ВУЧИЋ ЈЕ ОД НАВИЈАЧА НАПРАВИО СВОЈЕ ФАЛАНГЕ
ДУШКО ВУЈОШЕВИЋ, БИВШИ ТРЕНЕР ПАРТИЗАНА Власт је купила вође и контролише неке групе навијача и Звезде и Партизана. Сукоби унутар СНС-а, између Стефановића и Вучића, произвели су и поделе код навијача, јер су једни Стефановићева „војска“, али не смеју до
Отоме како је председник Србије Александар Вучић пре првог састанка са управом Партизана ушао прво у канцеларију вођа навијача, какав је дил са њима постигао и каква је била њихова улога у деловању Владе и Вучића, као и у недавним протестима против власти, о томе како је један, сада високи функционер Жандармерије, позван да буде телохранитељ тадашњем вођи навијача и како је Новаку Недићу, генералном секретару Владе и високом функционеру СНСа направио конекцију са навијачком групом Јањичари, за НИН између осталог
говори Душко Вујошевић, бивши тренер Партизана.
Ко су људи који су демонстрирали против власти?
Обичан свет. Били су то спонтани протести, изазвани бесом. Због свих лажи и манипулација о броју мртвих и заражених и све то само због избора. Гледали смо шта се дешавало у часовима ванредне ситуације, није то само била борба за здравље, него демонстрација апсолутне контроле свега и свачега. И у једном моменту људи су излетели на улице, а тамо су их дочекали Срђан Ного и његови.
Никада до сада од 90-их није било толико младих. Да ли је зато власт морала да затражи помоћ не само од САЈ и Жандармерије, него и од хулигана са трибина? Да би их дискредитовали?
Прво да разјаснимо да је спорт незамислив без навијача. Они су саставни део. И само појединци међу њима су хулигани, због осталих играмо.
Носе наше фотографије, држе их у кућама, славе нас. Од периода Слободана Милошевића, ситуација са Арканом и делијама, власт сарађује са вођама навијача, који заузврат имају привилегије које користе за себе и групу. Они су коришћени и у грађанским ратовима, а та пракса настављена је и после пада Милошевића. Људи из СПС-а навијали су за Партизан и помагали. Било је јасно да је увек морала да се има веза са људима на власти да би спортска друштва опстајала, јер код нас никада није изграђен систем финансирања врхунског спорта. Зато финансирање зависи од конекција са влашћу и од ћефа људи који су на власти. Сада се то највише види. Вучић је био велики навијач Звезде.
Сећате га се као навијача?
Не, није он био тај који је за неко велико сећање. Зна се ко су тамо били навијачи, ко вође, а он је радио са тим навијачима, чак и Партизановим, по задатку радикала. Препознао је њихову снагу у новим временима и њихов значај и на перфидан начин то усавршио до краја, поставио своје вође и од навијача направио своје фаланге. Био сам председник Југословенског спортског друштва Партизан и тренер КК Партизан када је он и као први потпредседник Владе фактички имао највећу моћ. Дошао
је да посети Партизан, али није дошао ни у седиште Спортског друштва, ни у канцеларије ФK, КК, него код навијача Партизана, у њихову канцеларију. Бранко Ружић је испред Спортског друштва Партизан преко Ивице Дачића заказивао састанак делегације ЈСД Партизан са Вучићем, да видимо шта може да се учини да се поправи однос спонзора према Партизану. Нема у спорту толико новца од реклама, него се све своди на то да фирме које послују добро, на миг политичара на власти, део новца уплате спортским клубовима. У сваком случају, иако је заказан тај састанак, двојица вођа навијача, мислим да су то били Кими и Џони, који су се десетак дана раније састали са Вучићем, долазе и траже састанак са мном, Даниловићем, Шилобадом. Рекли су нам да су од Вучића тражили, пошто су били у рату са фудбалским клубом, на чијем је челу тада био Драган Ђурић, да обезбеди да КК Партизан може да функционише и да су они обезбедили тај састанак. То су тврдили иако је Вучић заказао исти састанак, у исто време и преко Ружића и преко вођа навијача. Пре него што је Вучић дошао на састанак, јер је каснио пола сата, Ивица Дачић ми каже: „Дуле, бре, ми смо сви овде пријатељи, видиш каква је ситуација натегнута, овај мисли да те ја палим да дајеш такве изјаве.“Ја му одговорим: „Пошто ништа не помажеш, нека тако и мисли“. Пола сата касније долази Вучић, Ивица говори да пробамо да се тензије превазиђу, да смо сви ми пријатељи… „Нисмо ми пријатељи, мене сваки дан нападају без разлога, да видим у чему је проблем и шта по закону може да се промени“, каже Вучић. Рекох: „Пре но што почнемо, да вас питам једну ствар.“Он каже: „Да?“Питам га ко је заказао овај састанак? Бане Ружић или вође навијача? А пре овог састанка они су, тако осокољени, после једне утакмице, незадовољни игром фудбалера Партизана, сишли на терен и скинули капитенску траку са руке Шћеповића. Реаговао је хистерично.
