Анаксагора и Метродор
Или: ако је Сунце „само ужарена громада“, Зевс само алегорија, а „богиња Деметра само јетра“, шта је онда, у том случају, корона
Ваљда сам вам јавио да увелико пишем песме о филозофима пресократицима, којима је и Мартин Хајдегер био опчињен. Док се ви замајавате са короном написао сам, већ, четрдесет и четири песме, а написаћу отприлике још толико. Опеваћу сваког пресократика коме се само име зна, макар и у фусноти код Хермана Дилса, а он их је све сабрао у двотомној књизи Пресократици.
Ах, који су то лудаци били, ти пресократици! Од њихових идеја стају ти мозак и дах, и схватиш да, после њих, ништа ново у филозофији није речено, те да је, већ са Сократом, Платоном и Аристотелом, почела незајажљива декаденција и да су темељи античке, па самим тим и европске културе накриво насађени, и тако је све до наших дана. Е сад, ако ћу да будем мало поштен, истаћи ћу Хајдегера који је хтео да нас научи да мислимо враћајући нас – пресократицима. Али, од тог посла, нажалост, ништа није било. А ево, узмимо само двојицу, Анаксагору и Метродора.
Анаксагора из Клазомене остаће упамћен, пре свега, што „очинско имање раздаде кућним слугама да би, на миру, могао да се бави звездама“и да не би „мислио на државне послове, а што се од њега очекивало“. Када би га питали: „Зар те није брига за домовину?“Он би одговорио: „Домовина ми је у срцу!“И онда би показао кажипрстом ка небу. Да, до домовине може да се стигне и тако, али то мало ко може да разуме...
До своје педесете године, Анаксагора је подучавао у Атини и говорио је ученицима да је „Сунце само обична ужарена громада“и да „није много веће од Пелопонеза“, а Месец је, по њему, „био настањен и веома је погодан за живот“. О томе је говорио тако убедљиво као да је на Месецу био. По Анаксагори, „наша Земља је као пљосната плоча“, мада чујем да се мој Алек са том идејом спрда, али полако, објасниће њему тамо где
треба и невероватније идеје. Елем, Анаксагора је имао увид не само у кретање звезда, већ и сваке комете и метеора. Тако је предвидео да ће један метеор пасти код Егостопама, и гле, то се деси. Него, Анаксагора је почео да плаши Атињане да је „цело небо састављено од камења и да га на окупу држи снажна вртња“, али када се „вртња на небу успори, све камење сручиће се на Земљу“. Због тога је „осуђен на безбожништво“и протеран, на велику срамоту Атине, „колевке демократије“. Узгред, осуђен је у одсуству и на смрт!
Метродор из Ламсака учио је још већим јересима, а да му длака са главе није фалила. По њему, Тројанског рата није било, самим тим ни тројанских јунака, па ни богова, пошто су, за Хомера, све то биле само песничке – алегорије?! Зевс и његова Хера и Атина нису постојали. Зевс је, ваљда, био мозак, Хера врат, а богиња Деметра је била јетра, Дионис је слезина, док је Аполон – жуч! Чуј, рећи да Зевс није постојао! То је смео да каже само још Ниче!
И кад, већ, спомињем овог Лужичког Србина, ред је да вам кажем да сам скокнуо из Видово до Београда, због мог Ничеа из Гуче за којим је, одједном, настала помама. А у престоници, после неуспелог пуча, све мирно, паланачки, баш као у Белој Паланци. Па и Ада Циганлија некако опустела, али то ми није сметало да са мојом Гретом из Земуна, уз еспресо, расправљам о „метафизици стиха код пресократика“. К. Г. Јунг, мој гуру из Швице, похвално се о мени изражава: „Твоје песмице су као да их је писао Анаксагора, или Метродор који се усудио да каже да је Зевс само Хомерова алегорија, што је, напросто, генијално! Лудачки генијално!“
Ту се и моја Црна надовезује: „Мене живо занима да ли је и ово лудило са короном само једна алегорија! И ако је Деметра била само јетра, Дионис само слезина, а Аполон жуч, да ли је твој Алек неко слепо црево, и шта је онда Дачић?“