Замајац замајавања
ПОСЛОВАЊЕ НАМЕНСКЕ ИНДУСТРИЈЕ У 2019. Иако им се пословни резултати разликују, јер је Застава оружје губиташ, а Први партизан једина од шест највећих фабрика наоружања која је прошле године боље пословала него 2018, свима је заједнички пад прихода од изв
Ако нам се забрани да послујемо са сваком земљом која на нашем простору нема довољно јак лоби, онда је судбина нас и наших породица веома неизвесна... Запошљавамо близу 17.000 радника, а са нама сарађује велики број коопераната који запошљавају још најмање 20.000 људи, стоји, између осталог у саопштењу које је недавно Министарство одбране послало медијима у име Групације за одбрамбену индустрију Србије, која негодује због лобија, и оних у земљи и у иностранству, што „непрекидно“нападају сваку испоруку наоружања коју домаћа индустрија уговори.
Истовремено, из финансијских извештаја, доступних на сајту Агенције за привредне регистре, може се уочити да је у 2019. учинак домаће наменске индустрије био лошији него годину раније, ма кога сада за то кривили. Иначе, најзначајније фабрике наменске индустрије од јануара ове године обједињене су у поменуту Групацију, која према Уредби коју је том згодом усвојила Влада Ане Брнабић, неће бити правно лице, нити привредни субјекат, већ група правних лица, произвођача оружја којима ће Србија управљати. Тачније, то ће радити Министарство одбране преко Савета групације који ће влада бирати на његов предлог и које ће наменском индустријом „управљати на јединствен начин по основу директног или индиректног већинског учешћа државног капитала у капиталу тих предузећа“.
Није још до краја познато шта ће овај Савет радити у пракси и шта је крајња намера формирања Групације, али је из поменутог саопштења јасно да те фабрике страхују за будућност и егзистенцију породица које живе од њихове производње и пласмана. Мотор „замајца целокупне српске привреде“, како су наменску индустрију Србије пре три године називали председник Александар Вучић и тадашњи министар одбране Зоран Ђорђевић,
наглашавајући како се извоз наменске захуктава по двоцифреним стопама раста из године у годину, очигледно је успорио у тој мери да се сада говори о неизвесној будућности.
Извоз оружја из Србије након неколико година динамичног раста, што је условило и борбу појединих приватних трговаца оружјем, блиских владајућим структурама, да за себе приграбе што више кајмака, истискујући са продајног тржишта и произвођаче и најважнијег, уз то државног трговца, фирму Југоимпорт СДПР, озбиљно успорава, па је сада за евентуални крах, изгледа, потребно наћи кривца - лобије, медије, конкуренцију...
Анализирајући резултате на основу финансијских извештаја за 2019, НИН је утврдио да међу шест водећих произвођача оружја и војне опреме (изузев фабрике Прва искра наменска Барич, чији се нови извештај још не може наћи на сајту АПР-а), нема ниједне чији су пословни приходи или извоз лане били већи него годину дана пре. Другим речима, после неколико добрих година, приходи Застава оружја из Крагујевца, Првог партизана из Ужица, Слободе Чачак, Прве петолетке Трстеник, ваљевског Крушика и „Милана Благојевића наменска“Лучани, смањени су у 2019, углавном као последица мање продаје и на домаћем, али пре
свега на страним тржиштима, што је ову индустрију, а посебно онај њен део који годинама послује са губицима, ставило на додатне муке.
Примера ради, Застава оружје је у прошлој години имала раст продаје на домаћем тржишту у односу на свој план, и то за више од 30 одсто, али јој је истовремено за приближно толики проценат пао извоз. Невоља је, међутим, у томе што је вредност реализованог извоза 3,3 милијарде динара, у поређењу са око пет милијарди колико се очекивало, док је продаја домаћем тржишту тек 212 милиона динара, па је заправо укупна реализована продаја у односу на сачињени план мања за 32,74 одсто, пише у њиховом Годишњем извештају о пословању. Истовремено, продаја је и у односу на претходну годину пала за нешто више од 30 одсто и упркос чињеници да је на домаћем тржишту ова фабрика остварила раст продаје од готово 90 процената. Међутим, то што је ово предузеће остварило огроман раст прихода од продаје на домаћем тржишту, чак 476 одсто, није допринело да се надокнади пад прихода од продаје у иностранству од више од 50 одсто, јер Застава извози више од 90 одсто онога што произведе. Зато је коначни финансијски резултат Застава оружја минус од милијарду динара, начињен како пише у Извештају, пре свега због великих трошкова за камате и дуговања за порезе и доприносе, струју и остале обавезе које ова фабрика није била у стању да измирује. Да подсетимо, Застава оружјем од новембра 2018. „командује“Младен Петковић, који је пре тога био генерални директор Крушика.
За разлику од Заставе која је исказала губитак, осталих пет посматраних фирми бележе добит, али далеко скромнију него 2018. Предузеће „Милан Благојевић наменска“, на чијем челу је контроверзни Радош Миловановић, коме ни давно стечени услов за пензију, али ни судски процес који се води због погибије двојице радника
Губитку Застава оружја од милијарду динара допринели су и велики трошкови за камате, а ова фабрика дугује и за порезе и доприносе, струју и остале обавезе које није могла да измири
нису успели да угрозе сигурну директорску фотељу, остварило је нето добит за 85 одсто мању него 2018 – профит је пао са 835 милиона на 123 милиона динара. Ово предузеће смањило је продају и на домаћем и на страним тржиштима, а како пише у Годишњем извештају о пословању, и остварена производња је „испод нивоа оне из 2018. године, осим код сферичних барута“, а пад производње правда се смањењем тражње на тржишту.