Проблем са Партизаном је кренуо са убиством Бриса Татона. До тада је тих 12 момака колико-толико контролисало јужну трибину стадиона, а заузврат су имали одређене погодности и материјалне интересе - отварали су мењачнице, имали су неке привилегије, одлагане су им казне затвора, али у основи су били навијачи Партиза
на. Када су се они разбежали да не би били ухапшени после убиства Татона, настао је интерегнум и у празан простор се убацила навијачка група Јањичари. Чак је један од сада високих функционере Жандармерије позван да буде телохранитељ тадашњем вођи навијача - Џонију. Председник ФК Партизан Драган Ђурић, који је лоше стајао са Џонијем, рекао је: „Је л` си ти тај телохранитељ?! Узми контролу на југу.“И он је узео контролу на југу.
Ко је он?
Вучко (Ненад Вучковић), сада заменик команданта Жандармерије. Он је Новаку Недићу, који је за генералног секретара Владе Србије постављен 2014, када је Вучић постао премијер, направио конекцију са навијачком групом Јањичари, чији су припадници искористили интерегнум и освојили југ. Обећано им је одлагање затвора, могућност да раде сумњиве послове, нека врста заштите, а за противуслугу на стадионима су обезбеђивали навијања без увредљивих речи „Вучићу, педеру“. Ушли су међу навијаче и направили с њима договор.
Кажете „они“, на кога мислите?
На СНС, на овај или онај начин, преко Новака Недића који је био основни извођач радова, најпре као заменик, а потом као генерални секретар Владе у којој се Вучић питао за све. Када су исконтролисали навијаче, следећи циљ освајања био је ФК Партизан. Помешали су се са навијачима, следећи корак им је био да организују смену управе ФК Партизан. Миле Јовичић и Бане Ружић нису били за улазак напредњака у ФК, али с обзиром на то да је за Скупштину било довољно да имате чланску карту дуже од шест месеци, једној групи направљене су антидатиране чланске карте. Када сам са Ружићем и Јовичићем долазио на Скупштину, пришли су ми ти момци, Јањичари, с којима сам приватно имао добар однос, иако не подржавам то што они раде, а неки од њих су то и скупо платили – животом. Питам их, људи, је ли могуће, а они мени кажу да су чули да ми је Бане Ружић дао 300.000 евра. Ja се насмејем, свестан да покушавају да кажу да причама не треба веровати, па ни причама о њима. И кажем им – више бих волео да сте опљачкали банку! У ствари, једно су причали о мени њима, а друго о њима мени. Тако су ушли у Партизан.
А знам и да група навијача Звезде има велике материјалне интересе, да добија привилеговане послове, да фирма Ултра коп, чије је седиште на Маракани, добија велике грађевинске послове, па онда по потреби ангажују подизвођаче. Ова власт купила је вође и одређене групе навијача и Звезде и Партизана, према којима се односи и користи их као своје фаланге. Не знам да ли су и они били под фантомкама у ноћи када је рушена Савамала, али сасвим је могуће да су тамо били и неки од њих.
Да ли су учествовали у разбијању демонстрација?
Могуће је да су неки од њих били у групи која је гађала полицију. Стали би код фонтане, а полиција не иде на њих, него бије студенте. Протести су непланирани и нису они могли бити убачени одмах. На почетку је група око Срђана Нога искористила прилику да уђе у Скупштину. Не знам шта значи тај улазак у Скупштину. Шта то значи? Шта се тиме добија? Питате ми и да ли хулигани знају шта раде. Ти који су убачени, знају врло добро - они раде оно што им је речено.
