Путинов гамбит спутњиком 5 на ковид-19
Председник Русије тврди да је његова ћерка међу првима примила вакцину, а истраживач Алексеј Чумаков подсећа да је вакцину лако направити, али је тешко доказати да она функционише. И није само он скептичан
Хладноратовска трка се у 21. веку не води ка Месецу и свемиру, него ка вакцини која би требало да неутралише опасност од вируса који изазива обољење ковид-19. У ситуацији у којој нас болест плаши више него и највећа нуклеарна глава (још једно од наслеђа претходног утркивања велесила), у којој су деценије занемаривања, па и укидања јавног здравства и превентиве испоставиле рачун широм планете, у којој се на наше очи врши ново геополитичко превредновање – потпуно је логично да ће изумитељи вакцине побрати спаситељске ловорике. Но, с обзиром на предвиђања, која су долазак вакцине најављивала најраније за крај текуће, а много вероватније за прву половину идуће године, званични Пекинг и Вашингтон су, заједно с остатком човечанства, помало збуњено дочекали вест која је грунула 11. августа – руско Министарство здравља је издало сертификат о дозволи за коришћење вакцине коју је справио московски Институт за епидемиолошка и микробиолошка истраживања Гамалеја. Министар здравља Михаил Мурашко је саопштио да вакцина, симпатично и индикативно названа спутњик 5, показује „високу ефикасност и велику безбедност“, те да пружа двогодишњи имунитет на вирус. Примаће се по две дозе у размаку од 21 дана.
Огласио се и председник Владимир Путин – једна од његових кћери (није прецизирао да ли је реч о лекарки запосленој у некој од московских болница) примила је вакцину и, изузев дводневне повишене температуре, није претрпела нуспојаве. Постројење у Зеленограду ће производити 1,5 милиона јединица годишње, бар док се капацитети не прошире. До краја године ће вакцину примити медицински радници и угрожене групе грађана, а широка примена почеће од првог дана следеће године.
С друге стране, истраживач Алексеј Чумаков из института названог по његовом оцу, чувеном Михаилу Чумакову, чији су доприноси у борби против дечје парализе немерљиви, подсећа да је „лако направити вакцину“, али да је „тешко доказати да функционише“. Није усамљен у скепси. Нешто конкретнија била је Светлана Завидова, адвокатица која председава владином Удружењу организација за клиничка испитивања и која се две деценије
бавила надзором клиничких испитивања. „Ово је смешно“, рекла је, „осећам стид због своје земље. Убрзана регистрација неће Русију учинити лидером у трци, већ ће непотребно угрозити њене грађане.“Откуд оволико опречне реакције?
За почетак, о вакцини се и даље веома мало зна. Сваки сличан антитоксин има исти развојни пут од лабораторије до апотека и домова здравља. Прва фаза подразумева да малобројни добровољци приме пробну верзију. Друга фаза подразумева обилне клиничке студије и нешто шири узорак добровољних прималаца. Трећа фаза подразумева тестирање на хиљадама, па и на десетинама хиљада људи са свих страна света, свих старосних доби и здравствених стања. Тек тада је могуће испитати „ефикасност и безбедност“коју је Мурашко хвалио. Невоља је што их је хвалио на узорку од свега 76 људи, што спутњик 5 смешта негде између прве и друге фазе тестирања.
Стручна јавност није добила увид у резултате малобројних испитивања. Додуше, из Института Гамалеја поручују да је трећа фаза тестирања на више од 2.000 добровољаца почела 12. августа, али помало је неозбиљно регистровати препарат који је толико далеко од испуњавања критеријума за добијање дозволе за коришћење. Поређења ради, оксфордска вакцина, која у стручним круговима и даље фигурира као најрелевантнија, ушла је у трећи круг тестирања крајем јула и њени изумитељи неће ни покушати да је региструју све док је не прими 50.000 добровољаца.
Постоје и притужбе на композицију вакцине. Оксфордска вакцина је прављена на основу модификованог вируса који изазива прехладу код шимпанзи. Звучи чудно, али реч је о уобичајеној пракси. С друге стране, спутњик 5 се справља интервенцијама на вектору врсте хуманог аденовируса. Пре 13 година, истраживања на вакцини против ХИВ-а стопирана су управо зато што је установљено да „калемљење“на тај вектор може да произведе нежељене ефекте. Пре три године, испитивање вакцине против вируса који узрокује блискоисточни респираторни синдром на истом вектору није заустављено, али је продужено до даљег.
Због свега тога, Чумаков своју скепсу подупире научним аргументима. „Структура вакцине је таква да нема унутрашњу кохерентност. Резултати ће у најбољем случају бити добри и показаће делотворност препарата, али реалније је да постоји око двадесет одсто шансе да ће вакцина погоршати опште здравствено стање“, каже он. Једноставно није довољно тестирана, а не делује ни да ће проћи сва испитивања.
Истовремено се чини да Владимир Путин такође не пролази најважнији тест у свом, 21 годину дугом руковођењу Русијом. Према резултатима истраживања јавног мњења, које је почетком маја спровео независни центар Левада, његова популарност се нашла на историјском минимуму од 59 одсто. Можда и зато што је то испитивање прво у историји Русије које је било спроведено насумичним телефонским позивима. Анонимност смањује страх.
