ТРГОВИНА У НАТУРИ
За разлику од претходних ценкања само за број министарских места, ова свађа би могла да потраје до јесени, а коначни исход зависи и од стратегије двеју страна за председничке и београдске изборе 2022. године
СПС-СНС кавга
По изласку из кабинета на Андрићевом венцу, теме које је Ивица Дачић поменуо да су биле на столу углавном су се поклопиле са свим озбиљнијим мотивима Александра Вучића да социјалисте задржи и у следећој влади - председнички и београдски избори за две године и разговори са Приштином од септембра.
На консултације о мандатару за састав владе, коалиција СПС-ЈС позвана је претпоследња, сходно изборном резултату који би, тврде истраживачи, данас био драстично другачији, на штету социјалиста. Марко Уљаревић, директор сектора за истраживање јавног мњења Ипсос стратеџик маркетинга изјавио је на РТС-у да је према најновијим подацима рејтинг СПС-а пао на 8,8 одсто и за два процентна поена је мањи од резултата на изборима. У том сазнању могао би да се изгуби први Вучићев мотив да Дачића држи уз скуте. Јер њему, наравно, не треба прави опонент Дачић, да се из Скупштине формира језгро опозиције и то око странке са најозбиљнијом инфраструктуром, која има више од 10 одсто мандата. Али, ако краткорочно не мора да буде тешка опозиција, још је бољи партнер у влади којој једино фали да не буде једнопартијска.
Пад рејтинга СПС је више него јасна последица јавне кавге, која се после избора води између два првопласирана. Прво су на протестима испред Скупштине „уловљена“два члана, не чак ни функционера, из Инђије. Статутарна комисија СПС хитно је искључила Милорада Савића и Мирослава Вишњића „јер су нанели штету угледу СПС објављивањем непримерених садржаја на Фејсбуку са учешћа на насилничким, анархистичким протестима и позивањем на исте на друштвеним мрежама“.
Да докаже приврженост заједничком циљу Дачић је чистку морао да настави разрешењем саветника у Влади Петра Шкундрића, јер је на протестима
био и његов 40-годишњи син Милош. Спекулације о начину на који је млађи Шкундрић приведен, његовим везама с Русијом, које се, заправо, деценијама већ узимају као стварни извор страначке моћи његовог оца, данима су трајале у медијима, а они најприврженији власти нису штедели синониме за издају на рачун обојице. Уље на ватру долива Вучић који их назива тајкунима у живом програму једне телевизије.
Кулминацију драме омогућава неконтролисани, али апсолутни владар сурдуличког краја Новица Тончев, који је и након минулих избора у том делу Србије одржао СПС на досадашњем нивоу, поново победивши СНС. Тончев се пожалио на реваншизам напредњака и наводно запретио блокадом аутопута, али је под притиском председника партије, ипак, морао да се извини председнику државе.
У дефанзиви СПС предњачио је функционер чија се историјска улога у сарадњи са демократама 2008. толико дубоко урезала у душу Вучићу да је и у овој предизборној кампањи била тема за сукоб рогова у врећи. Чувени коалициони споразум о сарадњи, на основу којег је после тадашњих локалних избора генерални секретар Српске радикалне странке требало да постане градоначелник Београда, потписао је, и погазио,
донедавни министар енергетике Александар Антић. Зато потпредседник СПС непослушност у странци строго критикује истичући у први план важност оданости коалиционим партнерима.
Дачић се за ту превару века, у којој је после месец дана негирања ипак подржао кандидата демократа, дебело искупио у неколико наврата који су могли скупо да га коштају у странци, као што је одустајање од кандидатуре на председничким изборима да би отворио пут Вучићевој победи у првом кругу. Све до последње кампање у којој је учинио велики напор одрекавши се две важне теме у корист Вучића. Обе би му извесно донеле поене, али се ни односима с Црном Гором, као ни кампањом повлачења признања Косова упадљиво није бавио. Акцију, која се с правом сматра и једном од најбољих дипломатских последњих деценија, ни Вучић ни Дачић нису помињали из истог разлога - да не би одали вишак признања Дачићу.
„Ја предлажем да идемо заједно на изборе да не би било проблема и да би се видело да нема разлога да ме ико сумњичи да идем са опозицијом“, бранио се од сумње на нелојалност чак с краја 2019, али је у предизборној кампањи Дачић изгубио живце само кад су га поново подсетили на промену договора из 2008, сасуо да је то питање актуелно још само Вучићу и запретио - само тако наставите, па ћете добити СПС у опозицији.