Ко им је рекао?
Власт. Не знам како је тачно текла комуникација, али знам да овде о свему одлучује један човек - Вучић. И да вам кажем, још једна ствар се десила Партизану. Унутрашњи сукоби у Српској напредној странци, који су се у међувремену десили између Небојше Стефановића и Вучића, произвели су и поделе код навијача и руководства клубова, такође. Једни су Стефановићева „војска“, али они не смеју до краја да се супротставе Вучићу. Компликоване су то ствари. А ако ме питате ко су људи који су неорганизовано изашли на протесте, то су они којима су манипулације и лажи прелиле не чашу, него буре. И први пут се Вучић уплашио. Знате, против младости не можете. Знам у кошарци, ако кренете против младих, талентованих – готово је, изгорели сте. Победиће снагом талента и младости. С друге стране, слоган СНС-а је „за нашу децу“. За коју децу? Је л` се тако ради за ту нашу децу? У Рибарима људских душа Ђуро Шушњић каже да ми можда нећемо да се бавимо политиком, али политика се бави свима нама. Човек у овим околностима мора да је идиот да се не бави последицама те политике. Утицај политике у спорту препознао сам можда међу првима, а убрзо сам схватио да је то модел понашања Вучића и власти и у свим другим областима. Било је то време развијања Вучићеве страховладе, када је ретко ко смео да укаже на мане власти. Партизановци су то прихватили, али звездаши су мислили да причам у интересу Партизана и тумачили су то као мој ламент над Партизаном, коме су дошле на наплату наводне привилегије за време претходних власти. Не знам за Мирка Марјановића и претходни период, али од 2000. финансије и симпатије свих власти су биле на страни Звезде. Кроз проблеме Партизана препознавао сам и упозоравао куда иду држава и друштво, али је, нажалост, све то тумачено у зависности од тога да ли неко навија за Партизан или Звезду.
Одувек нам је мало потребно за поделе?
Читао сам својевремено пре више од 20 година у Републици, коју је уређивао Небојша Попов, текст у коме се наводи да је овај простор предвиђен да мигранте заустави да не дођу до срца Европе, за нуклеарни и отпад сваке друге врсте, за тржиште јефтине радне снаге и за робу слабог квалитета. При томе на лош правац дешавања у региону и данас као и пре утиче страни фактор. А ту је увек и питање Косова. Руси Косово и Србију гледају као потенцијални материјал за уцену око решавања питања Крима, а не разумем зашто Запад инсистира на нашем признању, ако је оно небитно. И данас сам Југословен, јер је та Југославија била минимални максимум зa продор у велики свет. У фудбалу су били велики Партизан, Звезда, Динамо, Хајдук, било је снаге да се направе селекције и финансирају толики клубови, а не само
Садашњи заменик команданта Жандармерије повезао је генералног секретара Владе са јањичарима. Он је њима обећао одлагање затвора и уносне послове, а они навијање без увреда на рачун Вучића
један. Били смо прваци света у свим спортовима, осим фудбалу, али и она Осимова генерација је имала фантастичне резултате - од једног пенала против Аргентине на Светском првенству 1990. зависило је да ли пролазимо даље. Та земља је имала мане, али није створена из комунизма, него 1918. И тада су победили интереси Француске, Енглеске и САД да се на овим просторима направи неутрална држава, на коју Русија неће моћи да утиче. Када упоредим ту државу са малим државама у којима сада живимо, направљеним да би полусвет дошао до пара, и када помислим шта би та држава била да је крајем 80-их победио програм Анте Марковића, да је уместо у грађански рат Југославија ушла у Европску заједницу, да смо искористили све привилегије које је тог момента та Европа нудила Југославији. Каква би та земља била данас без грађанског рата. Тај распад такве државе сматрам највећом трагедијом у свом животу.
Радите у Румунији. Када су у тој земљи хтели да смене тужитељку за борбу против корупције и организованог криминала Лауру Ковеши, која је отерала у затвор највише државне функционере, на улице је изашло неколико стотина хиљада грађана. А где је наша тужитељка Загорка Доловац?