Упадљиво одсутан из јавности од проглашења епидемије, осим када је с малих екрана требало подсетити грађанство да все будет хорошо, Путин је од 30. јануара, када је затворио границу с Кином, вукао низ необично неодлучних потеза. Непопуларне закључке су грађанима преносили или Мурашков или портпарол Кремља Дмитриј Песков, а не он. И одлучивање о неопходним мерама је препуштено градоначелницима и обласним гувернерима Руске Федерације, што је повећало незадовољство унутар средњих и виших ешалона јавних службеника.
Градоначелник Москве Сергеј Собјањин добио је посебно врућ кромпир – док је Путин неуморно понављао како је ситуација под контролом, Собјањин је 25. марта безмало самостално морао да уводи полицијски час у метрополу од 12 милиона људи. Шушкало се да је његов медијски наступ или боље речено преступ - крајем марта рекао је да је број заражених вероватно двоструко већи од званичног – био чин политичке освете председнику.
Обласне и класне економске разлике дошле су до изражаја, рубља се стрмоглавила заједно с ценом сирове нафте, а мит о Путиновој Русији као о изнова оснаженом гиганту напукао је на најосетљивијем месту – у сфери јавног здравства и социјалне сигурности. Породице с децом су добиле директне уплате, а најављене су и бројне пореске олакшице, уз повећање пореске стопе када је реч о великим предузећима. Грађани Србије, који су по 100 евра добили из „хеликоптера“, знају да нема те једнократне помоћи која може да надомести стабилни привредни систем. Он у Русији готово да не постоји – осим у случају јавног сектора који је дубоко прожет клијентелизмом и партијским запошљавањем. Многи запослени у приватном сектору, сви запослени на црно и у бројним сивим нијансама и готово сви запослени у сектору услуга ће из здравствене кризе изаћи и празних новчаника. Или још горе – у дуговима.
Истини за вољу, Путин је током последње недеље јула на сверуском референдуму изборио уставне реформе на основу којих ће теоретски моћи да влада све до 2036, или до своје 84. године живота. Од 68 одсто изашлих гласача, за уставне промене је гласало 77,2 одсто. Поред страха од коренитих промена усред кризне ситуације, могуће је да је одлучујући фактор био и страх од председникове одмазде.
Зато има гласова који тврде да је Путин, увидевши да мајка Русија не
Док министар здравља тврди да је вакцина ефикасна и безбедна, председница Удружења организација за клиничка испитивања страхује да ће убрзана регистрација непотребно угрозити грађане Русије
На пад популарности надовезали су се проблеми у сфери јавног здравства и социјалне сигурности, пад вредности рубље и сирове нафте. Да би се од свега опоравио, Путину је била неопходна нова инјекција
може да води рачуна о својим грађанима онако како се тврдило, одлучио да прекине кризу легитимитета тако што ће први да региструје вакцину против вируса који је човечанство оборио на колена.
Међутим, такав гамбит може скупо да га кошта. Чумаков подсећа да се „строгоћа прописа у Русији надомешћује тиме што није неопходно строго их пратити“и да је руска научна заједница у великој мери преплашена и одвећ угрожена да би се супротставила доминантним трендовима. Зато се, уосталом, и десило да је тамошња вакцина регистрована са свега 76 тестираних добровољаца, без прецизне медицинске аргументације и документације.
Сдруге стране, један од водећих америчких инфектолога Ентони Фаучи је отворено признао да ће било која вакцина против вируса који изазива ковид-19 вероватно имати постотак ефикасности од 50 до 60 одсто. С обзиром на кудикамо лабавији однос према транспарентности у званичној Москви, бојазан да ће резултати вакцинације бити улепшавани у пропагандне сврхе делује оправдано. Ситуација на терену ће бити и остати доказ могућег мешетарења с људским животима.
Међутим, дотад ће се поткусуривање пренети на геополитичку раван. Отприлике у време када је Путин трпео највеће унутрашње критике, славодобитно је изјавио да је „руско руковођење кризом супериорно у односу на америчко“. Истини за вољу, то није тешко кад прекопута себе имате Доналда Трампа и једну безмало непрегледну државу изграђену на неолибералним темељима. Будући да је утрка за вакцином макар званично изнедрила победника, и то руског, многи су Американци помислили да би Трамп могао да збрза регистрацију неке једнако нетестиране америчке вакцине пред председничке изборе. Јесте ресорна Управа за храну и лекове стециште независних стручњака из бројних области, али је тачно и да има механизам за ургентно усвајање препарата када је то неопходно.
Пре недељу дана, неименовани руски званичници су рекли за Си-Ен-Ен да су руски истраживачи понудили сарадњу америчким колегама на развијању њихове вакцине. Американци су наводно децидирано одбили, напоменувши да је „руска вакцина толико незготовљена да је не би тестирали ни на мајмунима, а камоли на људима“. Руси су узвратили тврдњом да су контактирали са неколико америчких фармацеутских компанија, премда нису навели њихова имена.
Будући да се широм света тренутно развија више од двадесет вакцина против вируса који изазива обољење ковид-19, извесно је да ће се након њиховог пуштања у промет одвити нови геополитички плес у којем ће земље порекла вакцине диктирати нове сфере утицаја. Тада можда неће бити битно ко је био први, али ће свакако остати забележено да су Руси поболи фигуративну заставицу. По цену могућег историјског брукања.