Све боје разноврсја

Пред нама је први могући српски универзитетски уџбеник, или бар приручник за академско изучавање „девете уметности“, класикa српске теорије стрипа Жикe Богдановићa (Београд, 1932), који као приређивач потписује његов син Вид.

До данас, а то би могло да буде током 85 година постојања ове графичке дисциплине примењене уметности у Србији, ако се сложимо да је први српски модерно конципирани серијализовани авантуристички стрип јануара 1935. у Ошишаном јежу објавио Мома Марковић (Стојадин) или у Илустрованој недељи фебруара исте године Власта Белкић (Авантуре детектива Хари Вилса), нисмо имали педагошко издање које би представљало увод у њену суштину.

Било је неколико мање или више успешних покушаја едукације у погледу креирања, писања и цртања стрипова, а претходно прегнуће слично овом, пре више од четврт века објављена Уметност и језик стрипа, опет је Богдановићево дело. Но, то је била засебна књига, неспорно темељна и студиозна, али не намењена едукацији.

Наиме, пре око две деценије аутор је био предавач по позиву на београдском Факултету драмских уметности, где је одржао серију предавања о медијима визуелне нарације, највећим делом о стрипу. Да се сарадња са Факултетом разгранала или бар одржала у дужем периоду, вероватно би раније настало неко слично издање намењено студентима и академској заједници, али све је донедавно остало у тезама.

Оне су сада не само допуњене и дорађене, добивши један историјски преглед (ликовне) нарације као увод, свој дефинисани контекст и успостављени културни дискурс од праисторије до данас, већ је књига, веома богато илустрована и одштампана у боји на 212 страница, проширена и са два текста неспорних, опет не само стрипских експерата: Стрип, девета уметност Дејвида Паскала и Стрип у нашој култури Умберта Ека. На НИН-овој јануарској топ-листи пет најважнијих догађаја у српском стрипу истакли смо и ово дело.

Књига је прва од (најмање) три које чине циклус Медији визуелне нарације. Друга је о филму, а трећа ће бити о илустрацији. Читав пројекат би требало да допринесе, како то аутор пише, „никад сувишној мери културног нобилитета“.

Он скреће пажњу на то да су две форме визуелног приповедања, филм и стрип, настале око 1895. готово истовремено, никако не случајно. Даље, дотиче се и телевизије, којом се такође годинама бавио: „Све почива на сугестији, а у серијалном начину приповедања сугестија је најважнији, пресудан фактор. Управо је тај систем ТВ преузела од стрипа, а не од филма.“

Богдановић наглашава улогу технолошког развоја (штампарске технике умножавања, фотографије и филмске траке) у настанку и стрипа и филма. Средишњи део је подељен на 12 „часова“, а сваки од њих на: Увод, Тему и Codu. На пример, тезе уз најсажетији Час дванаести:„Увод: Системи вредновања у стрипу. Стрип и социјална комуникација. Стрип и културна комуникација. О отвореној и затвореној комуникацији. Предмет и порука у медијима графичке нарације.

Тема: Морал као чин вере. Морализам у духу мелодраме на примерима стрипова ’Јулија Џонс’ Стена Дрејка, ’Бен Болт’ Џона Калена Мерфија, ’Доктор Килдер’ Кена Болда, ’Мери Перкинс на позорници’ Леонарда Стара (...) Нови интелектуализам хумористичког стрипа на примерима стрипова ’Гарфилд’ Џима Дејвиса (...) Социјалне и психолошке основе глобалне друштвене контестације. Антисистем и култ отпадништва: ’Редов Били’ Морат Вокера; психологија негативног отиска ’Хогар Страшни’ Дика Браунија (...)

Coda: Крај стогодишњег рата. Све боје разноврсја и победа начела коегзистенције: постизање културног и друштвеног легитимитета.” Крај! Добили смо рат ми који данас, захваљујући и првоборцима као што су били Умберто Еко, Морис Хорн, Џон Лент и, такође Богдановић, у Србији као уредник Културе НИН-а од друге половине шездесетих до средине седамдесетих, отворено и равноправно са теоретичарима других стваралачких дисциплина, пишемо и о секвенцној ликовнографичкој нарацији.

Добро, показало се и да, за разлику од става романтичног Криштофа с почетка овог текста, не само у савременом стрипу невоље ипак долазе и непризване, саме од себе, али имамо право да од живота у овој нашој српској вечито истој садашњости ипак тражимо најбоље.

Одмах, овде и сада!

АУТОР: Жика Богдановић

НАСЛОВ: Медији визуелне нарације: Стрип

ИЗДАВАЧ: Атенеум, Београд, 2019.

Предавања са Факултета драмских уметности од пре око две деценије, сада су допуњена и дорађена, добивши један историјски преглед