Има ли још лавова у Њујорку
ИВАН СЕЛЕЊИ, ПИСАЦ И СОЦИОЛОГ
Трагајући за неодољивим јунаком романа Ђерђа Конрада, пронашли смо одговоре на питања шта данас значи реч тиранија, ко је прави диктатор и да ли је капитализам мртав
Понекад се догоди да гледалац после одгледаног филма пожели да остане у свету јунака који га је нечим купио и да копа по интернету покушавајући да продужи ужитак. Али тамо налази искључиво тривије везане за живот глумца што га је играо, па брзо одустане. Измишљени свет сруши се као кула од карата.
Иван Селењи – име је лика из романа Ђерђа Конрада Помрачење сунца, на брду (издавач: Архипелаг; превод: Арпад Вицко), кога сам ипак покушао да пронађем пошто сам чуо да стварно постоји. На 179. страници, приповедач га пита какав је Њујорк, а Селењи, „опасан космополит“, одговара: „Ако у Њујорку негде одседнеш, а имаш доста пара у џепу, може ти се десити да се усред ноћи пробудиш, не можеш да спаваш јер немаш лава. И може се десити да понукан овом
мишљу сиђеш на улицу и, Божја је моћ бескрајна, купиш негде, и то не баш претерано далеко, лава и поведеш га кући, на повоцу.“
Хм, мисли се наратор, зашто се овај човек не бави књижевношћу...
Селењи је мађарско-амерички социолог. Рођен је 1938. године у Будимпешти, где је дипломирао економију, а потом студирао на Берклију. Био је професор на универзитетима у Кенту, Аустралији, Висконсину, Њујорку, Калифорнији. На Јејлу је предавао политичке науке и у два мандата био шеф катедре, да би 2010. постао декан Њујоршког универзитета у Абу Дабију.
Кад смо га пронашли, сетили смо се како је у роману описан њихов први сусрет на конференцији. У први мах, писац, као и о већини пријатеља, помисли да је одбојан.
„Не вадећи лулу из уста, упутио ми је питање: Да ли ви припремате некакав survey?“
„Премда моје име много пута може да се пронађе у Конрадовим рукописима, нисам био његов књижевни јунак“, одговара Иван Селењи у разговору за НИН. „Он препричава разговоре које смо имали као блиски пријатељи у различитим приликама. Једном ме јесте упитао зашто толико волим Њујорк. Одговорио сам да Њујорк живи 24 сата и у шали додао да ако хоћеш да купиш лава у поноћ – можеш то да учиниш. Цитирао ме је дословно, то није фикција. Њујорк није лак град за живот, али јесте најфасцинантнији међу многим градовима које сам посетио.“
Сцена са лавом тера нас да се запитамо шта се данас догађа са капитализмом.
Каже да су капитализам сахрањивали више пута. „Али не само да је преживео, већ се подмладио. Шумпетер је то назвао ’креативном деструкцијом’. Данас имамо вишеструку светску кризу (што утиче и на ’социјалистичку’ Кину). Криза узрокована вирусом корона појачала је цикличну рецесију, која је морала да уследи после деценијске експанзије, и уз то продубила политичке контрадикторности. Америка је сад ту у ’вођству’, и аргументовано би се могло тврдити да је тако због политике Доналда Трампа.“
У време када је писао свој првенац, средином шездесетих, Ђерђ Конрад (1933–2019) живео је у гарсоњери, с једном собом и чајном кухињом. Нашао је посао у институту за урбанизам. Он и Иван Селењи почели су у Печују и Сегедину чувена урбано-социолошка истраживања. У Помрачењу сунца, на брду говори како је улазио у рачунарски центар онако како се ступа у цркву и питао се какве су међузависности између друштвеног система и система насеља.
Тумарали су по Мађарској. „Каријеристи-лакташи су се јагмили за нове ствари, алтернативци су трагали за старим, на бувљој пијаци.“Одлазили су из главног града, тражили саговорнике. „Шетња је прворазредна метода рада урбаног социолога, рекао је Иван.“Требало је имати око за детаљ. Приметити ретровизор испред прозора, „тик изнад белим платном пресвученог јастука“, да би времешна госпођа, чије су око запазили у огледалу, након што се умори, наставила да осматра ко се креће улицом.
Податке су уносили у стари, џиновски компјутер, зачуђени резултатима. Мислили су да у рачунарском програму постоји грешка.
