Радост, па макар и лажна
Ове године у оквиру фестивалског програма ангажован је велики број младих који нису на сталним платама, како би дошли на Игре и играли. Био је то чин истинске солидарности са глумцима
Ове године у оквиру фестивалског програма ангажован је велики број младих који нису на сталним платама, како би дошли на Игре и играли. Био је то чин истинске солидарности са глумцима
Овогодишње 71. Дубровачке љетне игре, ретка су манифестација културе на простору некадашње Југославије која је у доба короне преживела у предвиђеном термину. Уместо по три догађаја дневно, како је било ранијих година, овог лета је углавном извођена по једна представа, или један концерт током дана. Игре трају од 10. јула до 25. августа, а за нас је посебно занимљива била премијера комада Интимност Биљане Србљановић у режији Андреја Носова, која је изведена 13. августа у Лазаретима.
У представи играју Леон Лучев и Јелена Граовац, глумци који су иначе и животни партнери. Kостиме и сцену осмислила је Селена Орб, а музику је компоновао Драшко Аџић. Представу је продуцирао београдски Хартефакт.
Сала у којој се играла представа примила је 75 гледалаца (од 150 колико иначе прима), сви су раздвојени метар и по до два метра, на улазу се свима мери температура, а једнако се сваког дана мерила температура и целој екипи која је пробала представу. На дан премијере, редитељ и глумци су били на покретној траци дајући интервјуе за хрватске медије. После премијере, после снажног аплауза и публике која је остајала у сали да још мало задржи утисак о једној необичној игри, није било уобичајеног грљења и љубљења као иначе када се примају честитке.
Неке шаљивџије су прилазиле са намером да се три пута пољубе, неки
озбиљнији су гледали генералну пробу, претпремијеру и премијеру. Једна посетитељка, у дијалогу са глумцем који настаје након његовог питања, завапила је колико јој недостаје театар. Ништа није било као што смо навикли у позоришту, па ипак:
„Има једна ствар коју можемо, упркос свему у чему нас је спречила корона. Можемо да разговарамо, и имам утисак да су Дубровачке љетне игре искористиле ту могућност. Да разним темама и укупним програмом подстакну разговор о томе шта треба да буде овај фестивал, како треба да изгледа савремена продукција у Хрватској, ко су људи који раде, како треба да изгледа регионални програм, како међународни, Рестрикције које је увела корона биле су озбиљан изазов за људе који су овог лета промишљали о позоришту“, каже за НИН Андреј Носов, редитељ представе Интимност и први човек Хартефакта.
Почетком јуна, под притиском пандемије, аутори представе су донели одлуку да промене првобитну намеру и да у Дубровник дођу са овом представом. Изабрали су универзалну тему: живот двоје људи у интимном, блиском односу у време изолације. А постављају питања колико смо ми самоизоловани без обзира на корону, колико смо спремни да се упустимо у однос са другим, ко је нама други:
„Има у овом комаду једна реченица коју изговара главни јунак, глумац Леон Лучев. Он каже: Јуче сам ходао цестом и видео сам једног младог човека, носио је маску. Боже како је био леп и секси! Kако је секси кад неко брине за неког!
Kорона је променила живот и гледање на њега. Наметнула нам се нека нова социјална парадигма која пак намеће нова питања и тражи другачије односе. А ми се понашамо као да пре короне није било социјалних неправди, као да пре короне није било кризе позоришта, као да пре короне ниси морао да идеш код лекара и чекаш у реду… као да пре короне ништа од свега тога није било. То је наш живот, наше околности, само их сада видимо и осећамо на својој кожи. Има много људи који живе без елементарних ствари.
Чини ми се да је корона само појачала већ успостављено правило - мораш да будеш јак, ако си иоле слаб, остављен си сам себи. Неће нико муку, сви хоће неку радост, па макар и лажну. То је друштвена парадигма коју морамо да мењамо. Можда би нам све било другачије да свако од нас има још мало простора да мисли на људе са којима живи у заједници“, објашњава Носов.
Треба рећи да је екипа представе спремала ову драму месец дана на острву Зларин.
У начину како се десила ова представа, крије се и једна од могућности како се прилагодити и живети са короном. За Андреја Носова је од изузетне важности каква је одговорност позоришних кућа свих профила за будућност театра: „Kорона је нешто на шта не можете да утичете нити знате када ће она престати и хоће ли престати. Због тога је веома важно размишљати о томе који су то нови репертоарски поступци, нове форме којима ћемо одговорити ситуацији у којој се налазимо. Ја не мислим да треба мењати постојеће позориште, као што се бојим да одговор о позоришту какво може да постоји данас, није само у технологији.“
Представа Интимност је остварена кроз пројекат Future Epics кроз који је суфинансиран средствима програма Европске уније Kреативна Еуропа, а у склопу којег се на програму 71. Игара налазе још две премијерне продукције: плесна представа Загрљај шведског Витлyк центра за извођачке уметности и Грижула Марина Држића у режији Саше Божића и Петре Храшћанец, а у извођењу Фестивалског драмског ансамбла.
Занимљиво је да је ове године искоришћена прилика да се ангажује што већи број младих глумаца и уметника који нису на сталним платама, у оквиру фестивалског програма, како би дошли на Игре и играли. Био је то чин истинске солидарности са глумцима који не играју.