Могу ли жене доћи главе Лукашенку
ПРЕДСЕДНИЧКИ ИЗБОРИ У БЕЛОРУСИЈИ
Опозиција персонификована у женском трију унела је трачак наде и тргнула грађане из дугогодишње учмалости, а председнику упркос прогону политичких противника донела главобоље
Можда се крај пандемије вируса корона не назире, али се епилог председничких избора у Белорусији може наслутити. Актуелни председник Александар Лукашенко све је ближи свом шестом мандату. Ова политичка борба, пак, била је све само не мачји кашаљ, на шта је навикао последњи европски диктатор како га многи називају. Иако је варница било и у претходним политичким циклусима, он их је успешно гасио. Овог пута, први човек Белорусије суочио се са досад најозбиљнијим изазовом.
Председничку кампању за изборе заказане за 9. август отворила је серија привођења политичких противника и демонстраната. Након што је Централна изборна комисија одбила велики број иницијатива (од 55 рекордно
пријављених, зелено светло да сакупе неопходних 100.000 потписа добило је њих четрнаест, међу којима је и иницијатива актуелног председника), уследила су хапшења опозиционих лидера, док су покушавали да сакупе потписе подршке, те је званичан број кандидата на гласачком листићу сведен на пет. Поред Валерија Цепкала, некадашњег белоруског амбасадора у Америци, коме је кандидатура забрањена због, како је речено, прања новца и Виктора Бабарике, бившег директора Балгезпробанке, на листи политички неподобних кандидата нашао се и Сергеј Тихановски, блогер, познат по свом јутјуб-каналу Земља за живот. Њега су почетком маја ухапсили за организовање непријављених масовних окупљања прошле године.
Демонстранти су протестовали због приближавања земље Русији. По изласку из затвора Тихановски је најавио да ће се кандидовати за председника, али му је брже-боље стигла забрана, па се поново нашао иза решетака, овог пута, како је објашњено, због вербалног вређања полицијског службеника.
На одбијање кандидатуре опозиционим лидерима не гледа се благонаклоно на Западу. Ђозеп Борељ, шеф спољне политике Европске уније, истакао је „да се овим ограничава могућност белоруског народа да изрази вољу и да се нарушава свеукупни интегритет и демократска природа избора“. Изборни процес годинама је предмет критике међународних посматрачких мисија и западних влада. Белоруске власти су ове године одлу
чиле да искључе чланове посматрачке мисије ОЕБС-а, на шта је реаговала Америка позивајући званични Минск да преиначи одлуку и омогући одржавање избора у демократским условима.
За слободне и поштене изборе залаже се управо Светлана Тихановска која је наставила оно што је њен супруг Сергеј започео пре одласка у затвор. Упркос хендикепу који носи политичко неискуство, ушла је у председничку трку. Подршку је добила од супруге Валерија Цепкала, Веронике и Марије Калесникове, жене која је водила Бабариков штаб, па се сад заједно појављују на свим предизборним скуповима. Опозиција персонификована у овом трију унела је трачак наде и тргнула народ бивше совјетске републике из дугогодишње учмалости, а неприкосновеном владару донела главобоље. Масовна хапшења и полицијска бруталност нису утерали страх у кости грађанима, напротив, број присталица Светлане Тихановске из дана у дан се повећава. Последњем скупу подршке, одржаном у Минску, присуствовало је око 60.000 грађана како је потврдила Вјасна, белоруска невладина организација за људска права. Тихановска је обећала, уколико победи, нове изборе који ће пре свега бити слободни и фер, али и ослобађање политичких затвореника. „Ми само желимо фер изборе. Ми смо миран народ, који жели мирне промене у држави.“
То обећање, између осталог, привукло је и утицало да белоруска нобеловка Светлана Алексијевич свој глас на предстојећим изборима управо да њој. У атмосфери потпуне репресије, медијског мрака, неадекватног понашања током пандемије, затварања политичких противника, књижевница у појави нових лица на политичкој сцени види освежење, али и знак да нове генерације долазе. „Лукашенко је мислио да може обманути ово тихо друштво, да му може причати бајке, да га уплаши. Ништа се није догодило. Нова генерација је одрасла (и) људи средњих година су се освестили“, рекла је Алексијевич у интервјуу за белоруски сервис Радија Слободна Европа.
