Кад би Пајкић био Тишма
СКУПШТИНА У БРОЈКАМА И РЕКОРДИМА
Између хиџаба и генерацијског јаза, куриозитет је највећи, ипак, да нека странка, први пут, може самостално да разреши председника Србије
Удокументима Смиље Тишме пише да је рођена у години у којој је укинут Видовдански устав, основана Краљевина Југославија, започела додела Оскара, а њујоршка берза доживела први слом. Чак и ако није била тако славна, него нека од година које су тек уследиле, како сама Тишма сумња о свом датуму рођења, најстарија посланица у Србији сведочила је, дакле, и већини догађаја на којe реферишу тумачења данашњих.
Зато неуобичајен начин на који је отворила прву седницу дванаестог сазива Народне скупштине не треба да буде месо за сочне шале. Тишма зна боље него скупштинска, а и већина Србије зашто се у њеном председавању није нашло зрно ентузијазма иако јој резултат странке из које долази, СПС, не даје разлог за разочарање. „Очекивала сам да ће ме заобићи било какве обавезе, јер сам у животу и свом радном веку јако пуно
радила у друштвеним организацијама на стварању боље државе и наше државе коју имамо данас“, казала је малодушно на почетку као да поручује - свега сам се нагледала, али, ево, и вас ћу да истрпим.
Има, међутим, у историји српског парламентаризма чак и за Тишму покоја новост у последњем сазиву Скупштине. За почетак, она је морала да одмени Драгољуба Мићуновића, такорећи ветерана у конститутивном
заседању, који је и сам када је последњи пут био у тој улози направио заокрет. Када је формалност преокренуо у политичку акцију, по једнима борећи се за достојанство парламента, по другима злоупотребивши ту краткотрајну функцију која му је следовала по старости. Мићуновић је након бурне десетосатне расправе, прекинуо прву седницу након избора 2016, између осталог и као одговор на бројна реплицирања напредњака на критике које је опозиција упућивала током расправе о кандидатима за скупштинске функције. Демократска странка, чији је Мићуновић био један од оснивача и први председник, на последњим изборима није учествовала, што овај сазив парламента чини другим за три протекле деценије без посланика те странке. Први пут, ДС није имао посланике након избора у септембру 1997, изабравши, такође, да их бојкотује.
У Скупштини се неће наћи ни посланички ветерани ДС-а, попут Гордане Чомић, иако је, некадашња председница Скупштине учествовала у изборима на листи УДЕС, која није прешла цензус.
Сем у периоду када је био део извршне власти од 1998. до 2000. и потом од 2003. до 2014. док му се судило пред Међународним кривичним трибуналом за бившу Југославију у Хагу - Војислав Шешељ био је, све до последњих избора, човек без кога се тешко могла замислити скупштинска расправа. Да телевизијски пренос скупштинских заседања, ипак, не падне испод нивоа на који га је Шешељ подигао, на време су се обучавали други, који ће у новом сазиву остати, попут Александра Мартиновића и Маријана Ристичевића. Заједно са Шешељем и Горданом Чомић на списку посланика премијерно више нема ни Чедомира Јовановића, Ненада Чанка, али ни оних који су се у последњој деценији трудили да надмаше старије скандал-мајсторе. Бошку Обрадовићу и Саши Радуловићу заједничко је само још то што оспоравају легитимитет последњих избора. Обрадовић је штрајковао глађу и жалио се Уставном суду, дочим је Радуловић организовао протест након што је пропао покушај да масовним жалбама на регуларност оспори резултат избора.
Неколико десетина грађана на дан конституисања Скупштине окупило се наспрам црвеног тепиха и почасне гарде, у укупно две режије. Другу је предводио рашчињени монах Антоније Давидовић након што је бивши посланик Двери Срђан Ного заједно са Зораном Радојичићем приведен, наводно са великом количином пушака за пејнтбол, и задржан због сумње да је позивао на насилно рушење уставног поретка. Идеја да се седница одржи у Сава центру због лакшег поштовања епидемиолошких мера је пропала, као и Ногов политички „патент“да се посланици гађају муницијом која оставља флеке од боје. Окупљени су, на старом месту, употребили јаја и парадајз, али у количини недовољној да њихов циљ успе. Посланици су тек накратко, и то по завршетку, престали да излазе кроз главни улаз.
Законодавни орган је први пут након повратка вишестраначког система у Србији готово дометнуо једнопартијски, јер једна странка у њему има већину довољну за све важне одлуке. Чак и оне које, попут уставних измена или разрешења председника Републике, захтевају двотрећинску већину. Ову другу могућност, иако је незамисливо да би је напредњаци разматрали макар само за мало више контроле над радом председника, ваља рећи да од постанка функције председника Републике, 1990. до данас, није имала нити једна странка.
Не само број странака него и посланичких клубова, биће на историјском минимуму и заправо су само природни праг за мањинске странке и коалиције и смањење цензуса на три одсто за остале, захваљујући чему Шапићева странка осваја мандате, учинили да тај минимум има парњака у 1993, када у Скупштину, још једино тад, улази само седам листа.
