Двојни аршини или о недоследности
Извесну збуњеност и благо разочарање изазива чињеница да два професора Универзитета у Београду, и то Филозофског и Филолошког факултета, Макуљевић и Радуловић, нису успели да схвате и прихвате сва она прецизна и јасна објашњења којa је Министарство културе и информисања јавности давало у вези са повратком недостајућег листа Мирослављевог јеванђеља у Србију. Ни она правна, ни културолошка, ни историјска, ни компаративна, ни морална, ни етичка. Такође, господин Макуљевић се није одважио да одговори на питања која смо му поставили, а ту је поред осталог било и оно где га питамо зашто он и његово најближе окружење, иако већ примају високе плате као професори за ту област, редовно наплаћују писање текстова за монографије о српским споменицима културе, када истовремено заступа став да Русија без икакве накнаде има обавезу да нам нешто врати. Зашто се и у својој пракси не залаже за принцип доброчинстава у култури и бестеретних чињења? А два поновљена питања за оба уважена учесника у дебати, након свих главних а претходно разјашњених, гласе: Да ли је боље да се изврши размена под предвиђеним условима или је, ако другачије не може, боље да Рерихове слике остану у Народном музеју а део наше културноисторијске светиње, 166. лист Мирослављевог јеванђеља у Санкт Петербургу? Да ли су икада и шта тачно, гестом, речју, поступком, иницијативом, јавним или приватним ангажманом, текстом, писаним радом, књигом, публикацијом или било на који други начин, професори Универзитета у Београду Макуљевић и Радуловић учинили како би се било који део нашег културног блага расутог по свету, вратио у Србију? Од одговора на ово друго питање зависи да ли се њихово ватрено, скоро фанатично залагање да до предметне размене не дође, греје на ватри чисто политичке, страначке или идеолошке страсти или је само ствар личне погрешне перцепције и грубог неразумевања суштине ствари. Како год било, а јасно је шта је по среди, након свих изнетих и много пута поновљених чињеница и разјашњења, Министарство културе и информисања неће више на страницама НИН-а учествовати у дебати која је захваљујући господи Макуљевићу и Радуловићу дошла у ћорсокак и скренула у банално политикантство.