Можда се народ полако освешћује и ослобађа страха и стега вишегодишње ауторитарне власти, али се први човек Белорусије не опушта. Навикнут на победе, а свестан да му фотеља први пут подрхтава, похитао је да пронађе кривца за немире у држави идентификујући га у страном фактору. Хапшење 33 „руска борца“приватне оружане групе Вагнер блиске Кремљу (демобилисани војни специјалци и бивши официри, познати по мисијама у Сирији и Либану) дошао је као шлагворт да се окриви Русија и пошаље порука Западу да љубав између Минска и Москве није више у зениту, а домаћој јавности пласира шта се може десити уколико актуелни председник оде са власти. Лукашенко је забрану протеста и привођења бранио причом да не жели шарене револуције нити нове Мајдане, алудирајући на Украјину и догађаје који су се десили 2014. године.
Традиционално добри односи Минска и Москве пољуљани су између осталог и одлуком Русије да смањи извоз нафте, што се накратко и десило почетком ове године, праћено расправом о царинама и цени енергената. Лукашенко је позвао руске власти да се огласе и пруже објашњење шта њихови држављани раде на белоруском тлу. Дмитриј Песков, портпарол Кремља, негирао је постојање било какве групе војних специјалаца. „Шта је то приватна војска Вагнер? У Русији такав концепт не постоји, бар не легално?“И док званична Москва негира било коју повезаност са групом коју Белорусија криви за покушај „терористичког акта“, Украјина тражи њихово изручење јер се међу ухапшенима налази и неколицина украјинских држављана.
Пад популарности актуелног председника може се приписати и његовом неадекватном приступу пандемији изазваној вирусом корона, негирајући дуго његово постојање и позивајући народ да пије вотку и вози трактор, док су друге државе наметале рестриктивне мере, уводиле карантине и забрану кретања како би сузбиле или бар ублажиле епидемију. „За овај вирус корона кажем да је ништа друго осим психозе. Овде нема вируса, нема га. Једноставно морате да радите, посебно сада, на селу. Људи раде на тракторима, нико не говори о вирусу. Тамо
Масовна хапшења и полицијска бруталност нису утерали страх у кости грађанима, напротив, број присталица Светлане Тихановске из дана у дан се повећава. Последњем скупу подршке одржаном у Минску присуствовало је око 60.000 људи
ће трактор излечити све.“Белорусија је једина држава у којој су се фудбалске утакмице одржавале иако је Светска здравствена организација позивала на придржавање препоручених мера. Корона није спречила ни обележавање Дана победе 9. маја. Данас земља има једну од највиших стопа заразе по становнику у Европи, а међу зараженима био је и сам председник, додуше, без симптома, те је вирус изнео на ногама.
Акција хапшења потенцијалних терориста али и јавно упирање прста у Русију за дестабилизацију уочи самих избора потез је који би Лукашенку могао донети који додатни поен на Западу, када их већ на домаћем терену губи. Отопљавање односа са Западом почело је белоруским заузимањем неутралне позиције у сукобу Украјине и Русије. Наставило се ослобађањем политичких затвореника, након чега су Сједињене Државе ублажиле санкције наметнуте Белорусији почетком 2000-их. Први пут у последњих десетак година државе су се договориле и о отварању дипломатских представништава. Русија на ово зближавање не гледа благонаклоно, али јој и не иде баш у прилог да на челу државе, која јој служи као вакуум између западних граница и чланица НАТО, на место председника дође либерално оријентисан кандидат.
Шансе да ће се тектонске промене на политичкој карти Белорусије догодити су минималне. Не треба, ипак, игнорисати чињеницу да су се створиле пукотине које би могле режиму да направе озбиљне проблеме. Упитан једном приликом зашто нема опозиције у држави, Лукашенко је изјавио да то што други зову опозицијом, он сматра петом колоном. „Они нису опозиција. Они раде за добробит других, а не своје државе и промовишу планове оних који их плаћају. Доћи ће време за нове лидере.“Недавна дешавања на улицама белоруских градова указују да то време пристиже, можда и брже него што се очекивало.