Сви се сећамо да су људи из Румуније долазили у Југославију да цео дан раде за једну „чрвену“, за тадашњих 10 динара. А где су сада они, а где смо ми? Да, и питање је где је та наша тужитељка. И још значајније, где су стотине хиљада људи који би је подржали код нас да крене да се бори са корупцијом и организованим криминалом? Румуни су трпели, трпели и трпели, све до једног момента, када је њихова реакција фамилију бившег диктатора Чаушескуа коштала главе. Од тада народ је схватио да има моћ да се својим протестима избори за владу какву они желе и какву заслужују. Њихов 5. октобар није био контролисан, ту није сарађивала тајна служба. Народ је за нечији укус и превише брутално и преагресивно поступио, али је с једне стране изазвао страх сваке нове власти да може то исто да јој се деси, а код народа је пробудио свест да својом реакцијом, у ситуацијама када је та реакција оправдана, могу да утичу на власт и на њену смену. Румуни су разбили сопствени страх, а усадили страх свакој будућој власти да буде одговорна за позиције које заузима и послове које обавља.
Шта је у Србији, у Београду натерало народ, махом млађи свет, да у јеку епидемије изађу на протесте?
Овај пут је у питању живот сваког појединца. Студентима су рекли да морају кући, да морају на напусте студентске домове и да су они жариште заразе. Студенти су одбили да оду кући и заразе своје родитеље. Све што су нам људи из врха власти говорили, показало се нетачним. Говорили су да ће вирус нестати током лета, иако су имали пример да у Аустралији, где је топло и лето је, такође влада епидемија. Наш народ истерала је на улицу лаж власти, манипулација подацима о епидемији, а све због предизборне кампање. Полицијски час уведен је доминацијом једног човека, самовољом, без Скупштине, у интонацији председника - ја сам тај који сам доноси тешке одлуке. Тај осећај небриге према њиховим и животима њихових родитеља, код тих младих људи изазвао је велику количину беса против те војске од 750.000 чланова СНС-а, који гласовима одржавају Вучића на власти. Одређени људи имају велике синекуре, направили су огромно богатство, неки су чланством у странци обезбедили да не буду прогањани… Већина њих је ожењена, имају макар једно дете, родитеље, браћу, сестре, и то је већ близу милион и по гласова. Овде је политика бизнис и то најбољи бизнис. Сви ми који смо мислили да ту има мало идеологије, гадно смо преварени. СНС је устројен као војска, дисциплиновани су, тако да и када им погине пријатељ који ради поред њих … Као у Лучанима?
Да, као у Лучанима, када они подрже директора фабрике због страха да ће у супротном добити отказ. Не проналазим реч којом бих могао да квалификујем такво понашање, сем презира према тим људима. Код њих мора бити неког осећања губитка самопоштовања, али и агресије према ономе ко их је присилио да се тако понашају да не би изгубили посао, јер их све држе у в. д. статусу, од директора до радника. А такве људе лакше је уцењивати.
Да се вратимо на протесте. Како би се спортским жаргоном рекло када на студенте пошаљете коњицу, псе, САЈ, Жандармерију, оклопна возила и баците им огромне количине сузавца? Је ли то фер-плеј?
Нема то везе са фер-плејом. То је била демонстрација моћи, сразмерна психози и страху људи на власти, а пре свега Вучића лично. И било је пуно отпора и у полицији после тог првог дана због тога што су им били додати и хулигани. Сви смо могли да видимо страшне снимке на којима полицајци шутирају момка који беспомоћан лежи на асфалту. У тој колони скоро да није било никога ко се није вратио да га шутне. То говори о чојству тих људи.
Против младости не можете. Знам у кошарци, ако кренете против младих, талентованих – готово је, изгорели сте. Победиће снагом талента и младости. И зато се први пут власт уплашила
О чојству или можда и о покушају убиства? О одговорности за прекомерну употребу силе полиције? За то се одговара, зар не?
Је л` то треба да установим ја?! Држава има своје институције. Али, Вучић у свом систему власти одлучује ко ће да буде председник месне заједнице, бира људе од поверења, ко ће да буде селектор, капитен, председник савеза, у свему он води кадровску политику. То су често људи које држи на кратком ланцу, јер имају масла на глави. Е, због тога су нама на кључним местима квалификовани келнери, керамичари… Уз то су по доласку на власт аболирали затворенике. И сада имају такву технологију власти да их је тешко скинути.
Платили сте много због критичких речи. Да се вратимо деценијама уназад. Да ли се сећате када сте први пут видели Даниловића?
