РЕПРИЗА КОПАОНИКА НА ВРХУ БУКУЉЕ
Након реконструкције Ловачки дом уопште не личи на аутентичан објекат подигнут пред Други светски рат. Локална власт практично је подржала бесправну градњу, без издате грађевинске дозволе, на земљишту чији је корисник јавно предузеће Србијашуме
Несувислим потезима потенцијалних произвођача нових „идеја“локалне власти, у спрези са њима блиским и пожељним локалним инвеститорима у Аранђеловцу - никада краја. Није била довољна грађевинска афера на Копаонику, већ ју је требало поновити и на врху Букуље, где је незаконито дограђен и реконструисан Ловачки дом, аутентичан објекат подигнут пред Други светски рат. Његова источна фасада са комплетним кровним покривачем нема никакве везе са пређашњим изгледом доскорашњег објекта. Подршку бесправној градњи, без издате грађевинске дозволе, на објекту и земљишту чији је корисник јавно предузеће Србијашуме, дала је општина, изградњом приступног пута и паркинга, тако да сада врх Букуље претендује да преузме примат афере Панчићевог врха. Најављена израда плана детаљне регулације Брдскопланински комплекс Букуља, само ће ретроактивно легализовати незаконито реконструисани Ловачки дом.
Исти инвеститор, фирма Стублина из Стојника, која је крајем јануара 2019. купила све објекте некадашње Буковичке бање, па и Ловачки дом на врху Букуље, кренула је у још једну неочекивану авантуру измене изгледа познатог хотела Шумадија, који се налази у склопу парка Буковичке бање као просторна културно-историјска целина и споменик природе друге категорије. Иако нема ни грађевинску дозволу, ни решене имовинске односе на земљишту, инвеститор као покриће користи само уговор са Дирекцијом за имовину о праву службености на земљишту чији је корисник и власник Република Србија и за то плаћа само годишњу накнаду од око 1.000 евра! И никоме не смета што тешке грађевинске машине пролазе парком, што се ограђује нелегално градилиште око хотела и отвореног базена, што су
срушени сви зидови испод прозора на све четири фасаде у приземљу хотела Шумадија, што су прозори претворени у врата и порушен кров на четири воде. Тиме се битно мења аутентичан изглед архитектонско-грађевинског наслеђа из 30-их година прошлог века, задужбина Карађорђевића, грађена по угледу, али у нешто скромнијем издању, на најрепрезентативније објекте класицистичког стила у Београду. Тада се Краљевина Југославије преко Дунавске бановине задужила од француске
владе 12 милиона динара за доградњу Старог здања, изградњу затвореног купатила, отвореног базена и хотела Шумадија.
С обзиром на то да је реч о споменичком наслеђу, инвеститора смо мејлом питали да ли за све што ради има сагласност Завода за заштиту споменика културе, али ни после месец и више дана нисмо добили никакав одговор. Додуше, власник Стублина Радован Милојевић се ионако нигде јавно не оглашава, већ тера по своме,
за шта по свему судећи има подршку локалних моћника из СНС-а. НИН-у је, међутим, одговорио Марко Грковић, директор Завода за заштиту споменика културе у Крагујевцу, по чијим се речима „све ради по закону“, да се „услови добијају путем обједињене процедуре за издавање грађевинске дозволе“и да је Завод „издао мере техничке заштите за постојећи објекат“. „Служба заштите културних добара сагледава шта је најзначајније на једном објекту да би он могао да задржи своје основне елементе, односно да се не наруши његова аутентичност, а са друге стране да се стави у функцију потреба 21. века. У свим државама Европе објекти се прилагођавају савременим потребама, отварају се локали и продавнице у приземљу, излози уместо зидова. Тако, спуштање прозора није велики захват и не нарушава архитектонске вредности објекта“, сматра Грковић, иако је Завод на чијем је челу неколико година раније био искључив у ставу да се никако не сме дирати спољашњи изглед хотела у парку Буковичке бање.
