Замлаћивање с предумишљајем
Добра вест је да више не морамо да стрепимо да ће нам се догодити италијански сценарио, већ се догодио - у недељу је Србија претекла Италију по броју заражених. Ништа зато, још има довољно земаља којима наша власт може да се руга јер су наводно „20 пута неуспешније“од Србије
Сећате ли се када је МТС, кршећи пословну етику и неколико закона, великодушно поделио наше телефонске бројеве власти да би нас уплашила? Тог 31. марта је свим корисницима МТС-ове мобилне мреже стигла порука од Кризног штаба са садржајем: „Ситуација је драматична. Приближавамо се сценарију из Италије и Шпаније. Молимо вас да останете код куће“. Наравно, за баш право застрашивање постарао се Александар Вучић, који је запретио не само италијанским сценариом већ и полицијским часом од 13 часова до 5 ујутру, уз пригодни додатак: „Не терајте нас да уведемо полицијски час 24 сата. И
баш ме брига што нико други није то увео, ја ћу да уведем“. Ни Кризни штаб, ни Вучић а ни МТС нису имали баш ништа да нам кажу 15. августа, у дану када је Србија званично претекла Италију по броју заражених од почетка епидемије, јер је у Србији тог дана избројано 419,7 случајева на 100.000 становника, док је у Италији тај број био 417,5. Очито је процењено да се ради о потпуно небитном податку због ког није уприличена чак ни конференција за штампу Кризног штаба, већ смо могли да се држимо само оног што је речено на претходној – да је ситуација стабилизована, повољна и да не сме бити опуштања јер се деца за
две недеље враћају у школе. И не, ником није пало на памет да нас затвара (хвала им због тога), али ни да прецизније објасни како да уз постојеће мере обезбедимо деци и наставницима сигуран повратак у школе, осим уколико чудотворни пад броја заражених преко ноћи са 200 на 100 дневно, није у функцији тога. Али делује недовољно – па те исте школе су затворене 15. марта када је у Србији забележено 10 случајева ковида и када нам је Вучић објаснио да „зауставља живот да би спасио живот“. Или није недовољно с обзиром на то да покрајински секретар за здравство Зоран Гојковић поручује да је битно да „издржимо до краја августа“.
Како? Уз обавезно ношење маски у затвореном простору и уз дистанцу од метар и по у затвореном? Или уз оне драматично рестриктивније мере које се примењују у општинама у којима је проглашена ванредна ситуација и које звуче крајње логично: забрањено је окупљање више од пет особа на отвореном (у парковима и на игралиштима), али је дозвољено окупљање у затвореном уколико може да се обезбеди дистанца од два метра. Или уз чињеницу да је рад ноћних клубова мало скраћен, али да ће ипак бити и мало продужен да би се помогло „приватном сектору“. Или уз председника који нам још бахатије од Трампа демонстрира кршење и тих неколико мера, уз институције које га, за разлику од америчких, и не опомињу због тога.
„Ја сам погледао јутрос бројеве и они су све бољи. Како је овде епидемиолошка ситуација боља тако је у Европи све лошија... Ми смо са оним тешким таласом успели да се изборимо, али није време за опуштање – само да увек држимо овакву дистанцу од метар и 20“, објаснио је Вучић без маске, водитељима Пинка без маски, у затвореном простору и седећи с њима за истим столом. Уз то је, по важећим српским законима, и у угоститељским објектима забрањено да седи више од двоје уколико нису са сопственом малолетном децом, а деловало је да Предраг Сарапа не спада у ту категорију.
Стручни део Кризног штаба није имао примедбе на такво понашање, а ни бојазан да би то угрозило полазак деце у школу (процена једног дела стручњака је да ће ионако вирус ући у њих, па ће бити затворене брже него што су отворене) – препоручили су родитељима да им мере температуру пре наставе и да им стављају маске, па уз толике мере сигурности би одговорнији председник, који својим понашањем пружа пример, био чист луксуз. Уосталом, можда им се баш и свидела та опаска о тренутној супериорности Србије у односу на Европу (уверени су да су ипак нешто саветовали док нас је Вучић водио кроз кризу), па су пренебрегли да метар и 20 није исто што и два метра и да је у овом тренутку ситуација лошија чак и од европског просека који износи 403 ковид позитивних на 100.000 становника.
Нико озбиљан није ни очекивао да би Србија могла да буде боље пласирана од просека имајући у виду да
је СЗО на почетку епидемије урадила процену способности земаља да се изборе са пандемијом и да је на скали од један до пет Србија добила тројку. Али, нисмо баш морали да паднемо и испод тога, а још мање да будемо константно жртве не само вируса већ и бесконачног слуђивања да смо бољи од оних од којих нисмо. Рецимо, након писања Франс преса о смрти сликара Петра Ђурића изазване чињеницом да није било расположивог респиратора, Ана Брнабић је завапила: „Због чега се једна таква агенција, тог калибра, поред таквих бројева у својој земљи, поред таквих последица, бави једним случајем у ‘маленој Србији’? То остављам грађанима да сами размисле и закључе“.
Њен шеф је тај списак „страшних последица“проширио на готово све земље Европе, али и многе изван ње, када се устремио на лекаре који су потписали захтеве иницијативе Уједињени против ковида и када им је поручио да дођу и помогну, „а не да критикују своју земљу која је десетоструко или двадесетоструко успешнија од земаља у којима они раде, а те нам земље и те нам системе хвале“.
Не постоји земља у Европи која је ни десетоструко ни двадесетоструко гора од Србије. Најлошије је пласирана Шведска и она је дупло гора од Србије, а лекари који су се јављали махом долазе из Немачке која је дупло боља од Србије, баш као што је и Француска, која је потресла одлазећу премијерку, приметно успешнија од Србије са 325,8 инфицираних на 100.000 становника. Али, очигледно је потребно дискредитовати и наше стручњаке у свету, али и све друге здравствене системе, да би се одржала слика о Вучићевој вансеријској борби против короне.
„Изјаве и понашање председника и појединих чланова Кризног штаба могу да тумачим само као изразе ароганције, због чега већина нас који радимо ван Србије није ни видела будућност у сопственој земљи. Имајући у виду да су подаци о епидемији у Србији који се објављују нереални, тешко је Србију поредити с било којом земљом Европе и света. Не значи да је најгора, већ да бројеви нису упоредиви с другим земљама, па самим тим ни процене те врсте нису могуће. Уз то, време глобалне пандемије није време за ликовање и подсмевање земљама које наводно стоје горе од Србије, већ време за солидарност и учење једних од других. Нема земље која се са епидемијом носила без грешака, али је из њих учила и није себи дозволила да их понови. То одговорно тврдим на примеру Италије. Рецимо, у покрајини у којој живим се тренутно прате и тестирају сви контакти, који се одмах стављају у обавезни карантин и тестирају PCR тестом 72 сата и 14 дана након ризичног контакта. Већина новооткривених случајева су управо контакти који су током карантина били без симптома. Тако нешто у Србији није функционисало ни за време мирније епидемиолошке ситуације, а не функционише ни сада“, каже др Јована Милић, чланица инфектолошког истраживачког тима Универзитетске болнице у Модени.
А зашто бисмо тестирали контакте када нам из Кризног штаба поручују да ставимо маску и да се сви владамо као да смо заражени? Да бисмо показали целом свету како смо супериорнији и од најбогатијих држава по питању броја
Нико озбиљан није ни очекивао да би Србија могла да буде боље пласирана од просека имајући у виду да је СЗО на почетку епидемије урадила процену способности земаља да се изборе са пандемијом и да је на скали од један до пет Србија добила тројку
Изјаве и понашање председника и појединих чланова Кризног штаба могу да тумачим само као изразе ароганције, због чега већина нас који радимо ван Србије није ни видела будућност у сопственој земљи Јована Милић
тестова? Па то може и без тестирања контаката. Довољно је да на сајту Ковид 19 напишу веома велики број тестираних, да га стручњаци из Кризног штаба поносно прочитају на конференцијама пре него што објаве број мртвих и да нам са озбиљним изразом лица, као да збиља верују у то, саопште како је само 2,3 одсто позитивно. Ако уз то Вучић истрчи пред камере и обрадује нас са још једном ловачком причом типа – четврти смо у Европи по броју тестираних (а у правилним размацима ће то сигурно урадити), онда је надмоћ доказана и потпуно је небитно да ли улицама шетају асимптоматски случајеви који преносе инфекцију и да ли ће им се, током те шетње, на путу испречити и неки дом за старе, онколошка болница или школа.
Ако бисмо погледали цифре, Вучић је за тестове веома умерено слагао – нисмо четврти већ седми у Европи. И то би био успех да се стварно ради о PCR тестовима, а не о превари која можда погодује сујети власти, али озбиљно угрожава здравље становника јер су у број тестова згурани и серолошки који не служе за дијагностику и који у подједнаком броју случајева дају и лажни позитивни и лажни негативни резултат, а њихов ефекат у сузбијању епидемије је исти као да смо због бројности заједно збрајали PCR тестове са тестовима на сиду или хепатитис. Уосталом, на упутству Innovita тестова, с којима се углавном ради, то јасно пише на енглеском, али је Батут баш тај део изоставио из превода на српски и дозволио да се велики број нађе у ковид-амбулантама широм Србије. Од епидемиолога из мањих средина смо добили информације да су често само њих и имали, што је и довело до ситуације да за велики део Србије немамо никакав поуздан епидемиолошки показатељ. Омиљена прича др Дарије Кисић Тепавчевић да они лече људе а не тестове, има смисла само када су у питању
тешки пацијенти – њих лече, а лакши преносе болест без икакве контроле.
Колико су такве преваре опасне по епидемиолошку ситуацију, али и још неке које смо имали прилику да видимо (манипулација потврђеним и непотврђеним случајевима оболелих или умрлих од ковида, па фризирање статистике на основу тога) било је сигнал за СЗО да би нешто морало да се промени. Због тога су упутили захтев свим земљама чланицама са упутствима како да убудуће достављају податке. Уз дневне извештаје су затражили и недељне који би убудуће морали да садрже следеће податке: број потврђених али и вероватних случајева инфекције, број потврђених али и вероватних случајева смрти (не пролази прича о аутобусу који убија ковид позитивног пацијента), број тестираних лица али и тачан број оних који су тестирани PCR методом, број заражених здравствених радника (потврђених и вероватних) и број преминулих здравствених радника (такође и потврђени и вероватни), број хоспитализованих и отпуштених из болнице, класификација трансмисије, као и класификација по старости и полу и за оболеле и за мртве.
Најбоља вест стиже на крају овог захтева – чланице су дужне да недељни извештај предају до четвртка, а СЗО ће нефилтрирано све те податке објавити на свом сајту. Уколико напредњаци не закључе како нам то чланство у СЗО није баш неопходно, Србија ће након пола године коначно угледати тачне (или бар релативно тачне) податке, а то ће бити добра вест и за стручни део Кризног штаба – имаће на основу чега да доносе препоруке и више неће моћи да нам тврде како су били необавештени.
Можда ће и коначно моћи да одговоре на питања о којима никако не могу да се сложе: да ли су базени опасни или не, да ли су ријалитији једини вид „културе“који сме да се негује током пандемије или би и неко позориште могло да проради (уколико је то епидемиолошко а не политичко питање) и да ли су нам деца стварно безбедна са шивеним маскама или би их у школу ипак било боље послати са трослојним. А и на оно најважније – да ли су спремни да одступе уколико се докаже да су нас замлаћивали.