Било је то у Словенији или Хрватској, на турниру Братства и јединства, на којем су учествовале репрезентације
свих република СФРЈ. Играо је за репрезентацију БиХ. Имао је 15 година, одличне предиспозиције и таленат.
Били сте његов ментор?
Јесам. Имао сам срећу да водим јако талентоване играче Дивца, Паспаља, Обрадовића, Сашу Ђорђевића, Накића, Савовића, Грбовића… Имали су 18, 19 година. Али Даниловић је био у неку руку највише мој пројекат у који нису сви веровали и било је доста отпора, али било је и много радости. Јер је крајњи резултат да је Даниловић постао велики играч.
Када сте напуштали Партизан, није вас пратио. Да ли вас је то погодило?
Лагао бих када бих рекао не. Наш однос сада је раван, али у неким ситуацијама екстремним он је бољи. Волим његовог сина Вука, његову децу, родитеље и не може оно што је било између нас да поништи тај догађај. Било једном у Америци.
Да ли сте видели како је Дино Рађа стао у одбрану Ђоковића?
Одушевио ме! Новак је најсјајније и најбоље што Србија има и почиње да смета некима, па и људима из политике, јер га виде као потенцијалну опасност зато што га, за разлику од неких, народ воли и слави.
Вучић је обелоданио да би волео да буде кошаркашки тренер када се повуче из политике?
Ако то стварно хоће, ако му једног момента треба стручна помоћ, спреман сам да му помогнем, без обзира на то колико је он мени „помогао“. То ми је једина симпатична његова изјава за цео овај период од како је на власти. Иначе, критиковао сам његово фаворизовање Звезде. Ту се види његова диктаторска нарав, он распоређује средства не према правилнику, него према тренутном ћефу, расположењу, реагује на махове и директно се меша у финансирање клубова. На тај начин у одређивање ко ће бити шампион. Тако је 2011. у свим спортовима Партизан био првак, а прошле године само у куглању. То није случајно. Зато сам реаговао. Осим фудбала, у Европи спорт није профитабилан и држава има разлога као и за школством, здравством, културом да улаже у спорт због виталности нације. Сви се осећамо боље када Ноле, на пример, добије меч. Потреба је свих нас да се играмо и гледамо игру.
Пристали бисте да му сутра будете „посилни“?
Мене за посилног нико није могао да узме. Не може то ни сада када је он председник. Ја сам платио цену због изјава. Ни због чега другог. Причамо о слободи говора, али њему је јако важно да контролише све, па и навијаче. Мењао је управе, склањао неке људе да постави своје из СНС, који ће контролисати масу на стадиону. Смета му неко ко није у функцији његове власти и контроле. Нама је живот прошао, до 1990. је било лепо, а онда су почели ратови, санкције, потом и убиство премијера Ђинђића. Ја сам рођен 1959. Од моје 30. године све неке ненормалне турбуленције. Живео сам у држави у којој је свима плата стизала у дан, сигурна као смрт. А онда једног дана све се промени и када видиш хеликоптер, тамо изнад Сењака где сам живео, не знаш да ли ће да прска комарце или да баца бомбе. Сломио се свима тако потребни осећај да када се пробудиш чини ти се да је све у реду. То је изломљено. Ето. Неки имају привилегију да се праве глупи или су глупи па то не признају. У сваком случају, реакцијом на ове протесте Вучић је показао да он са власти неће мирно сићи. Ја стварно нисам за рушење Београда, нити за паљење Скупштине, ни за крађу слика 5. октобра, али неке ствари не могу да се ураде у рукавицама. Е сад, он има потребу да га сви воле, а могао је од Тита да научи како да се понаша, јер је он 1968. на један начин причао на пленуму, а на други у ТВ програму када је причао о студентима. И још једна ствар, није лако бити опозиција данас. Провлаче те кроз блато, жени ти долазе показујући позиве с мобилног, раде ти на разводу. Није комотно бити опозиција, али не знам ни шта је њима, бре! Те сујете! Зар ништа нису научили од Ђинђића, који се подредио тиму и одиграо за Коштуницу, само да би победио Милошевића. Има ли бар толико памети и заједништва да у опозицији превазиђу супротности и да схвате да сви морају да се подреде једном циљу, а то је промена власти мирним путем.