„Приметили смо да су у социјалистичкој Мађарској неједнакости генерисане углавном редистрибутивним праксама државе и да су непривилеговани били принуђени да се ослоне на тржишне силе како би некако саставили крај с крајем“, објашњава Селењи. „У капиталистичкој тржишној економији највеће неједнакости су генерисане тржишним силама, а умањују се државном редистрибуцијом богатства кроз систем социјалне заштите. У социјалистичкој Мађарској било је супротно. Кад говорим о разлици између социјализма и капитализма, моје је полазиште Јанош Корнаи. Према његовом мишљењу, социјализам је систем у ком су средства за производњу у државном власништву, економија је интегрисана прерасподелом, а марксистичко-лењинистичка партија држи политички монопол. Капитализам је економски систем где су средства за производњу претежно у приватном власништву.“
Ишли су из места у место, видели све и свашта, па смо се запитали о чему Селењи размишља док посматра пусте градове током пандемије. „Депресивно.“У пролеће 1974. изнајмили су сељачку кућу у Чобанки, сеоцету недалеко од Будимпеште. Ту су заједно написали друштвено-теоријску књигу Путеви интелигенције до класне власти. Планирали су да је објаве у иностранству, а писали тајно, седајући на смену за писаћу машину.
Ђерђ Конрад напомиње да није био духовит тип попут Вацлава Хавела. Хавел је прислушне уређаје, пронађене у стану, одмах изнео на најлонпијацу и продао. Ипак, у разговору, мађарски је писац саопштио супрузи да се у витрини, у мајчиној соби, у сребрној посудици за шећер, испод шећера, налази један кључ. Приликом прве преметачине стана, полицајци су се прво тамо упутили, просули шећер и узели га. Био је сигуран да га прислушкују! Осетљиве ствари су од тада исписивали на цедуљицама и бацали их у ве-це шољу.
Убрзо су ухапшени. Нашем саговорнику није била од користи једнократна дозвола за излазак у Југославију. На граници су га скинули са вечерњег воза за Београд. Пре тога их је намучио! Агенти задужени да га прате морали су да седе са њим и у сауни. Селењи је уживао, а они су замало умрли од врућине.
У свим земљама, с чијим приликама сам иоле упознат, интелектуалци су у стању конфузије. Многи интелектуалци нису остали имуни на растуће етнонационалистичке идеологије. Нарочито их има међу веома младим људима
Читалац Конрадових романа и есеја научи да препозна тиранију. Чувени су описи претреса, кад је мајор, у пратњи четворице, вирећи у пишчеве белешке, саопштио: „Као да сте суви лист, тако ћу вас здробити у шаци.“Мајор је био нервозан и педантан човек. „Хвалио се да ће направити ред у мом орману у којем сам држао рукописе.“Строгим је гласом замерио деци што су замрсила ресице на рубу тепиха.
Подвлачимо две реченице из Помрачења сунца, на брду. „Колико је само свака тиранија увредљива! Чини разна зла, уништава све чега се дотакне, али ако на то буде упозорена, сва се распомами у својој увређености.“Или: „Светиња државе овде није била отелотворена само у лику шефа полиције, него и обичног кућепазитеља.“Зар то нису дефиниције тираније? Иван Селењи истиче да покушава да не користи речи „тиранин“или „диктатор“, јер је реч о терминима са већ учитаном вредношћу. „Било је епоха социјализма у којима се функционисало на диктаторски начин, а на чијем челу се налазио ’тиранин’. У свом највећем делу таква је била стаљинистичка Русија или маоистичка Кина. Но, неке социјалистичке земље биле су патерналистичке. Рецимо, Титова Југославија или Кадарова Мађарска после 1963. До сада још нисмо видели пример ’демократског социјализма’. Капитализам често иде уз диктатуру и користи методе тираније (помислите на Чиле под Пиночеом), али постoји више примера капиталистичких ’либералних демократија’.“
Напослетку, аутора књига о врстама посткомунистичког капитализма, стварању поткласа у европским транзиционим друштвима и новим владајућим елитама, члана Америчке академије наука и уметности, питамо о данашњој позицији интелектуалаца у друштву.
„У свим земљама, с чијим приликама сам иоле упознат, интелектуалци су у стању конфузије. Многи интелектуалци нису остали имуни на растуће етнонационалистичке идеологије. Нарочито их има међу веома младим људима. Неки се враћају радикалној левици, али либерализам је далеко од изумирања“, каже нам Иван Селењи.