Убедљива победа Српске напредне странке на локалним, покрајинским и републичким изборима 21. јуна проширила је власт те партије на свим нивоима, освајањем и доброг дела општина које нису биле под њеном управом, али то није убрзало конституисање Народне скупштине до дан пре истека рока. Бивша председавајућа парламенту Маја Гојковић позвала је нове посланике да се окупе у последњем тренутку, у понедељак 3. августа, али ни тад конституисање није уобичајено довршено. Након избора верификационе комисије која је потврдила мандате, интонирања химне и полагања заклетве, најстарија народна посланица распустила је прву седницу до следеће недеље.
Седница којој је председавала Тишма уз четворо најмлађих, Николу Лазића из СНС, који има тек 21, Дубравку Краљ, 26, из СПС-а, Софију Максимовић, 33, из СПАС-а, и Нандора Киша, 26, из Савеза војвођанских Мађара, завршена је без уобичајеног избора радних тела, председника и потпредседника.
Трећина свих посланика је у четвртој деценији живота. Нешто мање од тога у петој, па шестој. Упадљиво мало – свега осам је пензионера
Међу нових 250 народних трибуна 168 је посланика клуба СНС, мало изнад двотрећинске већине. Са листе „Александар Вучић - За нашу децу“, која је укупно освојила 188 мандата, клубове су формирали још Партија уједињених пензионера са девет и Социјалдемократска партија Србије са осам посланика.
Више од месец дана након избора, Републичка изборна комисија је, 27. јула, усвојила Извештај о спроведеним изборима за народне посланике након чега је списак поименце утврђен. Неки од њих напустиће гнездо, попут Владана Глишића, са листе „Александар Шапић - Победа за Србију“, који је одлучио да буде самостални посланик, а Шапићевом СПАС-у остаје још десет мандата. Са листе „Ивица Дачић – СПС – ЈС - Драган Марковић Палма“осам посланика ће представљати клуб Јединствене Србије, а 23 посланички клуб социјалиста.
Најскромнијем списку посланичких клубова до сада ваља додати мањинске, међу којима Савез војвођанских Мађара има девет посланика, коалиција Муамера Зукорлића „Само право - Странка правде и помирења и Демократска партија Македонаца“четири, а Странка демократске акције Санџака и коалиција Албанске демократске алтернативе и Уједињене долине по три посланика.
Међу посланицима мањина је и Мисала Праменковић, професорка исламских наука, која је у Народну скупштину увела ношење хиџаба. Функционерка Странке правде и помирења из Новог Пазара није истовремено и прва српска посланица која је, како медији извештавају, понела хиџаб. То је, пре ње, сетите се учинила Маја Гојковић, када је у свом претходном мандату и у улози председавајуће одлазила у посету колегама у Ирану.
Последњи сазив парламента требало би, у односу на претходне, мање да пати од недостатка регионалне репрезентативности. Јер је, пре системских измена које би приморале на равноправну представљеност свих региона, добра вест да се број посланика из Београда смањио на трећину (84).
Родна структура за сада је идентична претходном сазиву и број жена у парламенту остаје свега девет процената већи од обавезне границе од 30 одсто. Посланица је - према расподели која није коначна и зависиће
најмање још од формирања Владе и кооптирању министара из реда посланика - укупно 97, а посланика 153.
Трећина свих посланика је у четвртој деценији живота. Нешто мање од тога у петој, па шестој. Упадљиво мало – свега осам је пензионера, а 33 их има између 60 и 80 година живота. Али чак 28 има мање од 30. Међу њима, посланик СНС Лав Григорије Пајкић, рођен 1995, неталентовани комичар и ТВ домаћин, какогод, добио је шансу да покуша да у политици буде бољи. Ако успе нешто да научи од Тишме. У опису Пајкићевог занимања пише да је продуцент, што, према категоризацији скупштинских служби, спада у „друго“, заједно са занимањима још 64 посланика, који нису: економисти (57), правници (48), инжењери (24), професори (23), политиколози (10), лекари (9) .... ни остало што подразумева високо образовање. Предузетника је пет, пензионера осам, а једини студент међу посланицима је напредњак, будући економиста, Милан Илић из Врања (30 година). Најмлађи од свих, тренутни потпредседник Лазић из СНС пак је физиотерапеутски техничар.
Напредњаке ће наставити да воде Мартиновић и Владимир Орлић, ПУПС Милан Кркобабић и Мира Петровић, Палма Јединствену Србију, СДПС Бранимир Јовановић, а СПАС Марина Рагуш и Радован Тврдишић.
Укључујући и лидере странака (разуме се без Вучића који је само „позајмио“име за кампању своје странке, али то име сада носи и посланички клуб), заклетву су положили и мандате преузели углавном у оном реду који је утврђен на изборним листама. Тако је председник посланичке групе социјалиста постао Ивица Дачић, иако ће то место вероватније заузети његов тренутни заменик Ђорђе Милићевић.
Ако се рок од 90 дана за формирање Владе буде поштовао стриктно колико и рок за конституисање Скупштине, оваква, прва рука сазива парламента који још нису напустили министри, а њихове мандате нису преузели други кандидати са страначких листа, могла би да траје до 29. октобра. Тако би још један рекорд био освојен - држава без Владе пуних осам месеци, а од кад је 4. марта Скупштина распуштена. Па, да ли је, онда, искусна Тишма заиста имала разлог за више ентузијазма у гласу?
Функционерка Странке правде и помирења из Новог Пазара није истовремено и прва српска посланица која је, како медији извештавају, понела хиџаб. То је, пре ње, сетите се, учинила Маја Гојковић