У до сада незабележеној снисходљивости социјалиста, та опаска заличила је на очекивања бирача СПС, али није била на нивоу реченице која је обележила заокрет у одабиру партнера у власти, када је захваљујући највећем успеху од 2000, СПС посто језичак на ваги након избора 2012. и у ситуацији да промени ток политике у Србији. Тада је у напону снаге саопштио: „Можда се у Србији не зна ко ће бити председник, али мислим да се добро зна ко ће бити премијер“.
Добри познаваоци прилика унутар СПС не стављају руку у ватру да случај Тончев није заправо осмишљен код напредњака. Не само због иначе добре пословне сарадње Тончева са коалиционим партнером
За разлику од предизборне битке у којој је борба за известан број бирача, али и ценкање за број места у унапред познатој влади, која је између напредњака и социјалиста већ много пута виђена, ова постизборна трауматизација је новина која би могла да се настави до јесени (до новембра, законског рока на који се и Дачић позвао). Ако не док се рејтинг социјалиста не спусти испод пет одсто што би, наравно, број њихових министарских ресора смањило на највише три, међу којима не би био и њима најважнији - енергетика.
Добри познаваоци прилика унутар СПС не стављају руку у ватру да случај Тончев није заправо осмишљен код напредњака. Не само због иначе добре пословне сарадње Тончева са коалиционим партнером, него и због тога што претходна два инцидента једноставно нису била довољна за зацртани ефекат стезање загрљаја.
Сав тај напор био би бесмислен ако се једноставно СПС жели оставити у опозицији. Јер ако већ није договорено масовно прелетање посланика, коалиција СПС-ЈС имаће 32 посланика наредне четири године, без обзира на тренутни пад популарности. А социјалисти су, каже Дачић, државотворна, странка за власт и не желе да буду опозиција.
Вучић зна да је Дачић у томе успевао увек, сем од 2001. до 2004, и да ће брже од других у томе поново успети буде ли га испустио из вида.
Постоје теорије према којима се, дакле, битка на суженом политичком пољу води због домета спољних утицаја, пре свега руског и пре свега преко тржишта енергената. У дугој историји на власти социјалисти нису управљали енергетским сектором само од јула 2012. до априла 2014, када га је водила Зорана Михајловић, али је чак и тад Душан Бајатовић, потпредседник СПС-а, руководио Србијагасом, свим повезаним фирмама и пројектима попут Јужног и Турског тока, који су произашли из аранжмана са Гаспромом. Тај споразум потписан је 2009, а годину дана раније Бајатовић је именован за генералног директора Србијагаса и тамо је већ 12 година.
С обзиром на то да је реч о јединој колико-толико децентрализованој странци, из које је могуће чути другачије мишљење, таман колико је тешко и предвидети реакције појединаца који су утицајни у својим срединама у односу на званичну политику партије, постизборни сукоб са СНС-ом, али и социјалиста међу собом делује могућ и реалистичан. Истовремено је и добро загревање пред старт евентуалне нове - старе владе СПС и СНС, јер би једино таквим сукобима могла да се одржава илузија плурализма и сучељавања различитих мишљења у будућој, суштински једноличној Скупштини и влади.
Коалиција СПС-ЈС саопштила је након поновљених избора да је на њима остварила још бољи резултат него 21. јуна, што би могло да значи да је пад њиховог рејтинга почео касније и био, дакле, стрмоглав. Поруке о томе колико се њихових гласача клати између њих и напредњака и заправо очекује наставак сарадње, Вучићу, такође, дају предност. Али га не радује податак да је сам Дачић други најпопуларнији политичар у земљи са свега 10 посто мање високих оцена у односу на њега. Првог преко 60 одсто грађана оцењује највишим оценама, а другог око 50 одсто. Статус Дачићевог рејтинга, дакле, не прати у стопу пад рејтинга странке.
За разлику од претходних трендова, СПС је нешто бољи резултат постигао у урбаним срединама, а на локалним изборима свакако бољи од републичких. Сам Дачић и ту „предност“претвара у поруку о зауздавању кадрова па каже да ће се и о томе разговарати, јер испада да су се више трудили за локалну власт.
Суптилним неприхватањем да уђе у отворен сукоб шеф СПС, на концу, ипак, шаље опомену Вучићу кроз упозорење да је важно шта ће се десити у наредне две године, па да ли ће се план за Србију 2025. остварити или не и могућност да Србија крене „лошим путем“. Поручујући - знам ти мане, Дачић упозорава - искористићу их. Уколико, с обзиром на „државотворну природу“своје странке, у њој остане и у прилици да буде у опозицији.
Ако је напад на социјалисте и мотивисан намером СНС да у новој влади не буде више од три министра из СПС-а и да им приде узму најважнији ресор – енергетику, Бајатовић ће им, због веза са Русима, бити тврђи орах