ИМА ЛИ ПИЛОТА У ХЕЛИКОПТЕРУ

Празан буџет

Док је уочи избора власт сваког пунолетног грађанина частилa са 100 евра, јавни дуг је сваког сата растао за 780.153 евра, а минус у државној каси само нешто спорије, 549.000 евра на сат. Што је имало, то се већ потрошило, па ће први задатак нове владе бити да 2021. обузда раст дуга и буџетског дефицита

За само три месеца Србија је превалила голем пут. Најављујући пакет подршке привреди, тежак 5,2 милијарде евра, председник Александар Вучић је 29. марта тврдио да је држава у могућности да издвоји толико новца због тога што су „јавне финансије у добром стању и зато што постоји буџетска резерва“. Тада се још надао да Србија у 2020. неће имати пад бруто домаћег производа (БДП) и да ће пре зиме моћи да повећа плате у јавном сектору и пензије. Две недеље касније, промовишући пакет подршке привреди, министар финансија Синиша Мали поновио је да су јавне финансије „јаке и снажне“, да „новца има довољно“и да је то „резултат тешких и одлучних мера финансијске и фискалне консолидације“.

„Да поново вадимо из ћупа и да дајемо? Тешко. Није реч да само Србија нема, већ је то случај и са другим земљама“, одговорио је 3. јула Вучић

на питање да ли се планира нови пакет помоћи посрнулој привреди. Успут се похвалио да ММФ у мају једино Србији није кориговао наниже пројектовани пад од три одсто, наводећи да је и то доказ да су „јавне финансије стабилне, јавни дуг под контролом, и да могу да се исплаћују плате и пензије“.

Осим што је крајем марта тврдио да пара има, а почетком јула да пара нема, Вучић више не помиње ни раније обећавани раст плата и пензија. Очито је да су и он и Мали сада свесни да са све дубљом рупом у државној каси за то пара једноставно неће бити. Ако их буде и за неке много важније, неодложне потребе, а пре свега за очување здравственог система у борби са ковидом-19. Тим пре што је већ на крају маја дефицит буџета догурао до 236,4 милијарде динара или две милијарде евра, а Фискални савет је саопштио да је средином јула минус достигао 305

милијарди динара или скоро 2,6 милијарди евра.

С обзиром на то да је ребалансом за 2020. планиран дефицит од 3,24 милијарде евра, убудуће ће држава месечно моћи да троши само 100 милиона евра више од онога што прикупи од пореза, акциза и других дажбина. То неће бити баш тако лако, јер је у априлу минус био 570 милиона евра, у мају рекордних милијарду и 42 милиона евра, док је у јуну и првој половини јула био нешто подношљивији – за месец и по дана око 587 милиона евра.

О размерама проблема сведочи и поређење са 2009, када је светска економска криза запљуснула и Србију. Те године дефицит српског буџета био је 96,2 милијарде динара, а само у мају ове године 122,4 милијарде динара. Још један такав месец био би довољан да се достигне рекордни дефицит из 2014. од 246 милијарди динара, када је на месту премијера Вучић наследио Ивицу Дачића и недуго потом кренуо у фискалну консолидацију.

Упркос томе, оптимизам не напушта Вучића и Малог, јер кажу да су 15. јула од ПДВ-а очекивали 45,5 милијарди, а да је уплаћено 50,1 милијарду динара. „То говори да привреда расте и да добро ради у овом тренутку“, рекао је Мали. Није рекао колико је већ дубока рупа у буџету.

Упркос томе, мало ко верује да ће један од првих задатака нове владе бити нови ребаланс буџета. Ако не буде новог пакета подршке привреди, дефицит би могао да се одржи на нивоу од око седам одсто БДП-а, сматра Фискални савет, док би по рачуници Милојка Арсића, професора Економског факултета у Београду, дефицит са 5,6 одсто, колико је био у првом полугођу, до краја године могао да се повећа на 7,5 одсто БДП-а или око 3,5 милијарде евра.

„Већи дефицит од плана је последица продужења епидемије током лета, што повећава расходе државе за здравство, безбедност и још неке намене, док порески приходи додатно опадају због одлагања опоравка привреде и масовних отпуштања, која ће почети од јесени“, објашњава Арсић за НИН.

