Иван Клајн
ЈЕЗИК Одморите СЕ, људи
„Хајде, одмори мало“. „Идем да одмарам“. „Они су јуче цео дан одмарали“. Такве реченице наша читатељка Верослава Кузмић чује свакодневно у говору, на радију, на телевизији, али не може да их прихвати као правилне. „Коње и волове одмарамо“, истиче она, „а ми СЕ одмарамо.“
Примедба је потпуно на месту. Прочитавши ово писмо, као да сам се вратио у ону давну годину кад сам у Титовој Југославији служио војни рок, у касарни на загребачком Чрномерцу. И за мене и за већину мојих другова то је био први сусрет с непрелазним глаголом „одмарати“. Подједнако непрелазан био је и глагол „занимати“. Старешине су нам објасниле да војска пре подне има „занимање“(обуку, гађање, вежбе у строју и слично) док по подне „одмара“. Можда је ово прво утицало на друго, јер регрут нема шта да се занима, није ту себе ради, него стиче знања да би, ако затреба, бранио домовину.
По повратку у цивилство, очигледно су многи мушкарци наставили да употребљавају одмарати и одморити као непрелазне глаголе, без „се“, па се та навика проширила. Речници потврђују оно што пише наша читатељка. Ова два глагола су прелазна, баш као и њихови антоними умарати и уморити: одмарам некога или нешто (коња, вола, ноге после дугог пешачења), а ако сам СЕ уморио, онда СЕ одмарам (повратни глаголи). „Одмори мало“и „Данас сам доста одмарао“исто је тако погрешно као што би било „Стани мало, уморио си“или „Кад сам био млађи, нисам тако лако умарао“.
Има у српском неколико глагола који се јављају и с повратном заменицом и без ње, не мењајући значење: шетати (се), прошетати (се), журити (се), пожурити (се), мани тај посао и мани се тог посла. За глагол бринути се „Хрватска школска граматика“тврди да је правилан само у том, повратном облику, не допуштајући да се каже „Бринем за њега“. Слично томе, и код нас су конзервативнији граматичари забрањивали прелазно користити (нешто), допуштајући само повратни облик користити се (нечим). Сумњам, ипак, да би иједан Хрват рекао „Побринуо сам за њега“, нити да би иједној домаћици, уместо да каже „При спремању овог јела користим со, бибер и мирођију“, лепше звучало „При спремању овог јела користим се сољу, бибером и мирођијом“. Битно је да се и наши и хрватски граматичари слажу да су глаголи одмарати се и одморити се увек повратни, дакле да „Одмори мало“и „Идем да одмарам“не значи ништа.