла део гласачког тела које није чврсто повезано за политичке партије. Повећао се број људи који у политичарима гледају само зависнике од власти, новца, моћи, младих који желе да напусте земљу, и они су нашли освежење“, објашњава Ружин.
Ружин додаје и да је „Левица“још нов феномен, јер је основана крајем 2015, и ово јој је први улазак у скупштину, па је тешко рећи како ће се развијати. Извесно је да „Левицу“основни програм борбе за радничка права и напредак ка социјализму априори дисквалификује као пожељног партнера било коме, а њену сарадњу са СНСД онемогућује и то што се залаже за поништавање Преспанског споразума са Грчком, јер сматра да му је једина сврха била приближавање НАТО, коме се „Левица“
дакако и даље противи. Са друге стране, против ВМРО-ДПМНЕ и аутократије Николе Груевског „Левица“се већ борила, а како јој не мањка ни унутарстраначких сукоба, тешко је замислити је како пружа подршку било којој влади. Но ту владу ће, по мишљењу Ружина, формирати Зоран Заев и СНСД.
„И СНСД и ВМРО-ДПМНЕ остварили су резултате испод својих очекивања, али реално је да Заев буде премијер. Питање је само хоће ли влада бити стабилна. Уколико буде нестабилна, могуће је да ће уз наредне локалне изборе, 2021, бити одржани и ванредни парламентарни“, закључује Ружин.
За крај треба додати и то да Ружин целокупну кампању назива „црном“. ВМРО-ДПМНЕ је непрекидно подсећао на – и у Србији детаљно жвакану – аферу „Рекет“, у чијем су центру били забављач Боки 13 и некадашња шефица специјалног тужилаштва. СНСД је подсећао на – у Србији једнако познату – аферу прислушкивања и могућност да се Груевски
из будимпештанског егзила врати у земљу ако ВМРО-ДПМНЕ однесе победу. Извештач из Скопља Харалд Шенкер записао је за Балкан инсајт, пројекат БИРН, да му је чак и „иначе уздржани“посматрач ОЕБС рекао да је кампању „обележила негативна реторика науштрб садржајних размена мишљења“.
„Човек је повремено имао осећај да два главна ривала, СДСМ и ВМРОДПМНЕ немају шта да поруче осим да су они други зло“, написао је Шенкер.
Ружин је сагласан да обе странке носе тежак терет.
„ВМРО-ДПМНЕ није успео да се ослободи духа Груевског. Редовно га посећују у Будимпешти, меша се у политику, а што је најтрагичније, његови саборци из једанаестогодишњег периода хибридне демократије и даље су у првим редовима странке, укључући Мицковског. Ако не буде катарзе, увек ће остати партија која навлачи револт јавности.“
Када је реч о СНСД, иако су окривљени у афери „Рекет“постали и осуђени, Ружин упозорава да је та афера срушила поверење у специјално судство – које је направљено управо због неповерења у редовне судове. Македонија у марту јесте добила и чланство у НАТО и зелено светло за приступне преговоре са Европском унијом, али ни та два пројекта сигурно не окупљају све Македонце. Избори су готови, али трка се наставља.
Човек је повремено имао осећај да два главна ривала, СДСМ и ВМРО-ДПМНЕ немају шта да поруче осим да су они други зло Харалд Шенкер