Овакав развој догађаја могао се наслутити још на почетку пандемије. Док се наша власт хвалила рекордним растом БДП-а у првом кварталу од пет одсто, многи светски економисти најављивали су највећу кризу још од Велике депресије. И ових дана, након што је Еуростат објавио податке за све земље

Само у мају ове године дефицит је био за 26 милијарди динара већи него у целој 2009, када је Србију запљуснула претходна велика светска финансијска криза Влада је у кратком периоду пред изборе потрошила много новца и смањила могућност да помогне привреди и грађанима у другој половини године Милојко Арсић

кандидате, Вучић и Мали грађанима честитају сјајну вест да је Србија земља са највећим растом БДП-а. Нико не спори да је тако. Али, нико не може да оспори ни да се на сајту ММФ-а (World Economic Outlook Database из априла 2020) - у чије се податке српски званичници куну и позивају - може видети и да је прошле године, када је Србија имала раст од 4,2 одсто, „један од највећих у Европи“, чак 55 земаља имало већи раст. И шта сам за себе значи податак да је „шампион раста“за 2019. био Јужни Судан (раст од 11,3 одсто), а у првих 10 су и Руанда, Либија, Доминиканска Република, Етиопија, Бангладеш, Јерменија, Таџикистан, Џибути и Непал. Далеко иза тих „рекордера“је Србија, на 57. месту, док су стопама раста у распону од 0,6 до 1,6 одсто скоро за дно ранг-листе приковане Аустрија на 132, Швајцарска на 155. и Немачка на 160. месту.

Иако се српски званичници из петних жила труде да јавност убеде да Србија, за разлику од огромне већине земаља, ове године неће упасти у рецесију, по стању у буџету јасно је да ствари не иду у добром правцу. Фискални савет слаже се са проценом ММФ-а да ће БДП бити за три одсто мањи него лане, с тим што постоји и песимистички сценарио, по коме пад може бити и пет одсто, ако се у другом полугођу због ширења пандемије ригорозно ограничи кретање становништва и забрани рад предузећима из одређених делатности, као за време ванредног стања.

Већи пад од пројектованог негативно би се одразио на јавне финансије. На то указују и приходи буџета из марта, априла и маја, који су били за скоро 360 милиона евра мањи него у истом периоду 2019. Расходи су, пак, повећани за више од 1,5 милијарди евра, делом и због подршке привреди. Арсић сматра да су исплата три минималца и тромесечно одлагање плаћања кредита и дела пореских обавеза добре фискалне мере, мада би било боље да су мало више биле селективне. Ипак, нека предузећа одлучила су да нормално измирују пореске и кредитне обавезе, не користећи право за њихово одлагање и због тога су, каже Арсић, повећани приходи државе и створен фискални простор за додатну помоћ привреди током друге половине године.

„Међутим, одлука да се пунолетним грађанима исплати по 100 евра, а укупно 620 милионима евра, фискално је неодговорна, економски неефикасна и друштвено неправична. Фискално је неодговорна зато што се не ради ни о каквом `хеликоптерском` новцу - није га одштампала Централна банка, већ се држава за толико задужила, а тај дуг ће враћати грађани и то са релативно високом каматном стопом. Било би правичније да је држава половину те суме употребила за социјалну помоћ сиромашним, укључујући и оне који ће изгубити посао, а да је исто толико искористила за помоћ привреди у другом полугођу. Уместо тога, Влада је у кратком периоду пред изборе потрошила много новца и смањила могућност да сада помогне привреду. У условима неизвесности, рационална стратегија подразумева да држава спроводи политику које ће бити адекватна и у случају да се догоди најгори сценарио, као што је непрекинуто трајање епидемије током целе године, а не да политику базира на претпоставци да ће епидемија бити окончана за два-три месеца“, поручује Арсић.

Власт се хвали и да је Србија једна од ретких земаља која успева да јавни дуг држи под контролом. Последњег дана маја дуг је достигао 26,8 милијарди евра и ако се има у виду привредни пад од три одсто он је већ сада реално 59 а не 57,2 одсто БДП-а, како се званично приказује, па ће чак и без додатне помоћи привреди до краја године достићи 61-62 одсто БДП-а, истиче Арсић.

Раст дуга са 52 на 62 одсто БДП-а у овој години и није тако страшан као што се чини на први поглед. Тим пре што је само у првих пет месеци повећан за две милијарде и 846 милиона евра сваког дана растао је за 18,7 милиона или 780.153,5 евра на сат! Додуше, само нешто спорије, од 1. јануара до 15. јула расте и минус у државној каси - за 549.000 евра на сваки сат.