Јавности свакако најпознатији међу домаћим произвођачима оружја, ваљевски Крушик, такође је у претходној години пословао лошије него годину дана пре. Пословни приходи пали су са 11,2 милијарде динара у 2018. на 9,6 милијарди динара у претходној години, а смањење је последица мање продаје на иностраним тржиштима. Остварена нето добит мања је за 65 милиона динара у односу на годину дана раније.
Добит предузећа Прва петолетка наменска из Трстеника смањена је у последње две године са 295 милиона на 91 милион динара, уз смањење прихода од продаје и на домаћем и на иностраном тржишту. Занимљиво је, а пише у Годишњем извештају о пословању Прве петолетке, да се на списку извозника од којих ово предузеће потражује новац налазе само две фирме које извозе оружје - Вектура транс и Партизан тек, обе под контролом Слободана Тешића, и од којих Прва петолетка потражује око 159 милиона динара.
И једна од највећих домаћих фабрика оружја, Слобода из Чачка, имала је у претходној години пад производње од 16 одсто у односу на 2018, као и пад продаје и на домаћем и на страним тржиштима - продаја у Србији мања је за 264,9 милиона динара, док је страним купцима, што директно, што преко Југоимпорт СДПР-а продата роба вредна 6,5 милијарди динара, што је за 200 милиона динара мање него у 2018. Самим тим и нето добит се скоро преполовила, са 414,5 милиона на 231,2 милиона динара. Иначе, у Годишњем извештају о пословању чачанске Слободе пише да она није у стању да сама, без помоћи државе, реши проблем нагомиланих обавеза, које су на крају 2016. износиле 1,9 милијарди динара, а које утичу на њену ликвидност и степен задужености. Такође, у Извештају пише да је „почетком 2017, Сектор за материјалне ресурсе Министарства одбране покренуо иницијативу да се инвестирање у Слободи реализује уз помоћ државе. Држава је уложила 2.000.000 евра кроз директну докапитализацију, а планирано инвестирање до 2020. године, у износу од 16.000.000 евра, држава није реализовала“.
Први партизан из Ужица једино је међу посматраних шест предузећа које је у прошлој години остварило бољи пословни резултат него 2018, пошто је добит повећана са око 200 на приближно 230 милиона динара. Тај резултат, међутим, није последица већих прихода, напротив они су мањи за око две милијарде динара, нити повећања извоза муниције, он је смањен за 2,3 милијарде динара, већ већих уштеда које су, између осталог, остварене и због мањих трошкова производње, али и због смањења учешћа продаје преко посредника. Наиме, како стоји у њиховом Извештају о пословању, „пословни приходи смањени су у односу на 2018. због смањеног обима продаје основног производа из асортимана - метка (у 2018. је продато 253,4 милиона комада, а у прошлој години 174,6 милиона метака). Такође је смањен и обим продаје зрна као елемента метка, а једино је забележено
Само два извозника оружја дугују Првој петолетки новац за испоручену робу. Обе те фирме, Вектура транс и Партизан тек, контролише Слободан Тешић, који фабрици из Трстеника дугује 159 милиона динара
незнатно повећање обима продаје чаура. Вредност извоза је смањена у односу на 2018, како директног тако и оног реализованог преко посредника. Смањени су и пословни расходи, односно трошкови материјала услед смањења производње за око 17 одсто, а смањени су и трошкови извозничке провизије као резултат смањења обима извоза преко посредника“.
Коментаришући остварене пословне резултате наменске индустрије, војни аналитичар Александар Радић каже за НИН да су они последица мање тражње за производима наше наменске индустрије на традиционалним извозним тржиштима Блиског истока. „Медијска је обмана како наменска индустрија цвета од 2012, постаје замајац и један од најважнијих извозних адута Србије, а у ствари реч је о повећаној тражњи у неколико претходних година. Сада се ситуација променила, та тржишта немају толику потребу за оружјем, а и конкуренција постаје све јача. Морамо знати да су наше фабрике наменске индустрије застареле, то је технологија стара пола века, са нерешеним дуговима и власничким односима, неке од њих и даље имају већински друштвени капитал“, каже Радић.
Саговорник НИН-а упозорава да долазе кризне године, односно да се може очекивати да се извоз оружја из Србије и убудуће смањује. „Власт је склона да за лошије резултате окриви све друге, а заправо је цела ова индустрија талац владајуће странке и њој блиских људи који кроје план развоја. Па Групација за одбрамбену индустрију је направљена да би се контролисао развој наменске индустрије и из једног центра доносиле све пословне одлуке, нема фабрика аутономију сама да одлучује шта ће и колико производити“, каже Радић.
И док Групација криви лобисте, а ресорни министар медије и бугарски лоби, председник Србије за мањи извоз објашњење нуди у недостатку ратова. Рачун ће се на крају испоставити радницима, односно тим десетинама хиљада породица које зависе од плата запослених у српској индустрији оружја. За разлику од њих, трговци, посебно они приватни, дебело су се окористили у годинама када је ова индустрија проглашавана симболом реиндустријализације и привредног замајца.
У Слободи из Чачка не крију да фабрика није у стању да сама, без помоћи државе, реши проблем нагомиланих обавеза, које су на крају 2016. износиле 1,9 милијарди динара, што утичe на ликвидност и степен задужености