Било је то када је 2012. од Акционарског друштва за туризам и угоститељство Буковичка бања у реструктурирању београдска фирма Амасис купила хотеле Шумадија и Старо здање са намером да их реконструише у хотеле са четири и пет звездица. Предуслов за добијање грађевинске дозволе био је план детаљне регулације парка Буковичке бање, који Општина Аранђеловац није усвојила ни после четири године. Зато је 2016. купац раскинуо уговор, јер кривицом локалних власти није могао да испуни преузете обавезе. Упућени у локалне политичке прилике тврде да је, својим опструкцијама, таквом расплету прилично кумовао председник општине Бојан Радовић. Након одласка Амасиса, у целу причу умешала се општина, која парама грађана из локалног буџета отплаћује хотел Старо здање, јер га је за пола милиона евра купила од фирме Стублина. Уз то, и Специјална болница би да се прошири и тражи додатно парче парка и стару котларницу, а и неки приватници су „бацили око“на поједине парцеле у парку. Сви као да су заборавили на 2,8 хектара земљишта, које је Влада Србије уредбом из 2015. изузела из парковске површине ради реализације „стратешке инвестиције Амасиса“, која на крају није ни реализована, јер се локална власт потрудила да тај пројекат заустави. Председник оштине је јавно говорио како води „борбу“против градње новог хотела у парку, који је требало да буде у склопу поменуте стратешке инвестиције и да ће бити укинута уредба Владе из 2015. Заклињао се да неће дати ни педаљ земље ниједном инвеститору, као да је то његова дедовина. А онда, након што се Амасис повукао и када је хотеле и другу имовину Буковичке бање купио власник Стублина Радован Милојевић, за само годину и по дана усвојен је нови план детаљне регулације парка, који је новом власнику омогућио све оно што је претходном било строго забрањено. Сада више ништа није спорно, ни промена изгледа хотела Шумадија, ни градња још једног, новог хотела који ће се наслонити на стари, без икакве дистанце и потпуно упропастити целокупну визуру споменика културе, ни Ловачки дом на Букуљи, ни сеча 50 стабала око разних објеката у парку, која су заштићена законом.
Такву бахатост Аранђеловац није видео. Али је видео шта се све у спрези са локалним моћницима и под плаштом разних функција може урадити, а да притом општинска инспекција не сме ни да писне. Проверавајући, међутим, законитост свега урађеног, према нашим сазнањима, сектор за инспекцијски надзор републичког Министарства грађевине тражио је на проверу од Јавног предузећа Урбанизам из Крагујевца, које је ангажовала општина Аранђеловац, документацију у вези са планом детаљне регулације парка Буковичке бање. И ту се не завршава све. Уследиле су и кривичне пријаве Драгана Тодоровића, директора привредног друштва Старо здање, које је требало да реализује поменуту „стратешку инвестицију“.
„Поднео сам кривичну пријаву за кривично дело грађења без дозволе против инвеститора због реконструкције хотела Шумадија и базена у парку Буковичке бање, против Завода за заштиту споменика културе у Крагујевцу, који је дозволио да се прошире оквири прозора на хотелу Шумадија, и против општине Аранђеловац, која је дозволила да се без грађевинске дозволе изводе грађевински радови на хотелу Шумадија, Ловачком дому на Букуљи и отвореном базену. Нас су упућивали искључиво на строго поштовање законских прописа и данас, након свега, искрено ми је жао што нисмо успели да реализујемо планирану инвестицију и да се позиционирамо као квалитетна светска конгресна туристичка дестинација“, каже за НИН Драган Тодоровић.
Само, питање је да ли би, да Старо здање није одустало од своје инвестиције, у Аранђеловцу и данас било све по старом. Или, другим речима, много је средина у Србији у којима много тога зависи од личних контаката са локалним моћницима.
Приватном инвеститору, чији је власник у добрим односима са локалним властима, за све је био довољан уговор са Дирекцијом за имовину, по којој за земљиште чији је власник Република Србија плаћа годишњу накнаду од само 1.000 евра