Зато и не чуди што Арсић сматра да 2021. основни циљ фискалне политике мора да буде успоравање или чак заустављање раста дуга у односу на БДП. За то је неопходно да се нагло смањи фискални дефицит, а услов за то је да се ограничи раст или чак замрзну зараде у јавном сектору и пензије и темељно преиспитају остали јавни расходи, категоричан је Арсић, који подсећа да је фискална позиција Србије пре пандемије била солидна, али не изузетно добра, као што то тврде представници власти. Јавни дуг у Србији на крају прошле године био је 52, а у земљама централне и источне Европе у просеку 43,5 одсто БДП-а. Као куриозитет наводи и да је удео дуга у БДП-у и пре кризе био већи него средином 2012.

Баш некако у ово време, пре осам година, 27. јула 2012. Ивица Дачић је као премијер положио заклетву и коалиција СНС-а и СПС-а је дошла на власт. Нову владу Србије, пре него што буде и изабрана, већ на столу чекају три предлога Фискалног савета – да у 2021. буџетски дефицит са овогодишњих седам смањи на два одсто БДП-а, да повећа издвајања за инфраструктуру, замрзне плате у јавном сектору и не дозволи неконтролисани раст пензија.

Због високог дефицита и растућег јавног дуга смањује се и маневарски простор за нови пакет подршке привреди. Зато, ако га уопште и буде, он ће морати да буде далеко мањи од првог, уз то и селективан и привремен, сматра Фискални савет. Да је држави сада на располагању 620 милиона евра, који су потрошени да би сваки грађанин добио по 100 евра, други антикризни пакет могао би бити много издашнији и могао би имати већи утицај на умањење незапослености и ублажавање рецесије, наводи Фискални савет, који сматра да, чак и да има довољно новца, помоћ више не би смела да се даје предузећима која због ковида-19 не трпе велике губитке, али ни оним којима ни државна инфузија не би помогла да се опораве.

„Чуваре“државне касе посебно брине што у овим кризним временима

све више касни исплата одређених видова социјалне помоћи. Тим пре тешко је објаснити зашто је одлазећа влада у два наврата из буџетских резерви, које би требало да служе само за непланиране потребе, издвојила 1,2 милијарде динара или више од 10 милиона евра за градњу Храма Светог Саве. И то само месец и по дана након ребаланса, којим

је могла новац за те намене издвојити као посебну ставку. За Фискални савет то је била само потврда да се наставља лоша пракса да се буџетска резерва користи за расходе који нису ванредни, што је у овој здравственој кризи посебно проблематично.

Оваквим одлукама фискална власт гура прст и у око привредницима, који сматрају да би држава требало да им још помогне. И Арсић сматра да би привреди и грађанима требало помоћи, како би се ублажио пад привредне активности и раст незапослености и створили повољнији услови за опоравак привреде након завршетка пандемије. „Мада фискални простор није велики, ипак постоји могућност да се одобри додатна помоћ од око два одсто БДП-а, а да се при томе не угрози фискална одрживост. Та помоћ би требало да буде селективна, да буде усмерена ка предузећима која су снажно погођена кризом, а која су пре кризе солидно пословала. Уместо исплате минималца, запосленима у другој половини године ће бити потребна додатна социјална помоћ сиромашнима, укључујући и људе који ће током јесени и зиме изгубити посао“, истиче Арсић.

Из Немањине 11 и са Андрићевог венца им одговарају да пара нема. Реално и нема, само је питање да ли је сваки динар који је потрошен у претходна три месеца могао да се искористи паметније. Сада је, међутим, касно за питање има ли пилота у Вучићевом „хеликоптеру“. О томе је требало размишљати пре него што је направљена непоправљива грешка. Као када је влада Мирка Цветковића у септембру 2008, док се свет већ борио са финансијском кризом, испунила захтев ПУПС-а и повећала пензије једнократно за 10 одсто, а онда је уследило и редовно, октобарско повећање. Узалуд је већина економиста упозоравала да се то не ради и да ће та повишица највише коштати пензионере. Тако је и било, јер су после повећања у динарима пред крај 2008. њихове пензије са 215 евра већ наредне године пале на 185 евра. Очито ту лекцију још нисмо савладали. Или отац нације мисли да је понављање мајка учења.

Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства