ПРОГОН КАО БИЧ ВЛАСТИ

У хитним поступцима пред Прекршајним судом, без присуства браниоца и без било какве провере истинитости навода из прекршајне пријаве, за мање од пола сата млади демонстранти, политички осуђеници, послати су у затвор

Увреме ванредног стања, а нарочито током недавних протеста, један број судија и тужилаца као да је био продужена рука извршне власти. Невладине организације и поједини адвокати упозоравали су да су демонстранти прво били изложени полицијској бруталности, а затим и правосудном прогону. На удару се, притом, нису нашли изазивачи нереда, од којих су многи повезани са влашћу, већ углавном они који први пут протестују - млади и студенти. Таквим третманом режим као да је хтео да им поручи да ће, уколико желе да критикују власт, доживети тортуру. Власт је више пута слала и поруке правосуђу, шта очекује од те, како је у Уставу написано, независне треће гране власти. Да не буде недоумица, у време последњих протеста јасну поруку је послала посланица

СНС-а и председница скупштинског Одбора за финансије, буџет и контролу трошења јавних средстава Александра Томић: „Ако сте часни и поштени и ако се не слажете са овим режимом, дајте оставку на место судије, немојте да примате судске плате и немојте да радите тај посао.“То је поручила судијама који ухапшенима на демонстрацијама нису одредили притвор.

Судија Врховног касационог суда Радмила Драгичевић Дичић наводи да је та изјава у суштини одраз незнања и потпуног недостатка правне културе, и додаје: „Изјава је и бахата и недопустива у демократском друштву. Забрињава једино што се од ове изјаве нико од представника извршне и законодавне власти није оградио.“Судија Апелационог суда у Београду Миодраг Мајић наводи да је изјава посланице Томић

директнија од онога што је изговорено више пута са највиших места у Србији. „Раније је говорено, можда само увијеније, да је независност правосуђа флоскула која постоји као украс и зарад приказивања на ЕУ путу, али да у суштини не егзистира. Тај исказ посланице је најдубља негација идеје правосуђа и шта оно мора да представља у демократском друштву. Баш супротно од њених речи, правосуђе не би смело да се поводи политиком већ је његова улога да буде заштитник грађана. То је нешто на шта поједине колеге и моја маленкост, нас веома мало, упозоравамо судије. Оваква времена су погодна да се правосуђе упрегне у напоре државе скопчане са бројним кршењем људских права”, упозорава судија Мајић.

Судија Вишег суда у Београду Александар Трешњев каже да је поис

товећивање државе са режимом изузетно опасно. „То је пут у апсолутизам, треба се само сетити речи француског краља Луја XIV, који је у обраћању парламенту, а указујући на неспособност парламента, изјавио: ’Држава то сам ја’“, подсећа судија Трешњев.

Заменик републичког тужиоца Горан Илић наглашава да судство и тужилаштво морају да поступају у име друштва као целине, а не власти, ма какву подршку та власт имала. „Судство и тужилаштво морају да буду непристрасни. Чињеница да су поводом недавних догађаја поједини политичари, па и посланица Томић, износили похвале на рачун тужилаштва и то у погледу поступања у предметима повезаним са демонстрацијама, може у јавности да створи утисак да тужилаштво није поступало непристрасно и самостално, већ да је удовољавало политичким очекивањима. Зато је најбоље да се политичари уздржавају од оцена рада тужилаштва“, каже тужилац Илић.

Председница председништва Удружења јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца Србије Лидија Комлен Николић илуструјући однос власти према тужилаштву подсећа да је 10. јула 2020. Влада донела одлуку о оснивању координационог тела за спровођење Акционог плана за поглавље 23 (реформа правосуђа, антикорупцијска политика, основна права и права држављана ЕУ) и да није позвала ниједно од струковних удружења, али јесте представнике МУП-а.

„Учесницима у страначком животу Србије сигурно није потребна трећа грана власти. Више се не устручавају да у својим изјавама очувају привид поштовања појма владавине права и поштовања једног од основних постулата сваког демократског друштва, а то је раздвојеност три гране власти. Представнике страначке политике могу да разумем. Оно што не могу да разумем су представници правосудне власти и њихово ћутање. Могу да коментаришем одсутност реакција републичког тужиоца и обавештавање јавности о радњама које тужилаштво предузима након најновијих протеста. Улога републичког тужиоца је да прописује политику кривичног прогона. Овај пут та политика треба да се протегне и на припаднике МУП-а“, напомиње тужитељка Комлен Николић.

Она каже и да су најновији догађаји показали да се друштво навикло на одсуство адекватне реакције државних

органа. „Грађани су се сами организовали, кроз организације цивилног друштва које се боре за заштиту људских права. За мене, као професионалца, то представља својеврстан пораз рада државних органа задужених за кривично гоњење. Поставља се питање да ли ће неко сносити одговорност у органима кривичног гоњења за одсуство адекватне реакције на многе догађаје из прошлости? Државни органи ће морати да прихвате чињеницу да живимо у добу где све може да се сними и да неке радње не могу да буду сакривене. Уколико се суд и тужилаштво не ишчупају из канџи извршне гране власти, плашим се да ће грађани и даље бити разочарани у трећу грану власти“, наводи Комлен Николић.

Судија Драгичевић Дичић каже да смо сви сведоци различитих поступака пред нашим судовима, везано за скорашње демонстрације. „Оно што је битно јесте да у њима окривљени ако желе имају право на изабраног браниоца, а да се у поступцима где је одређен притвор поступа хитно. Притвор се одређује само у по закону предвиђеним разлозима и, наравно, да се пружи могућност окривљенима да предлажу доказе и да се изјасне о изведеним доказима“, наводи судија Врховног суда и додаје да је очигледно како је било погрешног поступања на све стране. „Међутим, за демократско друштво и

Правосуђе треба да буде кантар да казни оне који крше прописе, али још важније да заштити оне који су неоправдано прогоњени од највеће силе, а то је политичка власт Миодраг Мајић

владавину права је битно утврђивање одговорности припадника полиције, који су на терену и у ланцу команде, а дозволили су употребу прекомерне физичке силе, која је у појединим случајевима, које смо сви могли видети, имала елементе изражене бруталности и злостављања. Судство мора да буде браник од сваке самовоље и репресије власти, у било којим временима“, указује судија Драгичевић Дичић.

Адвокат Владимир Гајић, који је заступао бројне грађане поводом протеста и током ванредног стања, каже да је сада држава пре свега младе људе, који су мирно демонстрирали, третирала као хулигане.

„У том хитном поступку пред Прекршајним судом, без присуства браниоца и без било какве провере истинитости навода из прекршајне пријаве, за мање од пола сата ови политички осуђеници су послати у затвор. Тако раде преки судови који су иначе изричито забрањени Уставом Србије. Тако су радили и за време ванредног стања и сада током демонстрација. Сасвим је јасно да су неке судије радиле притиском ’на дугме’ које притиска зна се ко, онај који је за све надлежан у Србији, а то је Александар Вучић. Поред тога што режим не преза од голе и бруталне репресије, о чему сведоче бројни случајеви насиља над грађанима током демонстрација, имамо и ово правно насиље државе које само показује у којој мери Србија нема независну судску власт и тужилаштво. Власт је добила оно што је хтела, изазвала је страх код грађана“, закључује Гајић.

Судија Мајић каже да правосуђе треба да буде кантар да казни оне који крше прописе, али још важнија улога је да заштити оне који су неоправдано прогоњени од највеће силе, а то је политичка власт. „Последњих година правосуђе је изложено политичком притиску и не само сада у ванредним околностима. Сада нико више не мора да зове телефоном, јер се неки нажалост сами прилагођавају. Неко је способнији да се више одупре притиску, неко није“, каже судија Мајић.

А шта остаје судијама упозорава судија Драгичевић Дичић: „Испод сваке пресуде остаје само име и потпис судије и оно је једино подложно суду историје, оцени морала и интегритета. Имена политичара који покушавају да утичу на судску власт много пре се забораве.“

Испод сваке пресуде остаје само име и потпис судије и оно је једино подложно суду историје, оцени морала и интегритета Радмила Драгичевић Дичић